Borelj ohrabruje Francusku i Nemačku da povedu izgradnju evropske odbrane

BARSELONA – Bivši visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj danas je ohrabrio Francusku i Nemačku da povedu izgradnju evropske odbrane izvan EU, s obzirom na nemogućnost da se o tome postigne jedinstvena saglasnost unutar Unije, preneli su španski mediji.

“Moj savet je da se prestane traženje rešenja tamo gde ga nema. Ako postoji grupa evropskih zemalja koje žele da izgrade Evropsku odbrambenu uniju, neka onda to urade putem novog međuvladinog sporazuma, kao što smo uradili da bismo spasli evro”, kazao je Borelj u govoru na skupu u Barseloni, prenela je agencija Efe.

Podsetio je da je u slučaju evra bio osmišljen dogovor koji nije bio deo Unije kako bi bili stvoreni mehanizmi da se spreči slom evra.

Borelj, koji sada predsedava Istraživačkim centrom za međunarodne odnose CIDOB u Barseloni, pozvao je Francusku i Nemačku da krenu na posao oko stvaranja evropske odbrane, naglasivši da je sfera odbrane isključiva odgovornost pojedinačnih država.

“EU može onda da obezbedi zajmove, ali komanda i kontrola odbrane su stvar vojske”, ukazao je Borelj.

On je takođe pozvao evropske zemlje da ulažu u vojne kapacitete na koordiniran način, kako ne bi rasipale novac i da bi stvorile interoperabilne snage.

Na pitanje da li veruje u posvećenost SAD NATO-u, Borelj je kazao da postoje četiri scenarija: loš, gori, užasan i podnošljiv.

On se založio za izmene Alijanse, imajući u vidu moguće povlačenje SAD.

“Najbolji scenario je da se Amerika povuče, a da pri tom obezbedi vazduhoplovnu, nuklearnu i satelitsku pokrivenost”, istakao je Borelj.

Prema njegovim rečima, najgori scenario bio bi dogovor između SAD i Rusije kojim bi Evropa bila žrtvovana zbog saveza dve supersile.

U tom slučaju, Borelj je pozvao Evropu da ne prestane da pomaže Ukrajini i upozorio da ako bi upala u rusku orbitu, EU bi imala veoma veliko istočno krilo koje ne bi mogla da brani.

On se založio da za sada evropska izdvajanja za vojsku budu povećana za 250 milijardi evra godišnje, što je veliko, ali moguće i neophodno ulaganje.