Panel "Evropske politike rodne ravnopravnosti": Put ka ravnopravnosti nije završen

BEOGRAD - U okviru konferencije "Savezništvo za jednakost" koja je organizovana danas u Palati Srbija povodom Nacionalnog dana rodne ravnopravnosti održana je panel diskusija pod nazivom "Evropske politike rodne ravnopravnosti" tokom koje je rečeno da put ka rodnoj ravnopravnosti nije u potpunosti završen.

Predsednica Pokrajinske vlade Vojvodine Maja Gojković je rekla da je u prethodna dva veka postignuto mnogo, ali da to nije dovoljno.

"Taj san o apsolutnoj ravnopravnosti sa muškim polom traje evo i danas, i drago mi je da se ovde u nazivu nalazi jedna izuzetno važna reč, a to je savezništvo, što bih ja prevela u podršku i solidarnost jedna drugoj kao ženama, a naravno i savezništvo sa muškarcima, jer bez njih mnoge stvari ne mogu da budu ostvarene", rekla je ona.

Prema njenim rečima, borba za jednakost nije borba protiv nekog drugog pola.

"Primetila sam da su ove stolice postavljene za sve žene u pantalonama, ja sam razbila evo jednu od predrasuda, dakle žena koja se bori za ravnopravnost sa muškarcima može da nosi i suknju i da pobeđuje", rekla je ona.

Istakla je da može da se smatra pionirkom jer je 2004. uspela da pobedi u muškoj borbi za mesto gradonačelnika Novog Sada.

"Uspela sam 2004. godine da pobedim u muškoj konkurenciji, apsolutno muškoj konkurenciji, i da dobijem poverenje građana i građanki Novog Sada, ne samo zato što mi je bolje stajala suknja u odnosu na njih, nego su moji kvaliteti i moj politički program i program za lokalnu zajednicu vrednovali kao bolje. I to govori dakle o stanju svesti u društvu koje danas ne prepoznaje to da li ste muškarac ili žena, nego ko ima bolji program, ljudi glasaju za njega", rekla je Gojkovićeva.

Zamenica ministra za EU integracije Severne Makedonije Viktorija Trajkov rekla je da je pitanje rodne ravnopravnosti važno za ceo region, kao i da je jedna od ključnih politika Severne Makedonije pitanje rodne ravnopravnosti.

"Put ka punoj rodnoj ravnopravnosti još nije završen. Rodna ravnopravnost ne podrazumeva samo određeni procenat žena uključenih u politiku, već i njihov doprinos ekonomskom razvoju, ekonomskom osnaživanju, jednak pristup tržištu rada, kao i veće učešće u rukovodećim i procesima donošenja odluka", objasnila je Trajkova.

Dodala je da programi EU pružaju snažan okvir za napredak, ali glavni izazov danas jeste kako da se njihov uticaj maksimalno iskoristi, posebno kada je reč o inovacijama koje predvode žene.

"Kao vlada, veoma intenzivno radimo na tome i cenimo svaku podršku koja dolazi iz EU kada govorimo o rodnoj ravnopravnosti", rekla je ona.

UNFPA direktorka za Albaniju, Srbiju i Severnu Makedoniju Džastin Kolson izjavila je da je rodna ravnopravnost veoma složeno pitanje i višedimenzionalno pitanje, kao i da je učešće žena na tržitu rada jedno od ključnih pitanja.

"Kada posmatramo učešće žena na tržištu rada u zemljama Zapadnog Balkana, primećujemo određene razlike među državama i regionima. Međutim, postoji značajan jaz između učešća muškaraca i žena u radnoj snazi. Takođe, procenat zaposlenosti i ekonomske aktivnosti žena niži je od proseka EU. Nijedna zemlja u regionu ne dostiže više stope ženskog učešća na tržištu rada koje iznose 70 odsto ili više", naglasila je Kolson.

Kako je rekla, jedna od oblasti na koje se trenutno fokusira Strategija EU za rodnu ravnopravnost je rodni jaz u penzijama.

"Postoji velika razlika između žena i muškaraca kada je reč o pristupu penzijskim primanjima u starijem životnom dobu. To je u velikoj meri posledica činjenice da mnoge žene teže ulaze na tržište rada ili nemaju jednake mogućnosti za napredovanje na više pozicije kao muškarci", objasnila je ona.

Direktorka Direktorata za socijalno staranje Crne Gore Sabina Muratović rekla je da se tema evropskih politika i rodne ravnopravnosti danas više ne može posmatrati isključivo kroz prizmu jednakih prava muškaraca i žena, jer je postala jedno od ključnih pitanja socijalne kohezije, održivog razvoja, demografske stabilnosti i kvaliteta života građanki i građana.

"Crna Gora je danas država koja je najdalje odmakla u procesu pristupanja EU i svoju budućnost jasno vidi kao naredna članica evropske porodice naroda i upravo zato kontinuirano radimo na usklađivanju politika i praksi sa evropskim standardima u oblasti rodne ravnopravnosti, socijalne inkluzije, zaštite ljudskih prava i jednakih mogućnosti.

Kada govorimo o rodnoj ravnopravnosti iz ugla socijalnog staranja, ne govorimo samo o pravima žena. Mi zaista tu govorimo o pravima svih devojčica, pravima porodice da može da živi dostojanstveno, da omogućimo svakoj ženi da njen profesionalni rast i razvoj ne predstavlja nikakvo ometanje kada je u pitanju stvaranje i osnaživanje njene porodice", rekla je Muratović.

Direktorka Centra za jednakost i ravnopravnost polova Republike Srpske Maja Vekić objasnila je da se pitanje rodne ravnopravnosti mora posmatrati kao partnerski odnos žena i muškaraca, kao i da u RS i BiH postoji zakonodavni i institucionalni okvir, ali da je izazov u njegovoj primeni.

Istakla je da je jedan od najvećih izazova nedovoljna zastupljenost žena na rukovodećim pozicijama iako izborni sistem propisuje da je neophodno da bude zastupljeno minimalno 40 odsto manje zastupljenog pola.