Stanislav Sretenović: Kurdi imaju potencijal da izvrše terenski uticaj i promene u Iranu

BEOGRAD - Istoričar Stanislav Sretenović izjavio je danas da Kurdi kao saveznici Zapada i SAD imaju potencijal da izvrše terenski uticaj na promenu snaga u Iranu, i istakao da kurdske milicije ne moraju da prelaze iransku granicu zato što Kurdi čine već oko 10 odsto populacije Irana.

"Kurdi su brojni narod Bliskog i Srednjeg istoka koji nema svoju državu, oni su raspoređeni u nekoliko država od Sirije, preko Iraka, Irana i Turske. Procene idu da ih u Turskoj ima oko 15 do 20 miliona, oko 10 miliona u Iranu, u Iraku isto toliko i najmanje ih je u Siriji, ali su bili vrlo aktivni tokom osnivanja ISIS-a jer su bili udarna prozapadna snaga protiv te organizacije", objasnio je on za Tanjug komentarišući navode svetskih medija da se Kurdi spremaju za kopnenu invaziju na Iran.

Sretenović je rekao da su Kurdi od strane Amerikanaca dobili autonomiju, za učešće u Iraku, što znači da oni po prvi put imaju neki politički oblik organizovanja u Iraku, i dodao da Amerikanci upotrebljavaju usluge Kurda dajući im u perspektivi mogućnost da prošire politički uticaj.

Treba biti veoma oprezan zato što su Kurdi najbrojniji u Turskoj koja je veliki saveznik SAD u okviru NATO-a, napomenuo je istoričar i poručio da je ova situacija veoma opasna i nestabilna i puna velikih znakova pitanja ukoliko dođe do takve akcije Kurda na terenu.

Na pitanje kakva je opasnost od prelivanja rata na Irak ukoliko se Kurdi uključe u sukob SAD i Irana, Sretenović je rekao da je veliko pitanje da li će građani Irana kurdskog porekla uspeti da se naoružaju i kako će i da li dobiti američku pomoć.

Kako je naveo, Zapad nerado ide na kopnene intervencije i nerado šalje svoje građane na teren jer je svestan da će to na unutrašnjem političkom planu poremetiti odnose, zbog čega SAD vrlo često koriste nekoga ko je na terenu.

"Kurdi predstavljaju jedan potencijal i nadaju se da će tim uslugama zaslužiti neke političke poene. Može da se očekuje da će deo tih milicija zaista da se okrene protiv svoje vlasti u Teheranu, ali s obzirom na geografski teren, relativnu neobučenost, prethodna iskustva veliko je pitanje koliko će takva intervencija čak i uz pomoć američke vazdušne intervencije imati uspeha", ocenio je on.

Komentarišući to što su republikanci u sredu u Senatu blokirali rezoluciju kojom bi Kongres ograničio ratna ovlašćenja američkog predsednika Donalda Trampa, Sretenović je rekao da je to povezano sa unutrašnjom politikom SAD s obzirom na to da se u novembru u Americi organizuju među izbori koji menjaju oko 30 odsto senatora, istakavši da u ovom trenutku ne može sa sigurnošću da se kaže da bi republikanci zadržali prednost u Senatu ukoliko bi se sada organizovali ti izbori.

Prema njegovim rečima demokrate su iskoristile unutrašnje probleme vezane za migraciju, intervenciju tih antimigracionih snaga unutar Amerikei dodao da demokrate u velikoj meri osporavaju pravo predsedniku Trampu da olako i samostalno vodi međunarodnu politiku i da pažnju Amerikanaca usmerava na spoljnu politiku.

"Zaista će se koplja lomiti oko toga šta će Amerika i njeni građani osetiti i kako će osetiti ovako veoma intenzivnu aktivnost SAD na međunarodnom planu", poručio je istoričar.

Na pitanje koliko je Evropa spremna da ide uz Vašington u ovom sukobu sa Iranom, Sretenović je istakao da je Evropa veoma oprezna i trudi se da ne uđe u diretan sukob jer je svesna da bi to samo otežalo ovu situaciju i da ne bi doprinelo smirivanju.

"Neki Evropljani imaju baze u ovoj zoni, francuske baze u Abu Dabiju gde imaju oko 1.000 vojnika. Ta baza je čak i bila dotaknuta jednom iranskom raketom, nije napravila veliku štetu ali je simbolički pokazala da su i Evropljani meta, da ne govorimo o raketama koje su pale na britansku bazu na Kipru, o planu predsednika Emanuela Makrona da napravi francuski nuklearni kišobran i da na uslugu svim Evropljanima", naveo je on.

Sretenović je ocenio da u dogledno vreme Evropljani neće ulaziti u ovaj sukob, odnosno da će pustiti Amerikance da odigraju ulogu koju su sami sebi dali uz svoje najvažnije saveznike, Izraelce.