Ana Brnabić: Skup u Briselu pravi format predstavljanja rezultata reformi na putu Srbije ka EU

BRISEL - Predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić izjavila je da je skup koji je danas održan u Briselu, a na kojem su predstavljeni rezultati reformskog procesa i napretka koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u EU, pravi format i da Srbija treba da nastavi da se bori na putu ka EU na takav način.

Brnabićeva je istakla da samo jaka Srbija može da ojača Evropsku uniju i istakla da Srbija ide težim putem prema EU, ali boljim, hrabrijim i svakako iskrenijim putem, koji je, kako je navela, bolji za Evropsku uniju i za građane Srbije. Brnabić je podsetila da je na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića formiran Operativni tim za pristupanje EU i dodala da se tim sastaje na nedeljenom nivou, prateći napredak, ali i da bi sagledao probleme na koje treba odmah da se reaguje.

"Mi smo operativni tim formirali krajem januara i već vidite tokom 2026. godine neverovatne promene. Reforme su bile brže, reforme su mnogo bolje komunicirane ovde Evropskoj uniji, zato što naš ambasador, koji je naš glavni pregovarač, je ovde u Briselu, tako da odmah može da informiše sve u Briselu, u Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji o reformama. Kada pogledate šta smo mi sve imali u parlamentu od predloga zakona i onda usvojenih zakona koji se tiču reformske agende, standardizacije naših zakona sa evropskim pravilima implementacije, pune primene ODIHR preporuka, vi ste videli da je to prilično impresivno", rekla je Brnabić.

Ona je navela da nije bilo lako u Skupštini usvojiti sve zakone i dobiti saglasnost od ODIHR, Evropske komisije, Saveta Evrope ili Venecijanske komisije, ali da je Srbija u tome uspela.

"Uspeli smo zato što smo gurali svaki dan, zato što smo svake nedelje morali da pokazujemo neki rezultat i, naravno, uz stalni očekivani presing od predsednika Aleksandra Vučića. To je ono što što stvarno uvek pomaže. Pritom tu ne stajemo", navela je ona. 

Na dnevnom redu sednice Skupštine zakazane za ponedeljak važni zakoni za Srbiju

Predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić izjavila je danas da će na dnevnom redu vanredne sednice Skupštine Srbije koju je zakazala za ponedeljak biti važni zakoni za Srbiju, kao što je Predlog zakona o oružju i municiji i Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

"Imamo Predlog zakona o oružju i municiji koji je važan za Plan rasta i za Poglavlje 24. Imamo Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti kojim adresiramo još dodatne tri ODIHR preporuke. Imamo autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima koji će konačno, nadam se, stvoriti uslove da se četiri člana Saveta REM-a koji su izabrani vrate, da imamo inkluzivan REM, što mislim da je važno za ne samo za medije, već za čitavu državu", istakla je u Briselu, posle skupa na kojem su predstavljeni rezultati reformskog procesa i napretka koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u EU.

Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije zakazano je za ponedeljak, 6. jul, a na predloženom dnevnom redu je 18 tačaka.

Marko Đurić: Srbija Evropu vidi kao svoju budućnost i može da doprinese stabilnosti kontinenta

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da je delegacija Srbije danas na skupu "Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery" u Briselu poslala jasnu poruku da Srbija nedvosmisleno vidi Evropu kao svoju budućnost i istakao da Srbija može da pruži značajan doprinos stabilnosti regiona i bezbednosti evropskog kontinenta.

"Predstavili smo Srbiju kao zemlju koja gleda u budućnost, ka saradnji i ka dobrim odnosima", rekao je Đurić nakon skupa, koji je bio posvećen predstavljanju rezultata reformskog procesa i napretka koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u EU. On je naveo da je predstavio spoljnopolitičku filozofiju Srbije u kontekstu aktuelnih globalnih promena i istakao da Srbija, kao država od ključnog značaja za stabilnost Zapadnog Balkana, može da doprinese da region prestane da bude "Ahilova peta Evrope".

"Sa osam suseda na našim neposrednim granicama, sa direktnim doprinosom stabilizaciji prilika u našem regionu, mi smo zapravo od ključnog značaja za trajnu stabilizaciju ovog dela Evrope, to znači da mi možemo da doprinesemo evropskoj bezbednosti mnogo više nego neki drugi", istakao je Đurić.

