Finski ministar odbrane pozdravio formiranje NATO kopnenih snaga na severu te zemlje

HAG - Finski ministar odbrane, Anti Hakanen, izrazio je zadovoljstvo planovima da šest članica NATO-a, među kojima su Velika Britanija i Francuska, učestvuju u formiranju kopnenih snaga na severu Finske.

Finska, koja ima najdužu granicu sa Rusijom od svih država članica NATO, pojačala je bezbednosne mere u poslednje dve godine od kako je, zbog sukoba u Ukrajini, 2022. godine pristupila toj vojnoj alijansi, piše danas Rojters.

"Veoma sam zadovoljan što smo juče, tokom ministarskog sastanka, mogli da objavimo da će se Švedska, Velika Britanija, Francuska, Norveška, Danska i Island priključiti FLF Finland", objavio je Hakanen na platformi X, misleći na takozvane Forward Land Forces (napredne kopnene snage) NATO-a.

Helsinki i Stokholm su prošle godine dogovorili da Švedska predvodi uspostavljanje kopnenih snaga NATO u Finskoj i pozvali su ostale saveznike da učestvuju.

Kako saveznici reaguju na odluku NATO-a o povećanju izdvajanja za odbranu

Odluka NATO-a da do 2035. godine poveća izdvajanja za odbranu na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) izazvala je danas različita reagovanja među saveznicima.

Španski premijer Pedro Sančez poručio je da će Madrid "ispuniti nove ciljeve kapaciteta", ali je ocenio da je sadašnji nivo potrošnje od dva odsto BDP-a "dovoljan, realističan i usaglašen sa socijalnom državom", preneo je Rojters.

Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je da će veća ulaganja "ojačati evropski stub unutar NATO-a" i da će omogućiti Evropi da preuzme veću odgovornost zа sopstvenu bezbednost, što je zahtev koji, kako je rekao, Sjedinjene Države upućuju godinama, preneo je "Gardijan".

Makron je pozvao i na rešavanje trgovinskih sporova sa Vašingtonom, navodeći da od Evrope "ne može da se traži da troši više na odbranu dok vodi trgovinski rat sa saveznikom".

Italijanska premijerka Đorđa Meloni naglasila je da novo obećanje podrazumeva "neophodne troškove za jačanje odbrane i bezbednosti", ali je dodala da "nijedan evro neće biti oduzet prioritetima italijanskih građana", prenela je Ansa. 

Starmer: Britanija će izdvojiti pet odsto BDP za odbranu do 2035. u skladu sa NATO

Britanski premijer Kir Starmer izjavio je danas da će ta zemlja ispuniti cilj NATO o izdvajanju pet odsto BDP za troškove odbrane do 2035. godine.

Starmer je rekao da Velika Britanija mora da se "snalazi u ovoj eri radikalne neizvesnosti", a vlada u Londonu prethodno je upozorila da ta zemlja mora da se pripremi za mogućnost rata na sopstvenoj teritoriji.

Očekuje se da će se trideset dve zemlje članice, uključujući Veliku Britaniju, danas na samitu Alijanse u Hagu složiti oko cilja o izdvajanju od pet odsto, iako je Španija prethodno pretila da će blokirati tu ideju, za koju je potreban konsenzus.

Od početka rata u Ukrajini 2022. i reizbora predsednika SAD Donalda Trampa pritiskom da povećaju izdatke za odbranu, prenosi BBC.

Milanović: Nisam NATO čilider koji uveseljava publiku, gledam šta je interes za Hrvatsku

Hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji predvodi delegaciju na Samitu NATO u Hagu, izjavio je danas da se na tom skupu ni o čemu ne glasa i da nisu bili usvojeni nikad kraći predlozi.  

"To je jedna stranica teksta koja se osvrće na odbrambene troškove na jedan vrlo nejasan i nedefinisan način", rekao je Milanović.  

Što se tiče troškova izdatka za odbranu: "Jedino što me zanima je koliko daleko mogu jahati na svom dolaru, ako ću sa 5 posto BDP-a, moći da kupe vrlo male sposobnosti i ako cene bujaju - onda ne radimo dobar posao. Jer ovim ne može upravljati nevidljiva, libertarijanska ruka tržišta", rekao je Milanović.  

Podsetio je da je američki predsednik Donald Tramp pre dva tri dana napisao jedan tvit u kojem je napisao da sve cene treba držati niskim. To je, dodao je, "pusta želja" ali jako interesantno i motivišuće za ovo o čemu se priča i može se primeniti na cene oružja ovde.

