Vladimir Marinković: Strategija SAD je za Srbiju mnogo više šansa nego rizik

BEOGRAD - Osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva Vladimir Marinković izjavio je danas da je nova Strategija nacionalne bezbednosti SAD utemeljena na real politici i na racionalnim interesima SAD, sa ciljem da Amerika povrati svoj uticaj u "svom dvorištu" i da se fokusira na ključne tačke na geopolitičkom planu u narednim decenijama, a to su Kina, energetska bezbednost i očuvanje svog uticaja u Latinskoj Americi.

Na pitanje kako bi na Strategiju SAD trebalo da gleda Srbija i da li je ona za nas šansa, rizik ili test, Marinković je za Tanjug ocenio da je ona mnogo više šansa nego rizik zato što se umnogome poklapa sa vizijom Srbije i predsednika Aleksandra Vučića kada je u pitanju politika suverenizma, nezavisnosti, politika jačanja ekonomskih veza u regionu i na globalnom nivou.

"Ono što je vrlo značajno a što je kod nas aktuelno jeste orijentacija na energetsku bezbednost, energetsku diverzifikaciju, gde mi možemo da budemo vrlo značajan partner SAD na tom planu energetike, i jako važan deo kada je u pitanju nabavni lanac kritičnih sirovina i ruda, i na taj način obezbedimo sebi ozbiljno mesto u strateškom partnerstvu sa SAD", poručio je on.

Dodao je da bi jačanje strateškom partnerstva sa SAD dovelo do porasta američkih investicija u Srbiji, ali i do saradnje na polju bezbednosti koja može Srbiji da obezbedi dugoročnu sigurnost, mir i relaksiraniju poziciju.

Marinković je za Tanjug rekao i da će Amerika kroz implementaciju Strategije potpuno napustiti intervencionističku politiku koju su promovisale i realizovale prethodne administracije, odnosno, neće se više mešati u unutrašnja pitanja drugih zemalja kako će suverene zemlje uređivati svoje unutrašnje odnose i svoja društva, već će nuditi partnerstva svim zemljama koje žele da budu partner Amerike, posebno na planu ekonomije i energetike.

Dodao je da se sama Strategija dosta bavi energetikom, time da Amerika mora da obezbedi energetsku bezbednost, nabavne lance po pitanju kritičnih sirovina i retkih metala koji su joj potrebni kako bi američka ekonomija i vojska mogle da bude broj jedan u svetu.

"Tramp i njegova administracija su u okviru Strategije uneli jedan nov duh Trampom obojene doktrine, koji želi da Amerika bude prijemčiva kao partner i da bude prvi izbor za sve zemlje sveta koje žele da sarađuju sa Amerikom i koje žele strateško partnerstvo sa njom. Amerika želi da zadrži svoju poziciju najveće svetske, ekonomske i vojne sile, ali ne na način kako je to radila u prethodnim decenijama, već kroz razvijanje biznis veza sa različitim državama", objasnio je on.

Komentarišući to što je ton prema Pekingu u ovoj Strategiji prilično ublažen iako Kina ostaje najveći ekonomski rival SAD, kao i to što Rusija više nije označena kao direktna pretnja, Marinković je rekao da je to Trampova doktrina još iz njegovog prvog mandata, istakavši da Tramp smatra da je politika prethodnih američkih administracija i EU doživela potpuni poraz i da je ta politika prema Kini jako oslabila američku poziciju i ekonomiju.

Kako je objasnio, Tramp kroz politiku po principu "Amerika na prvom mestu" želi da konsoliduje svoju ekonomiju, da reindustrijalizuje zemlju, da kroz implementaciju tarifa i carina privuče strane investicije, da vrati američke kompanije koje su decenijama investirale u drugim državama i da na taj način obezbedi jaku ekonomiju i dobra i kvalitetna radna mesta za američke radnike.

Na pitanje zbog čega se Evropa i EU u ovoj strategiji našla na meti najvećih kritika u poslednjih nekoliko decenija, Marinković je rekao da su se EU i evropski lideri našli na meti kritika zato što Tramp i SAD ne žele više da budu bezbednosni "kišobran" Evrope, i dodao da oni smatraju da je Evropa sama zbog nedostatka vizije za evropsku ekonomiju došla u ovu situaciju.

"Samo do pre 10, 15 godina evropska ekonomija je činila oko 16 odsto BDP na svetskom nivou, sada je to manje od 10 odsto. Očigledno je da ekonomija EU nije u najboljem stanju, da nije kompetitivna, posebno u odnosu na Kinu. Ti problemi će tek postati vidljivi u narednim godinama po pitanju električne energije, nafte, gasa i kritičnih sirovina i retkih metala", naveo je on.

Marinković je istakao da Kina kontroliše dve trećine ukupne eksploatacije iz svetskih rezervi kritičnih minerala i retkih metala koji su ključni za razvoj veštačke inteligencije, novih tehnologija, informacionih tehnologija i vojne industrije, što, kako je zaključio, jako utiče na vojnu moć i geopolitičku poziciju na globalnom nivou.