Dodao je da je ukazao da Srbija neguje dobre odnose sa državama van evropskog kontinenta, što, kako je ocenio, predstavlja prednost ne samo za Srbiju, već i za Evropu.

"Ja sam ovde sa ponosom istakao da mi gajimo dobre odnose i sa drugim kontinentima, drugim regionima, da je Beograd bio prestonica 1961. Pokreta nesvrstanih. Dakle, mi smo u Beogradu ugostili desetine afričkih, azijskih zemalja, a ja sam ovde došao maltene direktno iz Brazila. Dakle, ti dobri odnosi su prednost ne samo za Srbiju nego za Evropu", naveo je šef srpske diplomatije. 

Srbija posvećena putu ka EU, kao i očuvanju dobrih odnosa sa susedima

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas u Briselu da je Srbija potpuno posvećena svom putu ka Evropskoj uniji što je, kako je naveo, ključna tačka njene spoljne politike i istakao da zemlja posvećena i očuvanju mira u regionu i negovanju dobrih odnosa i saradnje sa susedima.

"Srbija je potpuno posvećena svom putu ka Evropskoj uniji i to je ključna tačka naše spoljne politike. Dakle, spoljna politika Srbije je postala sve više proevropska, sve više evrocentrična u proteklih nekoliko godina, i ovo nije slučajno. Ovo je rezultat našeg opšteg shvatanja o tome gde i kako se trendovi odvijaju u svetu", rekao je Đurić na obraćajući se na konferenciji "Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery".  

Naveo je da je smo svedoci do sada neviđenih situacija i da se Evropa i svet suočavaju sa brojnim izazovima, koji se mogu čak i izjednačiti sa novom industrijskom revolucijom i dodao da postoji potpuna promena u globalnom geopolitičkom poretku.  

"U ovom okruženju Srbija nema nikakvu dilemu. Hoću sada ovde da kažem, nedvosmisleno, da Srbija Evropu posmatra kao svoju budućnost, i u tom smislu pokušavamo da damo svoj mali doprinos", naveo je Đurić.  

Istakao je da je Srbija zemlja koja ima osam susednih zemalja na svojim granicama, što je čini, u izvesnom smislu, centrom za stabilnost u tom delu Evrope.  

"Ja verujem da nakon Nemačke, koja ima devet suseda, zajedno sa Austrijom, mi smo zemlja sa najvećim brojem susednih zemalja u Evropi, što znači da način na koji se mi slažemo sa svojim susedima ima veliki uticaj na stabilnost. Dakle, jedan od ključnih dividendi uključivanja Srbije u Evropu jeste zapravo veća stabilnost", naglasio je Đurić.

Mali: Srbija, kada bude član EU, neće opteretiti budžet EU već doprineti evropskoj ekonomiji

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Briselu da Srbija, kada postane punopravna članica EU, neće biti opterećenje za budžet EU, već će doprineti evropskoj ekonomiji.

"Nama treba pristup slobodnom tržištu, nama treba slobodno tržište kada su u pitanju kapital, roba i usluge. To je ono što nama treba. S druge strane, hoćemo da doprinesemo ekonomiji Evropske unije", rekao je Mali nakon izlaganja na skupu "Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery", na kojem su predstavljeni rezultati reformskog procesa i napretka koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u EU.

Mali je istakao da je zato Srbija skoncentrisana na rast i razvoj, ulaganje u infrastrukturu - puteve, pruge, bolnice, škole i drugo. "To je važno jer se na taj način ubrzano približavamo standardu koji je važan za Evropsku uniju", naveo je Mali.

Na pitanje da li je Srbija bliža EU u odnosu na prethodnih pet godina, s obzirom na to da nije otvorila klaster 3, Mali je rekao da su evropske integracije dvosmerna ulica.

"Ne možete da napredujete ukoliko nemate s jedne strane i naše aktivnosti, ali s druge strane i spremnost Evropske unije. Moje lično mišljenje u ovom trenutku jeste da postoji apsolutna spremnost sa njihove strane da se taj proces ubrza", rekao je Mali. 

Srbija je najveća i najbrže rastuća ekonomija na Zapadnom Balkanu, ekonomski već deo EU

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Briselu da je Srbija najveća i najbrže rastuća ekonomja na Zapadnom Balkanu i istakao da je naša zemlja ekonomski već deo EU pošto je dobro integrisana u evropske lance snabdevanja.

