Marko Miškeljin: Povlačenje SAD iz međunarodnih organizacija potvrda slabosti UN

BEOGRAD  - Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost izjavio je danas da je povlačenje SAD iz 66 međunarodnih organizacija uključujući i Venecijansku komisiju i dva Haška tribunala, još jedna u nizu potvrda da su UN trenutno pale, kao je rekao, na jedan od najslabijih nivoa od osnivanja.

Miškeljin je za Tanjug rekao, govoreći o memorandumu koji je potpisao američki predsednik Donalda Tramp kojim se nalaže povlačenje SAD iz 66 međunarodnih organizacija među kojima je i 31 inicijativa kojom upravljaju UN, da je trenutno na delu ono što je Tramp činio i tokom svog prvog mandata a to je povlačenje iz velikog broja svetskih organizacija sa opravdanjem da SAD nemaju interes da finansiraju dobar deo njih s obzirom na to da je najveći deo tereta padao na Ameriku.

Kako je naveo, nova administracija smatra da međunarodne organizacije delom ne ispunjavaju interese, a delom da su ideološki usmerene protivno interesima SAD, pa čak i da su pod kontrolom drugih država a da za sve to plaćaju poreski obveznici SAD.

Na pitanje da li je ovaj potez Amerike udar na međunarodno pravo ili samo signal da SAD žele manje obaveza a više slobode delovanja, Miškeljin je istakao da je stav Amerike prema međunarodnom pravu i međunarodnim sudovima odavno jasan, odnosno da SAD dobrim delom ne priznaju međunarodno pravo i međunarodne sudove imajući u vidu da SAD ne dozvoljavaju da se njihovi građani pojave pred tim sudovima u svojstvu okrivljenih.

"To je ono što je bila praksa u samom nastajanju međunarodnog prava i sada je takođe na delu, možda je ogoljeno više i dosta žustro učinjeno ali je to nešto što smo imali i ranije na delu, a sada je samo javno rečeno", dodao je on.

Komentarišući to što je Evropa izrazila žaljenje zbog ove odluke Vašingtona i to što je francuski predsednik Emanuel Makron pozvao na stvaranje "evropske strategije moći", Miškeljin je rekao da Evropa u hodu pokušava da pronađe rešenje koje povlači administracija u Vašingtonu.

Kaže da je, iako je pozivanje na razvijanje nekakve strategije dobar potez, neophodna veća vojna moć kako bi uopšte postojala potpora u dimplomatiji jer je vojna moć ta koja se najviše računa.

"Iako Evropa na tome ubrzano radi, tek kada počnu da se vide rezultati njene veće vojne moći onda možemo da govorimo o nekom ozbiljnijem uticaju", izjavio je on.

Odgovarajući na pitanje da li bi preuzimanje kontrole nad Grenlandom od SAD značilo kraj NATO-a kakav poznajemo i da li bi Evropa u tom slučaju bila primorana da razvije potpuno autonomnu bezbednosnu politiku, Miškeljin je istakao da se vidi težnja evropske javnosti da se što pre razvije sopstvena bezbednosna politika ne samo kada je reč o najavama vezano za Grenland, već i u insistiranju da Evropa mora preuzeti sopstveno finansiranje što samo sa sobom povlači i pisanje sopstvene bezbednosne politike.

"Kada govorimo o samo slučaju Grenlanda, to je nešto što je interes SAD više od jednog veka kao strateškom značaju Grenlanda za Ameriku. Kada znamo čitav niz događaja koji smo imali prethodnih nekoliko nedelja, ne treba se čuditi da je Grenland ponovo na tapeti", ocenio je on.