Milica Đurđević Stamenkovski: Srpska Vojvodina traje i danas, i trajaće večno

SREMSKI KARLOVCI - U Sremskim Karlovcima održana je Svečana akademija povodom 178. godišnjice Majske skupštine, a ministarka za rad, zapošljavanje, boračka I socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski rekla je da Srpska Vojvodina traje i danas, i trajaće večno.

„Majska skupština posejala je seme slobode, a u 1918. ubran je plod ujedinjenja. Ono što su preci tada zasadili kao ideju, pokolenja su kroz žrtvu i veru odnegovala u istorijsku stvarnost“, rekla je Đurđević Stamenkovski.

Istakla je i da mnogi kažu da je Srpska Vojvodina trajala godinu dana, a vreme kaže da Srpska Vojvodina traje i danas i trajaće večno. Ona je rekla i da je bilo izazovno u vremenima ropstva ohrabriti se i boriti se i da su revoluciju 1848. godine pokrenuli oni gladni jedinstva, slobode i toga da Sava i Dunav ne budu međa.

„Možemo zamisliti koliko je krvi proliveno da bi se okupili pod trobojkom. Narod nije dozvolio da se ospori tekovina Majske skupštine, ovde se iznova javio Kosovski zavet i potvrdila se odluka da Srbi nikada neće ljubiti lance“, navela je Đurđević Stamenkovski. Prema njenim rečima, istorija ne služi da se u njoj živi već da se iz nje uči i danas neki pokušavaju da odvoje Vojvodinu, ali im to nikad neće poći za rukom jer nemaju podršku u Sremu, Banatu i Bačkoj.

„Naši preci revoluciju nisu sproveli zbog trbuha već zbog dubinske potrebe svoje duše, da mogu da se raduju i tuguju na svom jeziku“, kazala je ministarka za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja.

Ona je rekla i da novi svet u čoveku ne vidi dušu i da mu nisu potrebne nacije i ljudi koji čuvaju identitet, ali da su Srbi narod koji je potreban i svojim precima i potomcima, koji su dužni da čuvaju svoj suverenitet.

Prema rečima predsednice Pokrajinske vlade Maje Gojković, Majska skupština jedan je od najznačajnijih datuma AP Vojvodine, ali i srpskog naroda jer je tim događajem određen duhovni put Srba.

„Odluke donete na ovom saboru prelomna su tačka u prisajedinjenju Kraljevini Srbiji. U vreme najšireg revolucionog talasa, upravo ovde, okupili su se najhrabriji predstavnici srpskog naroda u Vojvodini“, rekla je Gojković.

Dodala je da su oni shvatali da identitet nema cenu i da su doneli istorijsku odluku koja je postavila temelje političkog organizovanja u Vojvodini.

„Majska skupština je autentični izraz narodne zrelosti i svesti i njen značaj prevazilazi okvire jednog vremena. To pokazuje da se veliki nacionalni ciljevi mogu ostvariti samo kad postoji odgovorna državna politika“, navela je Gojković.

Predsednica Pokrajinske vlade rekla je i da su još tada svi znali da je neophodno graditi institucije i da se tu vidi paralela sa današnjom Srbijom jer se i danas čuvaju nacionalni interesi i vodi politika koja ne zaboravlja svoj narod gde god živeo.

„Kako su naši preci razumeli da bez države koja je jaka nema budućnosti, tako i mi danas znamo kako da čuvamo naš identitet. Ako neko na planeti zna kako se osvaja i brani sloboda, onda su to svakako Srbi“, rekla je predsednica Pokrajinske vlade.

Ona je rekla i da su Srbi u 19. veku dobro znali da se do slobode stiže ne samo junaštvom, već i očuvanjem kulturnog identiteta i da je na današnjoj generaciji da budu dostojni dela svojih predaka.

Predsednik Opštine Sremski Karlovci Dražen Đurđić naveo je da postoje trenuci u istoriji koji su veličanstveni, a Majska skupština je jedan od tih trenutaka jer su Srbi odlučili da svaku stopu Srema učine produhovljenom i da procveta ozareno srpstvo na celom području Srpske Vojvodine.

