Bajden, Haris i Tramp na obeležavanju 23. godišnjice terorističkog napada na SAD

VAŠINGTON, NJUJORK - Amerikanci danas odaju poštu žrtvama terorističkih napada 11. septembra 2001, a na komemoraciji u Njujorku, na mestu rušenja Svetskog trgovinskog centra, zajedno su stajali predsednik SAD Džozef Bajden, bivši predsednik Donald Tramp i potpredsednica Kamala Haris.

Na svake četiri godine, komemoracija 11. septembra - dana kada su oteti avioni udarili u "kule bliznakinje" u Njujorku i Pentagon u Vašingtonu, dok se četvrti avion srušio u polju u Pensilvaniji - održava se u punom jeku predsedničke kampanje, preneo je Glas Amerike.

Haris i Tramp, demokratski i republikanski kandidati, susreli su se licem u lice samo nekoliko sati posle svoje prve debate, održane u utorak uveče.

Tramp i njegov potpredsednički kandidat Džej Di Vens stigli su na komemoraciju oko 8.00 sati ujutru i pozirali za fotografije sa nekim od građana.

Haris je došla oko pola sata kasnije, dok je deo okupljenih na ceremoniji skandirao "Kamala!".

Bajden i Tramp su se rukovali, a bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, po svemu sudeći, posredovao je rukovanju Haris i Trampa.

Rivali na predsedničkim izborima su zatim stajali na maloj razdaljini, dok su između njih bili Bajden i Blumberg.

Kao i svake godine, ceremonija je počela zvonjavom zvona i čitanjem imena žrtava.

Bez obzira na kampanju, organizatori komemorativnih ceremonija su se trudili da fokus ostane na žrtvama.

Godinama, političari su samo posmatrači na komemoracijama kod Svetskog trgovinskog centra, a mikrofoni pripadaju rođacima koji naglas čitaju imena žrtava.

Bajden, kojem je ovo poslednja komemoracija 11. septembra u predsedničkom mandatu, zajedno sa Haris će prisustvovati i komemoracijama u Pensilvaniji i Pentagonu, mestima gde su se srušili putnički avion pošto su kontrolu nad njima preuzeli teroristi Al Kaide 11. septembra 2001.

Tramp, takođe, dolazi na komemoraciju blizu Šenksvila u Pensilvaniji.

Kasnije je utvrđeno da je taj avion bio na putu ka Vašingtonu.

U napadima je poginulo 2.977 ljudi, a ostale su hiljade ožalošćenih rođaka i preživelih.

Avion je izazvao oštećenja na Pentagonu, sedištu američkih oružanih snaga, a srušene su "kule bliznakinje" u Njujorku, koje su tada bile među najvišim zgradama na svetu.

Katastrofalni napadi su promenili američku spoljnu politiku, prakse u domaćoj bezbednosti i mentalitet mnogih Amerikanaca koji do tada nisu smatrali da mogu da budu meta napada stranih ekstremista.