Izbeglica tužila Kima Džonga Una zbog mučenja u zatvorima u Severnoj Koreji

SEUL - Čoj Min-kjung, koja je prebegla iz Severne Koreje, podnela je tužbu protiv severnokorejskog lidera Kim Džong Una pred sudom u Seulu, navodeći mučenje i seksualno nasilje u pritvorskim objektima režima u Pjongjangu.

Čoj Min-kjung (53) traži 50 miliona vona (37.000 američkih dolara) odštete od severnokorejske države, a takođe zahteva od tužilaca da istraže optužbe za zločine protiv čovečnosti protiv Kima i pet drugih zvaničnika.

''Prošlo je 13 godina otkako sam se nastanila u Južnoj Koreji, ali i dalje patim od teškog postraumatskog stresnog poremečaja zbog posledica mučenja i živim zavisna od lekova“, rekla je Čoj za Gardijan, ukazavši na ožiljke na telu.

Čoj je pobegla iz Severne Koreje 1997. godine, ali je prisilno vraćena u zemlju iz Kine četiri puta između 2000. i 2008. godine.

Kada je poslednji put deportovana iz Kine 2008. godine, provela je pet meseci u pritvoru u tri objekta u provinciji Severni Hamgjong.

U žalbama, u koje je Gardijan imao uvid, detaljno se opisuju konkretni incidenti, uključujući seksualni napad tokom nehigijenskog pretresa telesnih šupljina bez rukavica, prebijanje zbog kojeg joj je pukla bubna opna i ostala je bez svesti i sistematsko mučenje, tokom kojeg je morala da stoji u bolnim položajima do 15 sati dnevno.

Podnesci u centralnom okružnom sudu i tužilaštvu u Seulu predstavljaće, kako kažu pristalice, prvi put da je neko ko je pobegao iz Severne Koreja pokrenuo pravni postupak zbog kršenja ljudskih prava u toj zemlji pred južnokorejskim sudovima.

U podnescima se navodi da Kim Džong Un snosi odgovornost za navodno nasilje, kao osoba koja ima komandnu odgovornost za sistematske zločine protiv čovečnosti.

Tužba se u velikoj meri oslanja na istražnu komisiju UN iz 2014. godine koja je utvrdila da je Severna Koreja počinila široko rasprostranjene zločine protiv čovečnosti, uključujući mučenje, seksualno nasilje i proizvoljno pritvaranje.

Izveštaj je dokumentovao sistemske zloupotrebe u mreži političkih zatvorskih logora u zemlji, u kojima se procenjuje da je zatvoreno između 80.000 i 120.000 ljudi.

Prethodne građanske tužbe protiv Severne Koreje uključuju slučajeve bivših ratnih zarobljenika koji traže nadoknadu za prisilni rad, porodice Južnokorejaca otetih tokom Korejskog rata i slučaj iz 2023. godine kojim se traži odšteta za uništenje međukorejske kancelarije za vezu.