Orban: Predsednik SAD je čovek zdravog razuma, to je i pokazao

Međunarodni poredak je zasnovan na zdravom razumu, a predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je čovek zdravog razuma, što je i pokazao načinom na koji je rešavao sukob između Izraela i Irana, rekao je danas mađarski premijer Viktor Orban u Hagu.

Na početku drugog dana samita NATO-a, Orban je istakao da će, kao rezultat rada predsednika Trampa, "novi ratovi biti kraći, a stari će ostati bez goriva", prenosi MTI.

Odgovarajući na pitanja novinara, Orban je rekao da "prava pretnja po Evropu nije bezbednosna, već je najveća pretnja s kojom se Evropa sada suočava - gubitak sopstvene konkuretnosti". Iako je u završnim deklaracijama samita NATO-a Rusija opisana kao pretnja, Rusija nije suštinska pretnja, ocenio je Orban.

"Mi smo mnogo jači", rekao je on. Komentarišući preporuku za izdvajanje pet odsto BDP-a za troškove odbrane zemalja članica NATO, Orban je rekao da ta obaveza neće biti laka, ali da se na nju može odgovoriti.

NATO saveznici dogovorili povećanje izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP do 2035. godine

Saveznici NATO-a dogovorili su se da do 2035. godine značajno povećaju izdvajanja za odbranu, postavljajući novi kolektivni cilj od pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), saopšteno je u zajedničkoj deklaraciji usvojenoj na samitu u Hagu.

Prema dokumentu, najmanje 3,5 odsto BDP-a biće namenjeno osnovnim odbrambenim potrebama, dok će dodatnih do 1,5 odsto biti usmereno na bezbednosne troškove poput zaštite kritične infrastrukture i jačanja industrijske odbrambene osnove saveza, preneo je Rojters.

Lideri su naveli da su ovakve investicije neophodne za odgovor na "duboke bezbednosne pretnje", posebno ističući dugoročnu pretnju koju, kako navode, Rusija predstavlja evroatlantskoj bezbednosti, kao i kontinuirani rizik od terorizma. Napredak ka novim ciljevima biće revidiran 2029. godine.

U deklaraciji je ponovo potvrđena posvećenost kolektivnoj odbrani iz Člana 5 NATO povelje - "napad na jednog je napad na sve", ali je izostavljeno pominjanje eventualnog članstva Ukrajine u Alijansi, što je ranije bilo deo sličnih dokumenata.

Saveznici su istakli da ostaju posvećeni podršci Kijevu kroz "trajne suverene obaveze".

Samit NATO: Ministri spoljnih poslova nordijskih zemalja pozvali na hitan prekid vatre u Ukrajini

Ministri spoljnih poslova nordijskih zemalja pozvali su danas na samitu NATO-a na hitan i bezuslovan prekid vatre u Ukrajini, ocenjujući da je to osnovni preduslov za pregovore o pravednom i trajnom miru. 

U zajedničkoj izjavi potpisanoj u Hagu, ministri su istakli su da će nastaviti da pružaju vojnu i finansijsku podršku Kijevu, podsećajući da su za 2025. već opredelili više od 15 milijardi dolara pomoći i da je istovremeno potrebno da se pojača pritisak na rusku ratnu ekonomiju širokim, transatlantski usklađenim sankcijama praćenim tarifama, navedeno je u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Finske. 

Dokument su potpisale šefice i šefovi diplomatija Finske Elina Valtonen, Danske Lars Loke Rasmusen, Islanda Fordis Kolbrun Rejkfjord Gilfadotir, Norveške Espen Bart Eide i Švedske Maria Malmer Stenergard.

Hegset: Američki napadi na iranske nuklearne objekte izvedeni besprekorno

Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je danas da je američka misija napada na iranske nuklearne objekte izvedena "besprekorno", i da je svaka procena koja govori da je bilo drugačije "spekulacija sa drugim motivima".

Hegset je na samitu NATO-a u Hagu, govoreći o obaveštajnom izveštaju koji je procureo u javnost, a koji sugeriše da je iranski nuklearni program američkim udarima unazađen samo "nekoliko meseci", rekao da je taj izveštaj "preliminaran" i "niske verodostojnosti", prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

"Tu ima političkih motiva", kazao je Hegset novinarima.

