Najnoviji podsticaj odnosima EU i CELAC, Rat u Ukrajini i dalje ključna tačka

BRISEL - Lideri iz EU, Latinske Amerike i Kariba postigli su napredak tokom dvodnevnog samita o trgovinskim sporazumima i globalnim investicijama između regiona. Vodile su se diskusije o tehnologiji, ljudskim pravima i klimatskim promenama.

Međutim, 60 zemalja nije uspelo da jednoglasno osudi rusku invaziju na Ukrajinu.

Treći samit EU-CELAC u Briselu, na koji je pozvano preko 30 lidera karipskih i latinoameričkih zemalja, bio je prvi takav sastanak u poslednjih osam godina. Do njega je došlo u trenutku kada se EU okreće od Rusije i Kine kao omiljenih trgovinskih partnera i nastoji da diverzifikuje svoje dobavljače.

Mnogi lideri su u ponedeljak obećali da će do kraja godine finalizovati zaustavljeni sporazum o slobodnoj trgovini između EU i trgovinskog bloka Mercosur Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja, uprkos nerešenim zabrinutostima o zaštiti životne sredine i nelojalnoj konkurenciji.

Brisel želi kritične sirovine koje prirodno postoje u Latinskoj Americi, i za kojima vlada velika potražnja u EU i koje bi mogle bi da pomognu tranziciji bloka od fosilnih goriva ka industriji koja je prihvatljivija za klimu.

U drugim slučajevima, neki karipski i latinoamerički lideri su se uzdržali od uvođenja dalekosežnih sankcija Rusiji. Oni su više puta isticali posledice rata na globalne cene hrane i energije i pozivali na mirovne pregovore.

Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i država Merkosura dobio je novi podsticaj u ponedeljak pošto su se lideri obavezali da brzo finalizuju sporazum koji je dugo odugovlačio. Dogovor je bio na čekanju od završetka pregovora 2019.godine.

Neke zemlje članice EU zatražile su dodatak u sporazumu o klimi, životnoj sredini i ljudskim pravima nakon što je naglo poraslo krčenje šuma u ​​Latinskoj Americi.

"Naša ambicija je da sve preostale nesuglasice rešimo što je pre moguće kako bismo mogli da zaključimo ovaj sporazum", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Ostaje nejasno da li će posao, kojim bi mogla da se stvori jedna od najvećih zona slobodne trgovine sa više od 700 miliona stanovnika, biti okončan do kraja godine.

Irski premijer Leo Varadkar izrazio je protivljenje nerešenom trgovinskom sporazumu bez novih odredbi o zaštiti klime i krčenju šuma. Francuska, Nemačka i Holandija su u prošlosti izrazile slične zabrinutosti. Austrijski parlament glasao je 2019. godine protiv trgovinskog sporazuma zbog zabrinutosti za životnu sredinu i konkurenciju.

Izbalansirani sporazum između Merkosura i Evropske unije, koji nameravamo da zaključimo ove godine, otvoriće nove horizonte.

Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva istakao je važnost javnih nabavki između trgovinskog bloka Merkosura i EU.

"Uravnotežen sporazum između Merkosura i Evropske unije, koji nameravamo da zaključimo ove godine, otvoriće nove horizonte", dodao je Lula.

I predsednik Argentine Alberto Fernandez pozvao je na balans u odnosima između dva kontinenta, jer u suprotnom "to prestaje da bude dogovor i počinje da bude šala".

U maju su se aktivisti za zaštitu životne sredine popeli na zgradu Saveta EU u Briselu da protestuju protiv trgovinskog sporazuma Merkosura. Držali su transparente na kojima je pisalo "Stop EU-Merkosur-u".

Ekolozi su na Tviteru objavili: "Ovaj sporazum je katastrofa za prirodu, poljoprivrednike i ljudska prava. EU je u pregovorima o sporazumu sa Merkosurom od 1999. godine. Prepreke sporazumu uključuju zahteve da se amazonska prašuma zaštiti od krčenja šuma radi čuvanja stoke, kao i da se zaustavi dalji razvoj poljoprivrede".

Kako bi pokazala obnovljeno interesovanje Brisela za region, EU se obavezala da će potrošiti preko 45 milijardi evra do 2027. godine u investicione planove za partnere u Južnoj Americi i na Karibima. Ovo dolazi kao deo takozvane strategije Global Gatevai bloka, inicijative da se blok poveže sa ostatkom sveta i da se takmiči sa kineskom potrošnjom u globalnoj infrastrukturi.

EU i njeni investicioni partneri složili su se da daju prioritet sektorima od "čiste energije i kritičnih sirovina do zdravstva i obrazovanja", rekla je u ponedeljak predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Kritične sirovine koje se prirodno javljaju u Latinskoj Americi su u velikoj potražnji u EU za prelazak bloka sa fosilnih goriva na industriju koja je prihvatljivija za klimu.

