Dojče vele: Nemački naučnici otkrili antitelo protiv HIV-a

BON - Naučnici u Kelnu otkrili su novo antitelo protiv HIV-a, koje je u laboratorijskim uslovima pokazalo sposobnost sprečavanja infekcije i neutralisanja virusa.

Istraživački tim koji predvodi direktor Instituta za virologiju Florijan Klajn proučio je uzorke krvi 32 osobe zaražene HIV-om, koje su samostalno, odnosno bez terapije razvile snažan i široko delotvoran imunološki odgovor kroz antitela protiv virusa, piše Dojče vele.

Kako se navodi, naučnici su u laboratoriji testirali više od 800 različitih antitela iz tih uzoraka, ispitujući njihovu sposobnost neutralisanja HIV virusa, a jedno od njih, pod oznakom 04_A06 se posebno istaklo.

To antitelo blokira mesto pomoću kojeg se virus veže za stanice domaćina tokom infekcije i na taj način sprečava ulazak HIV virusa u stanice.

Kada virus uđe u stanicu, on preuzima njene funkcije i koristi ih za vlastito umnožavanje, čime dugoročno slabi imunološki sistem.

Dodaje se da se plan za proizvodnju antitela nalazi u ljudskom imunološkom sistemu, u B-limfocitima, koji, kada dođu u kontakt s patogenima sazrevaju u plazma stanice koje proizvode velike količine antitela, a među njima i 04_A06.

Istraživači su dešifrovali genetski plan za njegovo stvaranje i uspeli da ga reprodukuju.

"Znači, više nije potrebno uzimati krv od pacijenata, već taj genetski plan može da se ubaci u drugu stanicu i da joj naredi da proizvodi taj protein, odnosno to antitelo", rekao je Klajn.

DW dalje navodi da je, u eksperimentima na miševima koji su nosili komponente ljudskog imunološkog sistema i koji su bili zaraženi HIV-om, antitelo 04_A06 uspelo potpuno da neutrališe većinu HIV virusa.

Istraživači su sproveli testove na oko 340 različitih varijanti HIV-a, uključujući i one koje su već bile otporne na druga antitela.

"Virusi su vrlo raznoliki, i to je razlog zašto je tako teško da se HIV leči, jer postoji velika genetska raznolikost među virusima", rekao je Klajn i dodao da je novootkriveno antitelo uspelo da neutrališe 98 odsto testiranih varijanti.

Prema njegovim rečima 04_A06 bi mogao da pomogne ljudima koji su već zaraženi HIV-om, jer virusu onemogućava pristup stanici.

"Veže se za receptor virusa, blokira ga i tako sprečava da zarazi ciljnu stanicu. Osim toga, virusi koji su označeni antitelima lakše se prepoznaju i uništavaju od strane imunološkog sistema. Ovo bi antitelo moglo da se koristi i preventivno, kako bi se sprečila HIV infekcija - ako antitelo već postoji u telu, virus koji uđe bio bi odmah zaustavljen pre nego što uspe da zarazi stanicu", rekao je on.

DW navodi i da bi novo antitelo moglo da deluje kao tzv. pasivna imunizacija, za razliku od aktivne imunizacije koja podrazumeva vakcinu koja omogućava telu da samo proizvodi antitela, ali ta sada takva vakcina ne postoji.

Pojašnjava se da postoje istraživanja sa mRNA vakcinom, koja bi trebalo da podstakne imunološki sistem da reaguje na određeni protein iz ovojnice HIV virusa, ali ovaj pristup je do sada testiran samo na jednoj varijanti virusa.

Trenutno, različiti lekovi u obliku tableta ili inekcija se koriste za profilaksu protiv HIV infekcija, i to sa velikim uspehom, ali tablete najčešće moraju da se uzimaju svakodnevno.

Ideja iza profilakse antitelima poput 04_A06, objašnjava Klajn jeste da može da se izbegne svakodnevno uzimanje tableta, jer bi postojala verovatnoća veća od 90 odsto da se infekcija spreči.

"Profilaksa antitelima uzimala bi se otprilike svakih šest meseci", rekao je Klajn.

Direktorka Instituta za medicinsku virologiju Univerziteta u Cirihu Aleksandra Trkola kaže da su do sada već otkrivena i druga antitela širokog delovanja protiv HIV-a, ali da je 04_A06 definitivno izuzetno snažan predstavnik te grupacije.

"Teoretski, 04_A06 sam postiže efikasnost koja se inače dostiže samo kombinacijom više antitela", rekla je ona.

Šef Odeljenja za infektologiju na Univerzitetskoj klinici "Rehts der Isar" u Minhenu Krištof Špiner smatra da bi moglo da prođe dosta vremena do razvoja stvarnog leka na osnovu 04_A06 i dodaje da su rezultati iz Kelna za sada samo laboratorijski podaci, zbog čega efikasnost ne može direktno da se prenese na stvarne životne uslove.

"Potrebne su dalje studije o doziranju, bezbednosti i efikasnosti antitela", rekao je on.

Od 1981. godine, kada je bolest postala poznata, AIDS je odneo 44 miliona života širom sveta i smatra se jednom od najtežih epidemija u istoriji čovečanstva.

Iako je broj smrtnih slučajeva s vremenom opao zahvaljujući edukaciji i preventivnim merama, ljudi i dalje umiru od posledica ove bolesti, a samo u 2024. godini, od AIDS-a je u svetu umrlo oko 630.000 ljudi.

Svetski Dan borbe protiv side obeležava se svakog 1. decembra od 1988. godine.