Protojerej stavrofor Jovan Milanović rekao je da je Majska skupština izvorište našla u Krušedolskim saborima i da je to važno jer Srbi kao narod priču ne počinju sa 19. vekom već kada su postali kršten narod. Na svečanoj akademiji dodeljena su i pokrajinska priznanja „Milutin Milanković“ u oblasti nauke i „Pavle Jovanović“ u oblasti umetnosti.

Obeležavanje godišnjice Majske skupštine, članovi Pokrajinske vlade položili vence

Povodom obeležavanja 178. godišnjice Majske skupštine, u ime Pokrajinske vlade, pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić položio je venac kod spomen-table na zgradi Magistrata u Sremskim Karlovcima, gde je 15. maja 1848. održana Majska skupština i proglašeno stvaranje Srpske Vojvodine.

Na spomen-tabli je ispisano: "Sa balkona ove zgrade karlovačkog Magistrata, sazidanog 1804–1806. godine, za vreme Revolucije 1848. godine, proglašena je autonomna Srpska Vojvodina".

Majska skupština je ostala upamćena i utkana u kolektivno sećanje kao jedan od najznačajnijih događaja u istoriji srpskog naroda, naročito onog njegovog dela koji je živeo u okviru Habzburške monarhije, podseća se u saopštenju Pokrajinske vlade.

U Sremskim Karlovcima u maju 1848. godine okupili su se najistaknutiji predstavnici srpskog naroda, duhovnici, politički prvaci i narodni predstavnici, sa jasnom svešću o značaju slobode, nacionalnog dostojanstva i očuvanja identiteta.

Odluke donete na Majskoj skupštini bile su od suštinskog značaja za stvaranje Srpske Vojvodine i kasnije prisajedinjenje Kraljevini Srbiji.

U okviru današnjeg državnog programa obeležavanja godišnjice Majske skupštine, u Sremskim Karlovcima, u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice, služen je pomen voždu Đorđu Stratimiroviću i mitropolitu Josifu Rajačiću.

Na Stratimirovićev grob venac je položio pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Branko Markoski.

Vožd Đorđe Stratimirović rođen je u Novom Sadu 7. februara 1822. godine, a umro je u Beču 15. decembra 1908. godine. Bio je komandant srpske vojske u Revoluciji 1848. godine. Potiče iz ugledne veleposedničke porodice Stratimirović iz Kulpina.

Josif Rajačić rođen je u Lučanu kod Brinja 20. jula 1785, a umro je u Sremskim Karlovcima 13. decembra 1861. godine. Bio je srpski pravoslavni mitropolit karlovački od 1842. do 1848. godine, a potom arhiepiskop i mitropolit karlovački od 1848. do 1861. godine. Tokom 1849. godine obavljao je i dužnost carskog komesara. Zaslužan je za stvaranje Srpske Vojvodine i uzdizanje Mitropolije na nivo Patrijaršije.

Na spomenik voždu Đorđu Stratimiroviću u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Sremskim Karlovcima venac je položio pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević.

Potpredsednik Pokrajinske vlade dr Milan Popov položio je u Pančevu venac na spomenik prvom vojvodi Srpske Vojvodine 1848. godine Stevanu Šupljikcu.

U manastiru Krušedolu, gde se nalazi grobno mesto vojvode Šupljikca, održan je pomen, a venac je u ime Pokrajinske vlade položila pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Aleksandra Ćirić Bošković.

Vojvoda srpski, pukovnik austrijski Stevan Šupljikac, rođen je 1786. godine. Na Majskoj skupštini proglašen je za prvog vojvodu Srpske Vojvodine.

Preminuo je 15. decembra 1848. u Pančevu, na dan kada je iz Kneževine Srbije stigao Stevan Knićanin sa tri hiljade dobrovoljaca da pruži pomoć Vojvodstvu.