Predstavnici ruske ambasade na čelu sa Aleksandrom Bocan Harčenkom obeležili Dan diplomata Rusije

BEOGRAD - Dan diplomata Rusije obeležen je danas na Novom groblju u Beogradu u prisustvu ruskog diplomatskog kora na čelu sa ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom, koji je izjavio da će Moskva nastaviti da pruža podršku Beogradu po pitanju AP Kosova i Metohije uz poštovanje Rezolucije 12 44 Ujedinjenih nacija.

Bocan-Harčenko i ostali predstavnici ambasade Rusije u Srbiji odali su poštu i položili vence i cveće na grob diplomate Nikolaja Hartviga, ruskog izaslanika u Beogradu poslednjih godina pred izbijanje Prvog svetskog rata.

Harčenko je nakon ceremonije obeležavanja Dana diplomata izjavio da Srbiju i Rusiju ujedinjuje istorijsko prijateljstvo i bliskost i istakao da i u današnjim okolnostima dve zemlje imaju mogućnosti da dodatno učvršćuju svoje veze i saradnju.

"Srbija naravno neće prihvatiti antiruske sankcije i to nama daje mogućnost da idemo dalje u našim odnosima", istakao je Harčenko.

Govoreći o poziciji dve zemlje na međunarodnom planu, ambasador Rusije je naveo da će za Moskvu uvek jedno od prioritetnih pitanja biti podrška Srbiji u vezi sa AP KiM i Republikom Srpskom.

"Zalažemo se za regulisanje situacije sa Kosovom na osnovu Rezolucije 12 44, kao i za primenu izvornog Dejtonskog sporazuma kada je reč o Republici Srpskoj i za zaštitu entitetskih punomoćja Republike Srpske", poručio je Harčenko.

Dan diplomata Rusije obeležava se i u Srbiji, 10. februara. Tog dana, 1802. godine osnovano je rusko Ministarstvo inostranih poslova.

Grad Beograd podigao je ruskom carskom poslaniku na srpskom dvoru Nikolaju Hartvigu 1939. godine spomenik na beogradskom Novom groblju.

Nikolaj Henrikovič Hartvig, ruski izaslanik u Beogradu, poslednjih godina pred izbijanje Prvog svetskog rata radio je na Balkanu i iznenada je preminuo baš uoči početka rata.

Rođen je 1857. godine na Kavkazu u gradu Gori u današnjoj Gruziji, a diplomatsku službu započeo je 1875. godine u Azijskom departmanu Ministarstva inostranih poslova Rusije.

Njegov diplomatski rad obeležilo je zalaganje da se smanje tenzije između Srbije i Austrougarske.

Preminuo je prilikom svoje službene posete austrougarskom konzulu baronu Gizlu, od koga je hteo da dobije odgovor na pitanje: šta će Austrougarska učiniti sa Srbijom posle Sarajevskog atentata, navodi se na sajtu Ambasade Rusije u Srbiji.