"Srbija je najveća ekonomija na regionu Zapadnog Balkana, što pristupanje Srbije EU čini vrlo važnim za Evropsku uniju. A drugo, mi smo već integrisani u evropske lance snabdevanja i zato mislimo da bi pristupanje zapravo samo formalno potvrdilo ono što je ekonomija već izgradila", rekao je Mali na skupu "Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery", koji je posvećen predstavljanju rezultata reformskog procesa i napretka koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u EU.

Ministar Mali je naveo da, kada je reč o ulasku u Evropsku uniju, Srbija ne želi da bude teret za članice EU i naglasio da naša zemlja ne samo da neće biti teret, već će i doprinositi blagostanju u Evropi. On je istakao da je ekonomski razvoj prioritet za Srbiju.

"Tako gradimo blagostanje za naše građane. Nije isto sa i bez Evropske unije i nadamo se da ćemo uspeti da beležimo još bolje rezultate zajedno sa Evropskom unijom", rekao je ministar Mali.

On je istakao da je Srbija daleko najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu i da smo u prvom kvartalu bili četvrta najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

"Dok je evrozona rasla za 0,3 odsto, Srbija je rasla za 3,2 odsto. Neki od vas će možda reći: 'Pa dobro, ali to je samo jedan kvartal'. Ali ako pogledate rezultat od 2018. godine, videćete da je Srbija peta najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Zašto od 2018. godine, možda se pitate. Pa 2015, 2016. i 2017. su bile jako teške godine za nas, prolazili smo kroz fiskalnu konsolidaciju, teške reforme, a 2018. je bila prva normalna godina", rekao je Mali.

Brnabić: Srbija posvećena reformama za približavanje Evropskoj uniji, ključna primena preporuka ODIHR-a

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je danas u Briselu da je Srbija posvećena reformama koje će je približiti EU i navela da je parlament ove godine usvojio 23 zakona koja su direktno u vezi sa evrointegracijama, od kojih je 14 direktno povezano sa primenom pravnih tekovina EU ili sa Planom rasta.

Brnabićeva je, na događaju "Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery", koji u Briselu organizuju Vlada Srbije i Misija Srbija u EU, a koji je posvećen predstavljanju rezultata reformskog procesa i napretka koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u EU, rekla da je fokus parlamenta sprovođenje preporuka ODIHR-a. Istakla je da će Srbija nastaviti sa reformama, pre svega jer je to važno za njene građane i ekonomiju.

"Mi zaista verujemo u ove reforme. Sprovođenje ovih reformi će nas približiti Evropskoj uniji. Istovremeno, nakon skoro čitavih pet godina, potrebne su nam povratne informacije od Evropske unije i od zemalja članica", kazala je Brnabićeva.

Predsednica parlamenta je navela da je ključna promena 2026. godine ta što je na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića uspostavljen operativni tim za pristupanje EU, koji za cilj ima da se optimizuje proces pristupanja, bolje planira i da se odgovori na sve probleme sa kojima se Srbija susreće na putu ka EU.

Brnabić je navela i da su ove godine usvojena četiri zakona koji se direktno bave onim što je ključno u oblasti vladavine prava, a to je puna primena OEBS-ovih i ODIHR-ovih preporuka, kako bi se poboljšali uslovi za sprovođenje izbora. Ukazala je i da je usvojeno pet zakona u oblasti sudstva, u saradnji i u komunikaciji sa Venecijanskom komisijom.

"To su zakoni koje su kritikovali pojedini naši partneri iz Evropske komisije i pojedine zemlje članice i to je sada razjašnjeno i ispravljeno u saradnji sa Savetom Evrope i Venecijanskom komisijom", kazala je Brnabićeva.

Starović: Ključna poruka koju je Srbija poslala - krajnje vreme za otvaranje klastera 3

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je da je ključna poruka koju je Srbija poslala danas u Briselu, na skupu gde su predstavljeni rezultati reformi, da je krajnje vreme za otvaranje klastera 3 i dodao da mnogi prepoznaju napredak Srbije u reformskim procesima, ali da nije siguran da se u ovom momentu može govoriti o punom konsenzusu 27 država članica.

Starović je rekao da je današnja konferencija u "srcu Evrope", u Briselu, bila izvanredna prilika da se prikaže šta je sve urađeno u proteklih šest meseci na sprovođenju reformskih procesa koji vode ka članstvu u EU, a svakako od momenta kada je formiran operativni tim za pristupanje Uniji.

