Izvori: SAD razmatraju mogućnost uvođenja sankcija već ove nedelje protiv Međunarodnog krivičnog suda

VAŠINGTON, HAG - Sjedinjene Američke Države razmatraju mogućnost uvođenja sankcija već ove nedelje protiv Međunarodnog krivičnog suda (ICC), izjavili su izvori koji imaju saznanje o tome.

Vašington je već uveo sankcije protiv nekoliko tužilaca i sudija ICC-a, ali stavljanje samog suda na listu sankcija predstavljalo bi veliku eskalaciju, navodi Rojters.

Šest izvora upoznatih sa slučajem, koji su govorili pod uslovom da ne budu imenovani zbog ovog osetljivog diplomatskog pitanja, rekli su da se odluka o "sankcijama protiv ovog entiteta" uskoro očekuje.

Jedan od izvora je rekao da su zvaničnici suda već održali hitne interne sastanke da bi razmotrili posledice potencijalnih sveobuhvatnih sankcija.

Dva druga izvora navela su da su održani i sastanci diplomata država članica suda.

Jedan američki zvaničnik, koji je govorio pod uslovom da ne bude imenovan zbog osetljivosti pitanja, potvrdio je da se razmatraju sveobuhvatne sankcije protiv entiteta, ali nije izneo detalje o vremenskom okviru moguće odluke.

Portparol Stejt departmenta optužio je sud da pokušava da uspostavi ono što je nazvao njegovom "navodnom jurisdikcijom" nad američkim i izraelskim osobljem i rekao da će Vašington preduzeti dodatne korake, iako nije precizirao koje tačno.

"Sud (ICC) ima priliku da promeni kurs tako što će sprovesti ključne i odgovarajuće strukturne promene. SAD će preduzeti dodatne mere da zaštite naše hrabre vojnike i druge dokle god ICC bude predstavljao pretnju našim nacionalnim interesima", rekao je portparol.

Sankcije uvedene protiv suda kao entiteta mogle bi da utiču na njegove osnovne svakodnevne operacije - od mogućnosti da isplaćuje plate svom osoblju, do pristupa bankovnim računima i rutinskom softveru na svojim računarima.

Kako bi ublažili potencijalnu štetu, zaposleni u ICC-u su ovog meseca primili unapred plate za ostatak 2025. godine, rekla su tri izvora, mada ovo nije prvi put da je sud unapred isplatio zarade kao meru predostrožnosti u slučaju sankcija.

Sud, takođe, traži alternativne dobavljače za bankarske usluge i softver, navela su tri izvora.

ICC, sa sedištem u Hagu, podigao je optužnice protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta, kao i protiv pripadnika militantne grupe Hamas, zbog navodnih zločina počinjenih tokom rata u Gazi.

Vašington je ranije uveo sankcije pojedinim zvaničnicima suda zbog njihove uloge u tim slučajevima, kao i u odvojenoj istrazi o navodnim zločinima u Avganistanu, koja je u početku obuhvatala i postupke protiv američkih trupa.

Tri diplomatska izvora rekla su da će neke od 125 država članica ICC-a pokušati da se usprotive dodatnim američkim sankcijama tokom Generalne skupštine UN ove nedelje u Njujorku.

Ali, prema svemu sudeći, Vašington će pojačati napade na ICC, rekla su četiri diplomatska izvora iz Haga i Njujorka.

"Put pojedinačnih sankcija je iscrpljen. Sada je više pitanje kada, a ne da li, će preduzeti sledeći korak", rekao je jedan visoki diplomata.

Američki državni sekretar Marko Rubio nazvao je sud "pretnjom po nacionalnu bezbednost koja je postala instrument pravnog rata protiv Sjedinjenih Američkih Država i njihovog saveznika Izraela''.

Sud je osnovan 2002. godine na osnovu sporazuma koji mu daje jurisdikciju da procesuira genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine koje je počinio državljanin države članice ili koji su počinjeni na teritoriji države članice.

Izrael i SAD nisu članice.

Sud priznaje Državu Palestinu kao članicu i presudio je da mu to daje jurisdikciju nad postupcima na palestinskoj teritoriji.

Izrael i SAD to odbacuju.

U februaru je Bela kuća uvela sankcije glavnom tužiocu suda Karimu Kanu, koji je izdao naloge za hapšenje Netanjahua i Galanta.

Kan je trenutno na odsustvu zbog istrage o optužbama za seksualno uznemiravanje, koje on negira.