Dodao je da je otvorena istraga o curenju informacija, sa Federalnim istražnim biroom (FBI).

Orban: Rusija nije stvarna pretnja NATO-u, već gubitak konkurentnosti

Rusija nije dovoljno jaka da predstavlja stvarnu pretnju NATO-u, jer je alijansa "mnogo jača", izjavio je danas mađarski premijer Viktor Orban. 

"Prava pretnja Evropi je gubitak konkurentnosti, a NATO nema šta da radi u Ukrajini", rekao je Orban u Hagu, gde prisustvuje samitu NATO-a, prenosi Rojters.

Orban odgovorio Zelenskom: Prijem zemlje u ratu, uveo bi EU u direktan sukob

Mađarski premijer Viktor Orban poručio je ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da je Evropska unija "stvorena radi mira i prosperiteta svojih članica" i da bi prijem zemlje koja je u ratu uveo EU u direktan sukob.

Reakcija Orbana usledila je nakon što je Zelenski u objavi na mreži Iks kritikovao Mađarsku zbog blokade otvaranja pristupnih pregovora između Ukrajine i EU, preneo je portal "Hirado.hu".,"Nepravedno je kada jedna stranka blokira odluku Unije", naveo je Zelenski, osvrćući se na najnovije razgovore sa čelnicima Evropskog saveta, Evropske komisije i generalnim sekretarom NATO-a.

Orban mu je ubrzo odgovorio: "Gospodine predsedniče, uz dužno poštovanje: Evropska unija je stvorena da bi obezbedila mir i prosperitet za svoje države članice. Prijem zemlje koja je u ratu sa Rusijom odmah bi doveo EU u direktan sukob. Nepravedno je očekivati da bilo koja članica preuzme taj rizik".

Zelenski je u istoj objavi naveo i da je bilo reči o dodatnim sankcijama protiv Rusije, uključujući 18. paket koji bi, prema njegovim rečima, trebalo da pojača pritisak na energetski i bankarski sektor Rusije, kao i na takozvanu "flotu u senci", s posebnim fokusom na uvođenje cenovnog limita za rusku naftu.

Iako je bio istaknuta ličnost na samitu EU u Briselu, Zelenski nije pozvan na dvodnevni NATO samit u Hagu koji je juče počeo. 
Lideri 32 članice Alijanse i EU prisustvuju sastancima koji su fokusirani na povećanje vojne potrošnje, dok je ukrajinski predsednik pozvan samo na svečanu večeru sa holandskim kraljevskim parom.

Micotakis: Ne sme postojati osećaj da neke zemlje koriste odbrambena ulaganja drugih

Grčki premijer Kirijakos Micotakis izjavio je da u NATO-u "ne sme da postoji osećaj da pojedine zemlje koriste odbrambena ulaganja drugih", ističući da bi cilj izdvajanja od najmanje dva odsto BDP-a za odbranu trebalo da bude obavezujući za sve 32 članice.

Micotakis je naveo da je ohrabrujuće što se savez složio oko "značajnog povećanja" vojnih izdataka i podsetio je da Grčka već izdvaja više od tri odsto, prelazeći prag od dva odsto čak i tokom teške ekonomske krize, piše Gardijan. 

Prema njegovim rečima, ravnomerna raspodela tereta "temelj" je kolektivne odbrane, a zemlje koje ne ispunjavaju obaveze "ne bi trebalo da se oslanjaju" na napore drugih članica, što je, kako piše Gardijan, kritika upućena Španiji.

Poljski predsednik Andžej Duda posvećen Članu 5 NATO-a o kolektivnoj odbrani

Poljski predsednik Andžej Duda izjavio je da je posvećen Članu 5 NATO-a o kolektivnoj odbrani.

"Član 5 je jasan... i znači 'kolektivna odbrana' i nema diskusije o ovom članu", rekao je Duda po dolasku na samit Alijanse u Hagu, preneo je Rojters.

U Holandiji je juče počeo dvodnevni NATO samit, na kojem je u fokusu, kako je najavljeno, potrošnja država članica na odbranu koju je predložio američki predsednik Donald Tramp.

Glavna tema samita je očekivani dogovor članica da se od bruto domaćeg proizvoda (BDP) svake zemlje izdvaja pet odsto za odbranu, što je predložio Tramp, a što je povećanje u odnosu na trenutnih dva odsto.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je danas da ne postoji alternativa većim izdacima za odbranu, navodeći kao razloge za to stalnu pretnju od Rusije.