Marko Đurić: Srbija posvećena putu ka EU, kao i očuvanju dobrih odnosa sa susedima

BRISEL - Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas u Briselu da je Srbija potpuno posvećena svom putu ka Evropskoj uniji što je, kako je naveo, ključna tačka njene spoljne politike i istakao da zemlja posvećena i očuvanju mira u regionu i negovanju dobrih odnosa i saradnje sa susedima.

"Srbija je potpuno posvećena svom putu ka Evropskoj uniji i to je ključna tačka naše spoljne politike. Dakle, spoljna politika Srbije je postala sve više proevropska, sve više evrocentrična u proteklih nekoliko godina, i ovo nije slučajno. Ovo je rezultat našeg opšteg shvatanja o tome gde i kako se trendovi odvijaju u svetu", rekao je Đurić na obraćajući se na konferenciji "Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery".  

Naveo je da je smo svedoci do sada neviđenih situacija i da se Evropa i svet suočavaju sa brojnim izazovima, koji se mogu čak i izjednačiti sa novom industrijskom revolucijom i dodao da postoji potpuna promena u globalnom geopolitičkom poretku.  

"U ovom okruženju Srbija nema nikakvu dilemu. Hoću sada ovde da kažem, nedvosmisleno, da Srbija Evropu posmatra kao svoju budućnost, i u tom smislu pokušavamo da damo svoj mali doprinos", naveo je Đurić.  

Istakao je da je Srbija zemlja koja ima osam susednih zemalja na svojim granicama, što je čini, u izvesnom smislu, centrom za stabilnost u tom delu Evrope.  

"Ja verujem da nakon Nemačke, koja ima devet suseda, zajedno sa Austrijom, mi smo zemlja sa najvećim brojem susednih zemalja u Evropi, što znači da način na koji se mi slažemo sa svojim susedima ima veliki uticaj na stabilnost. Dakle, jedan od ključnih dividendi uključivanja Srbije u Evropu jeste zapravo veća stabilnost", naglasio je Đurić.

Mali: Srbija, kada bude član EU, neće opteretiti budžet EU već doprineti evropskoj ekonomiji

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Briselu da Srbija, kada postane punopravna članica EU neće biti opterećenje za budžet EU, već će doprineti evropskoj ekonomiji.

"Nama treba pristup slobodnom tržištu, nama treba slobodno tržište kada su u pitanju kapital, roba i usluge. To je ono što nama treba. S druge strane, hoćemo da doprinesemo ekonomiji Evropske unije", rekao je Mali nakon izlaganja na skupu "Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery", na kojem su predstavljeni rezultati reformskog procesa i napretka koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u EU.

Mali je istakao da je zato Srbija skoncentrisana na rast i razvoj, ulaganje u infrastrukturu - puteve, pruge, bolnice, škole i drugo.

"To je važno jer se na taj način ubrzano približavamo standardu koji je važan za Evropsku uniju", naveo je Mali.

Na pitanje da li je Srbija bliža EU u odnosu na prethodnih pet godina, s obzirom na to da nije otvorila klaster 3, Mali je rekao da su evropske integracije dvosmerna ulica.

Srbija je najveća i najbrže rastuća ekonomija na Zapadnom Balkanu, ekonomski već deo EU

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Briselu da je Srbija najveća i najbrže rastuća ekonomja na Zapadnom Balkanu i istakao da je naša zemlja ekonomski već deo EU pošto je dobro integrisana u evropske lance snabdevanja.

"Srbija je najveća ekonomija na regionu Zapadnog Balkana, što pristupanje Srbije EU čini vrlo važnim za Evropsku uniju. A drugo, mi smo već integrisani u evropske lance snabdevanja i zato mislimo da bi pristupanje zapravo samo formalno potvrdilo ono što je ekonomija već izgradila", rekao je Mali na skupu "Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery", koji je posvećen predstavljanju rezultata reformskog procesa i napretka koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u EU.

Ministar Mali je naveo da, kada je reč o ulasku u Evropsku uniju, Srbija ne želi da bude teret za članice EU i naglasio da naša zemlja ne samo da neće biti teret, već će i doprinositi blagostanju u Evropi. On je istakao da je ekonomski razvoj prioritet za Srbiju.

"Tako gradimo blagostanje za naše građane. Nije isto sa i bez Evropske unije i nadamo se da ćemo uspeti da beležimo još bolje rezultate zajedno sa Evropskom unijom", rekao je ministar Mali.

On je istakao da je Srbija daleko najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu i da smo u prvom kvartalu bili četvrta najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

"Dok je evrozona rasla za 0,3 odsto, Srbija je rasla za 3,2 odsto. Neki od vas će možda reći: 'Pa dobro, ali to je samo jedan kvartal'. Ali ako pogledate rezultat od 2018. godine, videćete da je Srbija peta najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Zašto od 2018. godine, možda se pitate. Pa 2015, 2016. i 2017. su bile jako teške godine za nas, prolazili smo kroz fiskalnu konsolidaciju, teške reforme, a 2018. je bila prva normalna godina", rekao je Mali.

