Suzana Šreter: Na univerzitetima je veliki stepen zastrašivanja, nauka je postala politika

BEČ - Profesor etnologije na studijama u Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama Suzana Šreter izjavila je da je stepen zastrašivanja koji vlada na univerzitetima neverovatan, da se pri tome se sve događa interno, kao i da podsticaj dolazi od jedne male grupe profesora, aktivista i studentskih predstavnika, koji uzimaju slobodu da govore za sve, a da to čine sa neverovatnom agresijom, koja ide do kampanje za uništavanje profesionalnog ugleda "nepodobnih".

Šreter je u intervjuu za bečki Prese rekla da je profesija profesija od nauke postala politika - prave se fundamentalne greške, gube se standardi naučnog rada.

Ona je opisala svoje iskustvo zbog studije koju je radila o svim varijantama islama - liberalnim, feminističkim i fundamentalističkim, što nije naišlo na kritiku akademske zajednice, i navela da su protiv njenih predavanja organizovane demonstracije sa zahtevima da se izbaci sa fakulteta, što ju je, istakla je, veoma pogodilo.

"Posebno zato jer kritičari nijednog momenta nisu pokušali da razgovaraju sa mnom. Sve moje ponude za susrete i razgovore su odbijene. A to su nekad bile kolege koje poznajem godinama, kućni prijatelji koji su dolazili na rođendane i porodična slavlja. Sad su odjednom počeli da potpisuju javne peticije da se izbacim sa posla. To je tako podlo. Pri tome se išlo ciljano na mene kao osobu, bez šanse da se branim. Petpostavljam da jednostavno nisu imali dovoljno argumenata protiv mog rada, pa su došli s leđa. Bilo je i onih, to sam posle saznala, koji su itekako bili na mojoj strani, ali se nisu usuđivali da to javno kažu", rekla je Šreter.

Na pitanje kako onda Nemačka i Austrija dobijaju najbolje ocene u rangiranju naučnih sloboda, ona naglašava da je to zato što se meri uplitanje države u univerzitetske politike, rekla je ona u intervjuu čiji je prevod objavio RTS u celosti.

"Ovde država ne zahvata u nauku, i to je ono što se pokazuje u rangiranjima. Ali takvim rangiranjem nije obuhvaćeno da li akademski svet cenzuriše sam sebe i kojim metodama. Ne gleda se da li je neko interno kanselovan iz akademskog sistema, tako da mu se disertacija ne prihvata, ili istraživački ugovor ne odobrava, jer ne odgovaraju političkoj agendi akademskog mejnstrima", ocenila je Šreterova.

Šreter, koja je nedavno objavila knjigu "Novi kulturni rat: Kako je vouk Levica postala pretnja nauci, kulturi i društvu" kaže da se vouk pokret na univerzitetima u Evropi nastavlja, a kao primer navela što je pritisak za pravilno gender-obraćanje, za lepezu zamenica i polova nepromenjen.

"Ako postoji kontrapokret vouku, onda će univerziteti, na kojima je sve počelo i gde se razvijalo, biti poslednje institucije koje će se povući iz vouka, ili pokazati bilo kakvu samokritiku. Takođe i zato što je situacija mladih ljudi u nauci realno osetljiva – ako se o njihovim publikacijama ne govori na pozitivan način, ako im se ugovori sa fakultetima ne produžavaju, onda su oni gotovi. Oni su napolju, isterani. Zato je na univerzitetima taj unutrašnji pritisak da se ostane uz mejnstrim-ideologiju ekstremno veliki", zaključila je ona i dodala da humanističke nauke plaćaju strahovitu cenu za to.