Danijel Apostolović: Predlog Vučića i Rame treba da bude podržan u EU, stav Marte Kos je nekorektan

BEOGRAD - Ambasador Srbije pri EU i šef Operativnog tima za pristupanje EU Danijel Apostolović izjavio je danas da je zajednički poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučiča i premijera Albanije Edija Rame na ubrzanu integraciju zemalja kandidata u jedinstveno tržište EU i Šengenski prostor, bez dobijanja prava veta, odličan predlog i da on treba da bude podržan u EU, i dodao da je stav evropske komesarke za proširenje Marte Kos po ovom pitanju nekorektan.

Apostolović je rekao, da je izjava Marta Kos, koja je odbacila ovaj predlog rekavši da "nije sigurna da li Vučić i Rama znaju koliko moraju da postignu ako žele da budu deo Šengena, nekorektna s obzirom na činjenicu da plan rasta i EU insistira na postepenoj integracije dok zemlje kandidati čekaju punopravno članstvo, kao i da je to njen lični stav a ne stav Evropske komisije.

"Ona je htela da kaže da mnogo stvari treba da se ispuni da bi jedna država postala članica Šengena, jer Šengen je ranije dolazio ne sa članstvom u EU nego nakon toga. Nas ništa ne sprečava da intenzivno počnemo da ispunjavamo uslove u ovoj fazi, niko ne zna kad ćemo mi i drugi kandidati postati članovi, proces je dugačak. Dok čekamo zašto se ne bismo integrisali u unutrašnje tržište, to je korist i za kandidate i za EU", naveo je on za K1 televiziju.

Apostolović je istakao da se ova izjava Marte Kos kosi sa planom rasta i stremljenjima EU i nove metodologije koja je usvojena, s obzirom na to da plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja postepenu integraciju u razne politike, pre svega ekonomske.

Dodao je da je razgovarao sa mnogim ambasadorima država članica EU u Briselu kojima se predlog Vučića i Rame dopao, i ocenio da bi možda bili i spremni da podrže tu ideju.

"Ono što je doživelo ne od strane država članica je predlog EK za tzv. obrnuto članstvo, a ono je došlo na dnevni red od kada je procureo mirovni plan za Ukrajinu i potencijalno članstvo za njih 2027. godine. Obrnuto članstvo podrazumeva da ne čekate da ispunite sve neophodne uslove i zatvorite sve klastere, već da postanete član EU bez prava veta, komesara i odlučivanja u određenim radnim grupama i da onda postepeno kako se pridružujete određenim segmentima dobijate pravo glasa u tim radnim grupama", naveo je on.

Apostolović je rekao da je za njega to tzv. obrnuto članstvo dobra ideja jer samom činjenicom da je neka zemlja član, onda je ona više motivisana da stvari brže i bolje radi i unapređuje, i dodao je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da bi Srbija bila vrlo "za" takvu vrstu članstva.

Napomenuo je da je članstvo u EU uvek bila politička odluka s obzirom na to da 2007. godine kada su Bugarska i Rumunija postale članice one nisu ispunile sve uslove, već su 15 godina bile pod mehanizmom koordinacije i nadzor i ispunjavale merila koja Srbija sada ispunjava kao kandidat za članstvo.

"Na tom sastanku na kojem je ta ideja o obrnutom članstvu doživela početni krah, bilo je reči o postepenoj integraciji koja je prilično podržana, i bilo je ideje da se postojeća metodologija malo izmeni u smislu da bi ubrzala proces i da se za otvaranje klastera ne traži jednoglasnost u odlučivanju već kvalifikovana većina. Mislim da će to teže proći, ali ostaje da se vidi", dodao je on.

Apostolović je rekao da iako je Srbija jasno pokazala da je njen put ka EU, i dalje je prisutan nedostatak strateškog pristupa EU i država članica prema Srbiji, kao i nerazumevanje situacije zemalja kandidata jer se ne može svaki kandidat posmatrati na isti način.

Dodao je da to razume Evropska komisija i veliki broj država članica, dok neki broj država članica koji je bliži Rusiji to ne razume.

Govoreći o Operativnom timu za pristupanje EU i šta je sve urađeno za 60 dana od kada je tim osnovan, Apostolović je rekao da je dosta toga urađeno za samo dva meseca, i dodao da se tim fokusirao na ključne prioritete kao što je priprema za otvaranje preostalih klastera, klaster 2, klaster 5 i klaster 6 koji je prilično izazovan jer se odnosi na spoljno odnose.

"Fokus nam je takođe i na prelaznim merilima iz oblasti vladavine prava. To je jedan ogroman posao, imamo 91 prelazno merilo. Pre nego što otvorite ove klastere imate merila za otvaranje poglavlja 23 i 24 koje smo ispunili još na početku pregovora. Oni definišu prelazna merila, to je usvajanje brojnih važnih zakona, to je suštinska promena u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, ljudskih prava", objasnio je on.

Istakao je da su prelazna merila izuzetno važna jer kada se ona završe to znači da smo na polovini procesa, napomenuvši da po novoj metodologiji ne može da se počne zatvaranje poglavlja dok se ne završe prelazna merila.

"Kosovo, sankcije prema Rusiji, borba protiv korupcije, vladavine prava, sloboda medija jesu ključne zamerke koje su i medijski istaknute, ali ima zaista gomila stvari koje su tehničke i koje treba da uradimo i to je ono što je i predsednik rekao kada je formirao ovaj tim. Operativni tim je formiran sa ciljem da bude stvarno operativan, mi svakog ponedeljka u 12 sati imamo sastanke gde rešavamo probleme", dodao je on.

