Pre 31 godinu stupio na snagu Ugovor iz Mastrihta, kojim je uspostavljena EU

BRISEL - Ugovor iz Mastrihta, kojim je uspostavljena Evropska unija i otvoren put za uvođenje evra i državljanstva EU, stupio je na snagu na današnji dan 1993. godine, pre tačno 31. godinu.

Ugovor je potpisan 7. februara 1992. godine nakon što su se lideri 12 država članica Evropske zajednice okupili u ovom holandskom gradu posla raspada Sovjetskog Saveza, pada Berlinskog zida i drugih promena u Evropi.

U Mastrihtu je rođen naziv Evropska unija, a lideri su se dogovorili oko važnih promena u strukturi i ovlašćenjima nove unije, koji su počivali na tri stuba, objavljeno je na sajtu Saveta EU.

Prvi je bio Evropska zajednica, kojom se, kako se navodi u sažetku Službenog lista EU, objedinjuju delovanje, rad i postupci donošenja odluka tri ogranizacije - Evropske ekonomske zajednice, Evropske zajednice za ugalj i čelik i Evropske zajednice za atomsku energiju.

Drugi stub odnosi se na pravosuđe i unutrašnje poslovi, a treći na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politika.

"Ove promene trebalo je da transformišu evropsku integraciju pošto je Mastriht dozvolio EU da razvije važne nove politike kako bi bolje služile i štitile svoje građane. Time je EU postala delotvornija, inkluzivnija, transparentnija i odgovornija", navodi se u tekstu Saveta EU.

Ugovor iz Mastrihta postavio je temelje za ekonomsku i monetarnu uniju, navodeći kao cilj promovisanje ekonomskog i društvenog napretka "kroz jačanje ekonomske i socijalne kohezije i kroz uspostavljanje ekonomske i monetarne unije, uključujući i jedinstvenu valutu".

Do kulminacije je došlo 2002. godine kada je evro postao realnost, odnosno kada su novčanice i kovani novac u ovoj valuti počeli da se koriste u 12 zemalja EU.

Evro je sada druga valuta kojom se najviše trguje na svetu.

U okviru stuba koji se odnosi na pravosuđe i unutrašnje poslove omogućen je postepeni razvoj agencija, kao što je Evropol, i stvaranje alata poput evropskog naloga za hapšenje, čime je olakšano prebacivanje osumnjičenih kriminalaca među državama EU.

Evropska unija je, u širem smislu, postala mnogo efikasnija u zaštiti građana u oblastima kao što su međunarodne prevare, trgovina drogom, organizovani kriminal i terorizam.

U Mastrihtu je napravljen važan pomak u oblasti spoljne politike.

Umesto dotadašnje prilično labave saradnje između država članica, nova Evropska unija je sada imala mogućnost da na svetskoj sceni deluje i govori jednim glasom.

Razvoj zajedničke evropske spoljne i bezbednosne politike imao je za cilj očuvanje mira, jačanje međunarodne bezbednosti, unapređenje međunarodne saradnje, razvijanje i učvršćivanje demokratije, podržavanje vladavine prava, kao i poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Jedna od posledica Ugovora iz Mastrihta je i formalizovanje prava građana EU da žive, rade i studiraju u drugim zemljama EU.

Građani EU sada imaju niz prava, čak i kada žive u drugoj državi članici EU, koja uključuju pravo da se kandiduju i glasaju na lokalnim, regionalnim i evropskim izborima, kao i prava koja se odnose na konzularnu zaštitu prilikom putovanja.

Ugovor je imao posledice i na obrazovanje u Evropi, povezivanje Evrope, zaštitu životne sredine i druge oblasti.

Uvedene su i institucionalne promene, koje, između ostalog, uključuju jačanje zakonodavne vlasti Evropskog parlamenta.