"Ja sam lično iskoristio priliku da predstavim stanje stvari, kada govorimo o samom pregovaračkom procesu, šta smo sve učinili 2014. godine kada smo otpočeli pristupne pregovore, ali i da prikažem stepen realizacije naše reformske agende i, shodno tome, povlačenja finansijskih sredstava iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan", naveo je Starović.

On je istakao da ključna poruka koju je delegacija Srbije poslala jeste da je zaista krajnje vreme za otvaranje klastera broj 3, koji, kako je naveo, predstavlja važnu simboličku stepenicu, iako je reč o jednom od stotinu proceduralnih koraka koji nas vode ka članstvu u Evropskoj uniji, upravo zbog činjenice da čekamo već četiri i po godine.

Naveo je da bi otvaranje klastera 3 nakon toliko vremena predstavljalo neophodni signal ohrabrenja, ne samo prema državnoj administraciji, već i prema svim našim građanima.

Prema njegovim rečima, otvaranje klastera bi doprinelo izgradnji toliko potrebnog društvenog konsenzusa o prioritizaciji puta ka članstvu u Evropskoj uniji, društvenog konsenzusa koji u Srbiji još uvijek nedostaje, za razliku od drugih država kandidata.

"Isto tako, svaki put kada se iznova odloži odluka o otvaranju klastera 3, a to se dešava već četiri i po godine, to predstavlja, zapravo, najbolji poklon svim antievropskim snagama, svim onima koji se protive članstvu Srbije u Evropskoj uniji", ukazao je Starović.

Srbija sprovodi reformsku agendu, izloženi smo najzahtevnijim preporukama

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas u Briselu da Srbija sprovodi reformsku agendu koju je usvojila 2024. godine i da nastavlja posvećeno da radi na putu evropskih integracija, navodeći da je Srbija izložena najzahtevnijim preporukama i pregovorima i u tehničkom smislu i u smislu procedura.

Starović je podsetio da je Srbija počela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji još 2014. godine, da je prvo poglavlje otvoreno u decembru 2015. godine, a u sledećih pet godina je otvoreno, prema tadašnjoj metodologiji, 18 pregovaračkih poglavlja i okvirno su zatvorena dva.

Starović je podsetio da je u međuvremenu uvedena nova metodologija, a da je Srbija bila prva zemlja kandidat koja je usvojila novu metodologiju i da je tada priznato da je Srbija otvorila klaster 1 jer su, kako je naveo, sva poglavlja koja pripadaju tom klasteru ranije bila otvorena.

Naveo je da je krajem 2021. godine Komisija iznela preporuku da se otvore klasteri 3 i 4 i podsetio da je otvaranje klastera 3 malo odloženo jer je bilo neophodno da se završi proces izmene Ustava. Starović je rekao da je to završeno 2022. godine kroz referendum iako je to bio politički jako zahtevan proces.

"Nažalost, pokazalo se da to nije dovoljno, i od tog početka 2022. godine do danas se suočavamo sa manjkom potrebnog političkog konsenzusa među zemljama članicama da se otvori klaster broj 3. To je proces u kojem smo se malo zaglavili, uprkos činjenici da smo imali pozitivnu preporuku od strane komisije da se klaster 3 otvori u pet uzastopnih godišnjih izveštaja o Srbiji", ukazao je ministar.

Brnabić, Mali, Đurić i Starović u Briselu predstavljaju reforme i napredak Srbije ka Evropskoj uniji

U Briselu je počeo događaj pod nazivom „Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery", koji organizuju Vlada Republike Srbije i Misija Srbija u EU, a koji je posvećen predstavljanju rezultata reformskog procesa i napretka koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Događaj je okupio više stotina gostiju, kojima će rezultate reformskog procesa i napretka Srbije ka EU predstaviti predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ministar za evropske integracije Nemanja Starović.

Predstavljanju rezultata reformskog procesa prisustvuje i šef Misije Srbije u EU Danijel Apostolović.

Među prisutnima su generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Gert Jan Kopman, mnogobrojni ambasadori u EU, predstavnici kabineta predsednika Evropskog Saveta Antonia Košte i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, predstavnici medija i predstavnici tink tankova.

Kroz razgovor sa predstavnicima evropskih institucija, država članica, diplomatskog kora, poslovne zajednice, analitičkih centara i medija, biće predstavljeni konkretni rezultati koje je Srbija ostvarila u sprovođenju reformi, kao i prioriteti u narednom periodu.