Brnabić: Srbija posvećena reformama za približavanje Evropskoj uniji, ključna primena preporuka ODIHR-a

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je danas u Briselu da je Srbija posvećena reformama koje će je približiti EU i navela da je parlament ove godine usvojio 23 zakona koja su direktno u vezi sa evrointegracijama, od kojih je 14 direktno povezano sa primenom pravnih tekovina EU ili sa Planom rasta.

Brnabićeva je, na događaju "Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery", koji u Briselu organizuju Vlada Srbije i Misija Srbija u EU, a koji je posvećen predstavljanju rezultata reformskog procesa i napretka koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u EU, rekla da je fokus parlamenta sprovođenje preporuka ODIHR-a. Istakla je da će Srbija nastaviti sa reformama, pre svega jer je to važno za njene građane i ekonomiju.

"Mi zaista verujemo u ove reforme. Sprovođenje ovih reformi će nas približiti Evropskoj uniji. Istovremeno, nakon skoro čitavih pet godina, potrebne su nam povratne informacije od Evropske unije i od zemalja članica", kazala je Brnabićeva.

Predsednica parlamenta je navela da je ključna promena 2026. godine ta što je na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića uspostavljen operativni tim za pristupanje EU, koji za cilj ima da se optimizuje proces pristupanja, bolje planira i da se odgovori na sve probleme sa kojima se Srbija susreće na putu ka EU.

Brnabić je navela i da su ove godine usvojena četiri zakona koji se direktno bave onim što je ključno u oblasti vladavine prava, a to je puna primena OEBS-ovih i ODIHR-ovih preporuka, kako bi se poboljšali uslovi za sprovođenje izbora. Ukazala je i da je usvojeno pet zakona u oblasti sudstva, u saradnji i u komunikaciji sa Venecijanskom komisijom.

"To su zakoni koje su kritikovali pojedini naši partneri iz Evropske komisije i pojedine zemlje članice i to je sada razjašnjeno i ispravljeno u saradnji sa Savetom Evrope i Venecijanskom komisijom", kazala je Brnabićeva.

Starović: Srbija sprovodi reformsku agendu, izloženi smo najzahtevnijim preporukama

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas u Briselu da Srbija sprovodi reformsku agendu koju je usvojila 2024. godine i da nastavlja posvećeno da radi na putu evropskih integracija, navodeći da je Srbija izložena najzahtevnijim preporukama i pregovorima i u tehničkom smislu i u smislu procedura.

Starović je podsetio da je Srbija počela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji još 2014. godine, da je prvo poglavlje otvoreno u decembru 2015. godine, a u sledećih pet godina je otvoreno, prema tadašnjoj metodologiji, 18 pregovaračkih poglavlja i okvirno su zatvorena dva.

Starović je podsetio da je u međuvremenu uvedena nova metodologija, a da je Srbija bila prva zemlja kandidat koja je usvojila novu metodologiju i da je tada priznato da je Srbija otvorila klaster 1 jer su, kako je naveo, sva poglavlja koja pripadaju tom klasteru ranije bila otvorena.

Naveo je da je krajem 2021. godine Komisija iznela preporuku da se otvore klasteri 3 i 4 i podsetio da je otvaranje klastera 3 malo odloženo jer je bilo neophodno da se završi proces izmene Ustava. Starović je rekao da je to završeno 2022. godine kroz referendum iako je to bio politički jako zahtevan proces.

"Nažalost, pokazalo se da to nije dovoljno, i od tog početka 2022. godine do danas se suočavamo sa manjkom potrebnog političkog konsenzusa među zemljama članicama da se otvori klaster broj 3. To je proces u kojem smo se malo zaglavili, uprkos činjenici da smo imali pozitivnu preporuku od strane komisije da se klaster 3 otvori u pet uzastopnih godišnjih izveštaja o Srbiji", ukazao je ministar.

Brnabić, Mali, Đurić i Starović u Briselu predstavljaju reforme i napredak Srbije ka Evropskoj uniji

U Briselu je počeo događaj pod nazivom „Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery", koji organizuju Vlada Republike Srbije i Misija Srbija u EU, a koji je posvećen predstavljanju rezultata reformskog procesa i napretka koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Događaj je okupio više stotina gostiju, kojima će rezultate reformskog procesa i napretka Srbije ka EU predstaviti predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ministar za evropske integracije Nemanja Starović.

Predstavljanju rezultata reformskog procesa prisustvuje i šef Misije Srbije u EU Danijel Apostolović.

Među prisutnima su generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Gert Jan Kopman, mnogobrojni ambasadori u EU, predstavnici kabineta predsednika Evropskog Saveta Antonia Košte i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, predstavnici medija i predstavnici tink tankova.

Kroz razgovor sa predstavnicima evropskih institucija, država članica, diplomatskog kora, poslovne zajednice, analitičkih centara i medija, biće predstavljeni konkretni rezultati koje je Srbija ostvarila u sprovođenju reformi, kao i prioriteti u narednom periodu.