Apostolović je rekao da od kada je formiran Operativni tim za pristupanje EU, svakog ponedeljka u 12 časova članovi tima se sastaju, i dodao da osim toga imaju i druge brojne sastanke i da je potpuno promenjena dinamika odnosa i sa Evropskom komisijom po svim ovim pitanjima.

Važno je da svako ministarstvo zna šta treba da radi kako ne bi bilo nerazumevanja, izjavio je on i dodao da je fokus tima takođe i na reformskoj agendi plana rasta gde kada se ispune određeni koraci, dobija se novac od EU.

Odgovarajući na pitanje zašto je bilo neophodno da se formira Operativni tim s obzirom na to da postoji Ministarstvo za evropske integracije, Apostolović je ocenio da je bio neophodan dodatni podsticaj ovom procesu, i dodao da je ovaj Operativni tim zamenio jedno veliko telo koordinaciono koje je imalo 60 članova, a koje se nije sastajalo.

"Tu razloge možemo da tražimo i u činjenici da mi praktično četiri i po godine nismo ništa otvorili u procesu pristupnih pregovora, da je došlo do pada etuzijazma, da nam je u nekom trenutku možda bilo jasno da dok ne uvedemo sankcije Rusiji nećemo nigde dalje ići. Prošla godina nam je bila izazovna u svakom smislu, sada treba svi maksimalno da iskoristimo naredni period jer vidim dobru volju kod nas da hoćemo da završimo sve što se nas tiče", poručio je on.

Apostolović je rekao da kada je u Srbiji postojao apsolutni momentum za pregovore od 2012. godine, tada je u EU bila prilična skepsa o proširenje, do te mere da je reč proširenje bila zabranjena da se nađe u dokumentima EU, istakavši da je do novog momentuma u EU došlo početkom rata u Ukrajini gde Srbiju koči činjenica što nije uvela sankcije Rusiji.

Odgovarajući na pitanje koliko nevladin sektor u Srbiji danas pomaže Operativnom timu kada je u pitanju proces pristupanja, Apostolović je istakao da se nevladin sektor praktično povukao iz procesa pristupnih pregovora tokom prošle godine, i poručio da je jako važno da se otpočne mnogo bolja komunikacija i odnosi Operativnog tima, Vlade i nevladinog sektora jer bez toga Srbija neće moći da ostvaruje značajniji napredak.

Kako je naveo, za novu medijsku strategiju koja treba da se donese do juna, za sada medijska udruženja i novinarska udruženja na poziv Ministarstva za informisanje nisu odgovorila, a bez toga Srbija ne može da ide napred.

"Evropske integracije, proces pristupnih pregovora je zajednički projekat svih nas. Ministarstva, agencije, državna uprava ima veliku odgovornost, ali odgovornost je i na ostalim akterima, raznim udruženjima, nevladinom sektoru, tužilaštvu", poručio je on.

Osvrćući se na nacrt godišnjeg izveštaja o Srbiji, koji je sastavio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula, Apostolović je ocenio da je taj nacrt skaradan jer smatra da je nemoguće da postoji ni jedna pozitivna stvar u Srbiji, i dodao da to što se nalazi u izveštaju su političke poruke evroparlamentaraca koji pripadaju različitim političkim grupama.

Dodao je da Srbija može preko poslaničkih grupa da pokuša da oni amandiraju taj nacrt rezolucije tako što ćemo im dostaviti činjenice.

"Što se tiče EK, njihovi izveštaji su činjenični, kada je reč o pregovaračkim poglavljima u opisu političke situacije oni se oslanjaju na izveštaje delegacije EU u Srbiji, na izveštaje ambasada država članica u Beogradu, na nevladine organizacije, mnoge međunarodne organizacije i prave neku vrstu kompilacije. Treba otvoreno da razgovaramo o svemu kada šalju taj izveštaj, da ne bude posle da moramo da budemo mi kritični onoga što se navodi u izveštaju", poručio je on.

Apostolović je rekao da su izveštaji EK o Srbiji u najvećem delu činjenični i da odgovaraju realnosti jer je u poslednjih pet izveštaja EK konstatovala da je Srbija ispunila uslove i da je spremna da otvori klaster 3, ali da su države članice bile te koje se nisu složile sa tim zbog nedovoljne usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbedosnom politikom, odnosno što Srbija nije uvela sankcije Rusiji.

Na pitanje šta će Srbija morati da uraditi po pitanju seta pravosudnih zakona koji je Narodna skupština usvojila krajem januara, imajući u vidu da EU insistira na obustavi ovih izmena i na njihovu hitnu reviziju, Apostolović je izjavio da je sama procedura ključna zamerka EU po pitanju ovoga, zato što sve ono što je važno za proces evropskih integracija i proces pristupnih pregovora mora da se konsultuje sa EK, a pogotovo ono što se odnosi na vladavinu prava.

"U ovom slučaju trebalo je da pribavimo mišljenje Venecijanske komisije, i nakon toga da pošaljem EK pre nego što zakon pošaljemo na usvajanje u Narodnu skupštinu. Pogrešili smo proceduralno, predsednik je rekao da se to ubuduće ne dešava. Druga zamerka je rešenje u ovom zakonu koje se odnosi na privremeno upućivanje tužilaca u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, što je Venecijska komisija i preporučila da uradimo", objasnio je on.

Apostolović je rekao da Srbija treba da ispuni i uradi sve ono što je do nje kada je u pitanju proces pistupanja EU, u iščekivanju povoljnijeg geopolitičkog momenta, političkog momenta prema nama, i da imamo sve spremna klastere, i ocenio da proceduralno birokratski Srbija sve može da završi najkasnije do 2028. godine.