Ivan Bošnjak: Srbija najspremnija da nastavi otvaranje klastera, ali to ne zavisi od nas

BEOGRAD - Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Ivan Bošnjak izjavio je danas da iako se po mnogim pokazateljima vidi da je Srbija daleko najspremnija da nastavi otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja sa EU, otvaranje i zatvaranje klastera ne zavisi od Srbije već od EU i Evropskog saveta.

Bošnjak je za Tanjug rekao, komentarišući Deklaraciju koja je juče usvojena u Briselu u kojoj se navodi da EU potvrđuje punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU uz napomenu da je budućnost Zapadnog Balkana u Uniji, a da je proširenje realna mogućnost koju treba iskoristiti, da Srbija svakako ostaje opredeljena za proces evropskih integracija "iako je taj put sve krivudaviji i iako nije otvoren klaster 3".

Napomenuo je da se na osnovu zaključka i Deklaracije koja je doneta u Briselu može videti da taj put neće biti jednostavan ni za naše susede, odnosno da će kriterijumi ipak morati da se ispune i da će sva pregovaračka poglavlja svaka zemlja kandidat morati u potpunosti da zatvara i otvara.

"U ovom trenutku je za Evropu mnogo interesantnije ono što se dešava na njenom istoku, odnosno da se mnogo više pažnje posvećuje novim kandidatima nego ovim koji su do sada u procesu evropskih integracija", dodao je on.

Na pitanje zašto Savet EU odlaže otvaranje klastera 3 s obzirom na to da je Evropska komisija to preporučila, Bošnjak je ocenio da je kriza liderstva u ovom trenutku na ovaj način prema Srbiji rešena, dok pojedinačne zemlje itekako preporučuju da Srbija nastavi da bude "lokomotiva" procesa evroprskih integracija Zapadnog Balkana.

"To su rekle i Mađarska i Slovačka, brojni su glasovi i iz drugih zemalja i u samom Evropskom parlamentu da nije fer ponašanje prema Srbiji. Na žalost nije postignut konsenzus, mi nastavljamo dalje sa neizvesnim otvaranjem klastera 3 i ostavljamo ga za 2026, godinu", naveo je on.

Komentarišući konstataciju u Deklaraciji da odsustvo normalizacije odnosa između Prištine i Beograda i dalje koči oba partnera na njihovom evropskom putu i da svi sporazumi, postignuti u dijalogu, moraju da se sprovedu, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Aneks, Bošnjak je ocenio da je to "diplomatski eufemizam", istakavši da Priština više od godinu dana nema izvršnu vlast u punom kapacitetu, da nisu formirali parlament.

"Za naš narod i nas kao državu je najvažnije pitanje formiranje ZSO. Da je do toga došlo kada je bilo vreme, mislim da bismo danas već bili članovi EU", dodao je on.

Odgovarajući na pitanje da li može biti plana rasta i stabilizacije Balkana bez Srbije, Bošnjak je rekao da bez Srbije toga ne može biti, i dodao da će Srbija nastaviti svoju reformsku agendu donošenja propisa u sopstvenom interesu kako bi se tržište dalje ekonomski povezivalo sa svojim susedima i širim evropskim prostorom.

Prema njegovoj oceni, kada dođe do odgovarajuće političke klime, čini se da će doći do nastavka procesa evropskih integracija što podrazumeva i investicije kroz plan rasta.

Govoreći o tome šta još konkretno Srbija mora da uradi da bi se klasteri otvarali, Bošnjak je istakao da za otvaranje klastera Srbija treba da nastavi da se reformiše na evropski način, što je i sam zahtev koji je EU postavila pred našu administraciju.

"Građani su sigurno davno prepoznali prednosti života u EU i poslovanja sa Evropom. Nadamo se da će se ove političke prepreke u narednim godinama smanjiti kako bi Srbija nastavila otvaranje novih klastera i zatvaranje dosadašnjih pregovaračkih poglavlja", poručio je on.

Na pitanje da li je uvođenje sankcija Rusiji postalo neformalni, ali ključni uslov, Bošnjak je rekao da je veliko pitanje koliko će same sankcije biti zahtev, odnosno koliko će biti delotvorna politika ka uspostavljanju susedskih odnosa Evrope sa svojim najvećim kopnenim susedom i da li će možda doći do zaokreta tih odnosa s obzirom na to da traju mirovni pregovori u Ukrajini.