Handelsblat: Vučićev i Ramin model postepenog članstva najbolji put Zapadnog Balkana ka EU

BERLIN - Predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame o postepenom članstvu u Evropskoj uniji je najrealističniji model za integraciju Zapadnog Balkana jer bi takav pristup omogućio Srbiji i regionu konkretne ekonomske koristi, a Evropskoj uniji očuvanje geopolitičkog uticaja u jugoistočnoj Evropi, navodi se u komentaru investitora Jana Ružičke objavljenom u listu Handelsblat, najpoznatijem nemačkom dnevniku specijalizovanom za ekonomiju.

U komentaru Ružička, član upravnog odbora PPF grupe, jedne od najvećih investicionih grupa u Centralnoj i Istočnoj Evropi, ističe da su Vučić i Rama još početkom godine ponudili odgovor na pitanje sa kojim se Evropska unija već godinama suočava - kako sprovesti proširenje bez velikih političkih potresa.

Ružička ocenjuje da njihov predlog nije ni nov ni radikalan, već da se zasniva na uspešnom austrijskom modelu postepene integracije u evropske strukture, koji je na kraju doveo do punopravnog članstva Austrije u EU.

On navodi da Srbija već danas predstavlja važan deo evropskih lanaca snabdevanja i da se razvija u proizvodni, tehnološki i logistički centar jugoistočne Evrope, uz ocenu da je ekonomska realnost odavno pretekla političku raspravu o formalnom članstvu.

Kako ističe, Srbija se sve više pozicionira kao geopolitičko čvorište između Evropske unije, Bliskog istoka i Azije.

On podseća da su kineske direktne investicije u Srbiji 2022. godine dostigle 1,4 milijarde evra, gotovo jednako ukupnim ulaganjima svih 27 članica Evropske unije zajedno, dok je Kina od 2021. godine najveći pojedinačni investitor u zemlji.

Zbog toga autor upozorava da svaka godina odlaganja konkretnog pristupa Srbije jedinstvenom evropskom tržištu ostavlja prostor drugim globalnim akterima da dodatno učvrste svoje prisustvo u regionu.

"Da budem otvoren: Svake godine kada EU okleva da odobri konkretan pristup jedinstvenom tržištu, ova praznina se dodatno popunjava finansiranjem infrastrukture od strane Pekinga i trgovinskom diplomatijom Ankare. Fazno članstvo stoga nije ustupak Beogradu. Umesto toga, to bi bila istinska obostrano korisna situacija: Balkan bi imao koristi od opipljivih ekonomskih prednosti članstva u EU, a Brisel bi obezbedio geopolitički uticaj u srcu Južne Evrope", naglasio je Ružička.

Autor smatra da predlog koji zastupaju Vučić i Rama predstavlja izuzetno povoljno rešenje za Brisel, jer ne podrazumeva pravo veta u Savetu EU, dodatne evropske komesare, nove poslanike u Evropskom parlamentu niti automatski pristup strukturnim fondovima, već postepenu ekonomsku integraciju uz očuvanje institucionalne stabilnosti Evropske unije.

Istovremeno, Ružička navodi da će Srbija morati da nastavi sprovođenje reformi ukoliko želi punopravno članstvo u Evropskoj uniji, podsećajući da je na samitu EU-Zapadni Balkan u Crnoj Gori početkom juna od Beograda zatražen nastavak reformi, uključujući oblast izbornog zakonodavstva.

Autor zaključuje da bi Austrija, Italija, Češka, Slovačka i Slovenija, uz podršku Nemačke, trebalo da podstaknu Evropsku komisiju da do jeseni formalizuje predlog evropske komesarke za proširenje Marte Kos o sektorskoj integraciji zemalja kandidata, ocenjujući da se Evropska unija danas nalazi pred strateškom odlukom između postepenog proširenja i nastavka neizvesnosti u politici proširenja.

Vučić i Rama objavili su u februaru zajednički autorski tekst za nemački Frankfurter Allgemeine Zeitung, u kojem su

predložili da Evropska unija ubrzano primi njihove zemlje u jedinstveno evropsko tržište i Šengensku zonu, bez insistiranja na punopravnom članstvu u EU u ovom trenutku.

Takođe su istakli da njihove zemlje unutar ovih evropskih struktura ne bi zahtevale pravo veta.

Inicijativa naglašava ekonomski rast i regionalnu saradnju kao prečicu do standarda koje promoviše EU.