Više od 135 projekata o zelenoj i digitalnoj tranziciji sa obe strane Atlantika je "već u pripremi", kaže fon der Lajen. Ostali planovi uključuju proširenje telekomunikacionih mreža u Amazonu u Brazilu, razvoj 5G mreže na Jamajci, elektrifikaciju javnog prevoza u Kostariki i ulaganja u rudnike litijuma u ​​Argentini i Čileu.

Slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon, koja zamenjuje premijera Roberta Goloba, rekla je da će težiti većoj saradnji, uključujući borbu protiv klimatskih promena i veštačke inteligencije. Ona je istakla ulogu slovenačkog UNESCO centra za veštačku inteligenciju, koji bi mogao da počne sa radom do kraja godine.

Kada se radi o Hrvatskoj, interesi Hrvatske u odnosima sa zemljama CELAC-a su u skladu sa interesima EU, a hrvatski premijer Andrej Plenković je kao drugi motiv za saradnju naveo veliki broj hrvatske dijaspore u tom delu sveta.

"Da bismo razumeli naš stav, važno je imati na umu da, prema procenama različitih resora, u zemljama Latinske Amerike i Kariba živi čak 650.000 Hrvata", rekao je Plenković.

Pored razgovora o potencijalima za jačanje ekonomske saradnje, još jedna ključna tačka dnevnog reda samita bila je želja zemalja članica EU da pokažu solidarnost sa ratom razorenom Ukrajinom.

Evropski lideri i lideri CELAC-a nisu uspeli da se dogovore oko zajedničke izjave kojom bi Rusija bila odgovorna za rat u Ukrajini, ističući njihove razlike oko krize.

U stvari, neslaganja su počela već pre samita, nakon poziva španskog premijera Pedra Sančeza njegovom ukrajinskom kolegi Volodimiru Zelenskom, kada je nekoliko latinoameričkih zemalja stavilo veto na njegovo prisustvo na skupu. To je i sam Zelenski otkrio.

U zajedničkom saopštenju objavljenom nakon završetka samita izražena je "duboka zabrinutost" zbog sukoba, ali se ne pominje Rusija. EU-27 i 32 od 33 CELAC-a podržale su zaključke. Nikaragva nije podržala konačnu formulaciju.

Diplomate su rekle da su se Nikaragva, Kuba i Venecuela protivile jeziku koji kritikuje Rusiju, a druge zemlje su – iako su pristale da podrže suverenitet Ukrajine – naglasile da su različite krize i sukobi takođe vredni pažnje sveta.

"Ne možemo da učinimo da ovaj samit između Evropske unije i CELAC-a bude samit o Ukrajini", rekao je Ralf Gonzalves, predsednik CELAC-a i premijer Svetog Vinsenta i Grenadina.

"Ali jasno je da je Ukrajina pitanje od velike važnosti za Evropu i svet, kao i drugi sukobi", rekao je on, govoreći o krizi na Haitiju, borbi Palestinaca za državnost i raznim ratovima u Africi kao o temama koje zaslužuju evropsku pažnju.

Ovde u Evropi to je teško zamisliti, ali u Latinskoj Americi Rusija je predstavljena kao miroljubiva zemlja koju je napao NATO.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki je bio otvoren, tvrdeći da zemlje koje su nekada patile od evropskog kolonijalizma treba da priznaju da je Rusija sada imperijalistička pretnja.

"Ovde u Evropi je to teško zamisliti, ali u Latinskoj Americi Rusija je predstavljena kao miroljubiva zemlja koju je napao NATO", rekao je on.

Dok su se lideri sastali u Briselu, Rusija je odbila da produži sporazum o dozvoli izvoza ukrajinskog žitarica preko Crnog mora, privlačeći upozorenje UN da će milioni najsiromašnijih na svetu "platiti cenu".

Na temu mira, tokom plenarne sednice samita, upozorenje je stiglo i od italijanske premijerke Đorđe Meloni.

"Rečima moramo dati pravo značenje koje imaju: reč mir se ne može mešati sa rečju invazija. Ako neko misli da može da pobrka ove dve reči, ne shvata da svet u kome međunarodno pravo više ne postoji nikada neće biti svet mira", upozorila je ona.

Ostale teme o kojima se razgovaralo na samitu, koji će se sada održavati svake dve godine, uključivale su dugoročne posledice ropstva.

U završnoj deklaraciji svi lideri "priznaju i duboko žale zbog neizrecive patnje koja je naneta milionima muškaraca, žena i dece kao rezultat transatlantske trgovine robljem".