HIV i digitalizacija - Bez straha: Važna bezbednost podataka pacijenta

BEOGRAD - Zdravstveni sistem se ubrzano digitalizuje, a elektronski kartoni postaju deo svakodnevice, pa pitanje ko može da vidi podatke pacijenata i na koji način se oni štite postaje posebno važno za osobe koje žive sa HIV-om, istaknuto je na konferenciji "HIV i digitalizacija - Bez straha" održanoj u Beogradu, koju je organizovalo udruženje Nacionalni centar za seksualno i reproduktivno zdravlje "Potent".

Iako savremena terapija omogućava da osobe koje žive sa HIV-om vode dug i kvalitetan život, kako je rečeno na konferenciji, stigma i diskriminacija nisu nestale, one su kao i pre 20 godina, a najveći problemi često nastaju upravo unutar zdravstvenog sistema.

O neophodnosti zaštite podataka obolelih od HIV-a govorili su predstavnici Ministarstva zdravlja, Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", kliničari, predstavnici institucija za zaštitu prava, civilnog sektora i stručnjaci koji učestvuju u razvoju digitalnih zdravstvenih rešenja.

Digitalizacija zdravstva u Srbiji olakšava život pacijentima, elektronski recept smanjio je potrebu za čestim odlascima kod lekara, dok kroz aplikaciju i portal e-zdravlje građani mogu da zakazuju preglede u domovima zdravlja i imaju uvid u izveštaje lekara i laboratorijske rezultate u realnom vremenu.

Međutim, prvo pitanje koje osobe postavljaju nakon pozitivnog HIV testa je ko će imati pristup njihovim podacima, rekao je izvršni direktor Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje "Potent" Branislava Prokić.

"Ljudi žele da znaju šta će biti sa njihovim podacima i ko će to videti. Posebno je to problem u manjim sredinama, gde mnogi imaju strah da čak i svom lekaru opšte prakse kažu dijagnozu. Ako želimo da kontrolišemo epidemiju i dostignemo ciljeve Svetske zdravstvene organizacije, neophodno je da ljudi imaju poverenje u sistem i da znaju da će informacije biti dostupne samo onima kojima su zaista potrebne zbog lečenja", naveo je Prokić.

"Potent" će, kako je rekao, nastaviti saradnju sa institucijama kako bi se osiguralo da digitalizacija zdravstvenog sistema ide u pravcu koji štiti prava pacijenata i doprinosi boljoj dostupnosti i kvalitetu zdravstvene zaštite.

Elektronski zdravstveni karton trenutno je u pilot-fazi u četiri ustanove, ali je plan da se sistem proširi na celu Srbiju, rekao je Nikola Radoman iz Ministarstva zdravlja.

"Cilj je da lekari imaju kvalitetniji i brži pristup informacijama, ali uz strogo kontrolisan pristup podacima. Kada je reč o HIV statusu, te informacije moći će da vidi isključivo lekar koji u tom trenutku leči pacijenta. Pacijenti će preko portala e-Zdravlje imati uvid u to ko je pristupao njihovom kartonu i kada", objasnio je Radoman.

Stručnjaci kažu da poslednjih godina broj novootkrivenih slučajeva stagnira ili blago opada, pre svega zahvaljujući preventivnoj terapiji PrEP i uspešnom lečenju osoba koje žive sa HIV-om.

"Uspešna terapija dovodi do toga da osoba postaje nezarazna i ne može dalje da prenosi infekciju. Zato je važno da ljude motivišemo da se testiraju na vreme i da ostanu povezani sa zdravstvenim sistemom", istakao je načelnik Odeljenja za HIV/AIDS Klinike za infektivne i tropske bolesti UKCS prof. dr Jovan Ranin.

On je dodao da pacijenti imaju poverenje u Infektivnu kliniku jer se tu HIV leči decenijama, ali problem nastaje kada izađu iz tog sistema i kada im je potrebna pomoć drugih specijalista.

"HIV je danas multidisciplinarna bolest i upravo tu stigma još postoji. Zaštita podataka kroz digitalne sisteme može dodatno da doprinese sigurnosti pacijenata i njihovom poverenju u lečenje", smatra dr Ranin.

Rukovodilac Grupe za pritužbe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Relja Pantić rekao je da medicina jeste značajno napredovala, ali da je stigma ostala gotovo na istom mestu kao pre dvadeset ili trideset godina i da da najveći broj prijava osoba koje žive sa HIV-om dolazi upravo iz oblasti zdravstvene zaštite.

"Ljudi se žale na javno obeležavanje HIV statusa u dokumentaciji, odbijanje pružanja usluga, a imali smo i slučajeve da stomatološke ordinacije odbiju pacijente koji žive sa HIV-om. Danas ti ljudi često imaju veći problem sa okruženjem nego sa samom bolešću", naveo je Pantić.

On je kazao da digitalizacija može da donese veliku korist, ali samo ukoliko zaštita podataka bude na najvišem nivou i ako sistem istovremeno radi na smanjenju diskriminacije i vraćanju poverenja pacijenata u zdravstvene institucije.

"Poverenje u zdravstveni sistem je ključno za efikasnu borbu protiv HIV-a. Ako osoba strahuje da će biti diskriminisana, odbijena ili izložena osudi - manja je verovatnoća da će se testirati, započeti lečenje ili ostati u sistemu podrške. To onda nije samo problem pojedinca - to je problem javnog zdravlja", istakao je Panić i dodao da zato borba protiv diskriminacije nije samo pravno pitanje, već i pitanje znanja, empatije i odgovornosti.