Sretenović: Makron želi da Francuska bude ključna zemlja u EU u odnosu prema SAD

BEOGRAD  - Istoričar Stanislav Sretenović rekao je danas da francuski predsednik Emanuel Makron želi da u odnosu na Sjedinjene Američke Države pozicionira Francusku kao jednu od ključnih zemalja unutar Evropske unije koje reaguju na novu najavljenu politiku američkog predsednika Donalda Trampa.

"Makron je govorom od pre tri dana zaprepastio Francuze i podelio je francusko javno mnjenje na one koji ga podržavaju i na one koji ga ozbiljno kritikuju. Međutim, vesti se menjaju svakodnevno i u Francuskoj i u Evropi i stalno dobijamo neke nove informacije o novim događajima i zaista je vrlo teško odrediti kontinuitete i procese dugog trajanja", rekao je on za Tanjug.

Prema njegovim rečima francuska politička scena se podelila nakon Makronovog govora u kom je označio Rusiju kao najveću pretnju evropskoj bezbednosti.

"Zahtevao je od Francuza da se stave u službu otadžbine i najavio je neke nove mere koje bi mogle da utiču i na budžete pojedinaca, što je najveći problem kod ovakvih najava velikih projekata", rekao je Sretenović.

Dodaje da su lideri opozicije, desničari Marin Lepen i Žordan Bardela istakli da ih najviše brine mogućnost gubitka francuskog suvereniteta na kom je izgrađen francuski identitet izgrađen nakon 1945, pogotovo kada je reč o upotrebi nuklearnog oružja.

"Jedna od ključnih doktrina Francuske, doktrina odvraćanja od pretnje Sovjetskog Saveza za vreme hladnog rata, bila je nuklearna snaga na čiju upotrebu su uticali samo francuski predsednik i francuski generali. Dakle, francuski predsednik ima mogućnost da pritisne to crveno dugme francuskog nuklearnog signala", rekao je sagovornik Tanjuga.

Dodao je da su mnogi zabrinuti da će to dugme biti u rukama nekog drugog evropskog generala nakon što je Makron najavio da je spreman da stavi francuske bezbednosne snage u službu zaštite cele Evrope.

"To je sve posledica transatlantskih odnosa i problema koji je vezan za nov stil vođenja politike SAD na čelu sa Trampom. Dakle, radi se o tome da će, ukoliko SAD zaista povuku svoje kišobrane odbrane nad Evropom, Evropa morati sama da se organizuje. Makron je održao govor u prilog toj organizaciji Evrope, u prilog jačanju evropske unutrašnje kohezije i u prilog davanju mogućnosti da Francuzi brane budući mir u Ukrajini zajedno sa Britancima i možda nekim drugim evropskim zemljama u geografskom smislu", objasnio je Sretenović.

Kako je rekao, Nemačka je jedna od zemalja koja traži evropski kišobran, ali najveći problem su male baltičke zemlje i Rumunija, zato što su one, smatra Sretenović, prve na udaru eventualnog budućeg širenja Rusije prema zapadu u Evropi.

"Nemačka je posebna tema, zato što Nemačka ima vrlo striktno zakonodavstvo u vezi sa upotrebom svojih trupa. Imaju veliki problem i u javnom mnjenju sa objašnjavanjem kako da se upotrebljavaju trupe u vojnim misijama s obzirom na iskustvo Drugog svetskog rata i tragediju Drugog svetskog rata. Dakle, sve su to pitanja o kojima će se diskutovati u budućnosti, ali ključno pitanje je ko će sve to da plati jer se radi o nekih oko 800 milijardi evra", poručio je on.

Istakao je da je Makron rekao da građani neće snositi taj trošak kroz povećanje poreza, već da će industrija i velike francuske firme preko investicija u Ukrajini, uz dobro poslovanje, da zarade te pare.

"Sa druge stranje, Socijalistička partija je rekla da to što predsednik govori, može da se prihvati, ali da predlažu da se bezbednost finansira oporezivanjem najbogatijih uz pomoć nesrazmernih poreza, gde bi najbogatiji plaćali najviše, što vrlo teško može da prođe u francuskoj demokratskoj kulturi. Ekstremna levica govori da se već ide u rat, da se već svira u ratne trube. Ta ideja koju je Makron lansirao nema konkretnu realizaciju", rekao je.

Govoreći o ratu u Ukrajini, Sretenović je poručio da je Ukrajina pokazala kapacitet da se, uz američko i zapadnoevropsko oružje, odbrani od Rusije jer brojni ciljevi ruske intervencije nisu ostvareni.