Zatvorena birališta na parlamentarnim i predsedničkim izborima u Boliviji

LA PAZ - Biračka mesta širom Bolivije zatvorena su nakon što su milioni građana izašli na birališta u okviru parlamentarnih i predsedničkih izbora održanih danas, a prvi rezultati očekuju se nakon 21 čas po lokalnom vremenu.

Ukoliko nijedan predsednički kandidat ne osvoji više od 40 odsto glasova i pritom ne ostvari prednost od najmanje 10 procenata, izbori će biti odlučeni u drugom krugu 19. oktobra.

Zvanični rezultati biće objavljeni u roku od sedam dana, a građani su birali i svih 26 senatora i 130 poslanika, koji će stupiti na dužnost 8. novembra.

Nadležni su saopštili da je odziv birača tokom dana bio stabilan, uprkos ranijim strahovanjima da bi pristalice Eva Moralesa, koji je pozvao na bojkot izbora, mogle ometati izborni proces, prenosi Rojters, dodajući da je prema oceni međunarodnih posmatrača, glasanje proteklo bez većih incidenata.

Šef izborne misije Organizacije američkih država (OAS) u Boliviji, Huan Fernando Kristo, naveo je u objavi na društvenoj mreži Iks da su izbori protekli "normalno".

Prema anketama javnog mnjenja, u vođstvu se nalaze opozicioni konzervativni kandidati, biznismen Samuel Dorija Medina, i bivši predsednik Horhe "Tuto" Kiroga, ali nijedan od njih za sada ne uživa podršku veću od 30 odsto, dok je oko četvrtine birača i dalje neopredeljeno.

Ovo su, kako objašnjava Rojters, prvi izbori u gotovo dvadeset godina na kojima aktuelna vladajuća partija Pokret za socijalizam (MAS) može biti poražena, pokazuju rezultati avgustovskog istraživanja agencije Ipsos, prema kojem ukupna podrška kandidatima bliskim MAS-u iznosi svega 10 odsto.

Eva Moralesu, osnivaču MAS-a i predsedniku Bolivije od 2006. do 2019. godine, zabranjeno je novo kandidovanje.

Stručnjaci ocenjuju da izbori predstavljaju prekretnicu za Boliviju, u svetlu izuzetno teške ekonomske situacije u zemlji.

Kiroga, koji je kratko bio predsednik Bolivije 2001–2002, obećava „radikalne promene“ i najavljuje smanjenje javne potrošnje i distanciranje zemlje od savezništava sa Venecuelom, Kubom i Nikaragvom.

S druge strane, Dorija Medina zagovara umereniji pristup i obećava stabilizaciju privrede u roku od 100 dana.

Ishod izbora odlučiće da li će Bolivija, zemlja sa oko 12 miliona stanovnika, koja ima najveće rezerve litijuma na svetu i ključna nalazišta retkih zemnih minerala, slediti rastući trend u Latinskoj Americi gde su porast popularnosti doživeli desničarski lideri kao što je Havijer Milej u Argentini, Danijel Noboa u Ekvadoru i populista Najib Bukele u El Salvadoru, piše AP.

Ako bi na vlast došla desničarska vlada, to bi moglo izazvati veliko geopolitičko prestrojavanje u zemlji koja se trenutno saveznik sa socijalističkom vladom u Venecueli i zemljama poput Kine, Rusije i Irana, prenosi američka agencija.

Moralesu, koji je bio predsednik tokom tri mandata i jedan je od osnivača pokreta MAS, zabranjeno je da se kandiduje nakon neuspelog pokušaja da promeni ustav kako bi mogao da postane predsednik i četvrti put.

Aktuelni predsednik Luis Arse nije se kandidovao na izborima.