Ekonomist: Nezadovoljnih Trampovim učinkom sada ima 18 odsto više nego na početku mandata

VAŠINGTON - Na početku drugog mandata američkog predsednika Donalda Trampa, broj njegovih pristalica bio je gotovo isti kao i protivnika, ali sada se, prema najnovijim istraživanjima, taj odnos izmenio, pa je tako za 18 odsto više onih koji su nezadovoljni njegovim učinkom, piše danas u svojoj analizi Ekonomist.

Kako pokazuju podaci, nakon 293 dana Trampovog mandata, 58 odsto građana SAD nije zadovoljno njegovim dosadašnjim radom, dok 39 posto jeste, a 4 odsto nije sigurno u vezi tog pitanja, navodi list.

Prema navodima Ekonomista, nakon početnog perioda i "medenog meseca", generalno je primetna tendencija da popularnost američkih predsednika ubrzano opada, ali nijedan od predsednika u novijoj istoriji nije tako brzo doživeo toliki pad kao Tramp.

Rejting Trampa je loš čak i kada se radi o pitanjima koja su središte njegove političke platforme, pa je tako sada za sedam odsto više onih koji ne odobravaju njegovu politiku prema migrantima, u odnosu na građane koji je podržavaju, dok je čak 33 odsto više Amerikanaca koji nisu zadovoljni inflacijom i cenama.

Najveći pad Trampovog rejtinga beleži se kod mlađih od 30 godina, a slično je i kod Afroamerikanaca i onih sa Hispano poreklom.

Kada je reč o njegovoj popularnosti kod belaca, onih koji su odobravali njegovu politiku u januaru je bilo za 16 odsto više, dok je sada u toj kategoriji stanovništva pola onih koji ga podržavaju, dok je druga polovina nezadovoljna njegovim radom.

Kako je pokazala analiza Ekonomista, sve države, sa izuzetkom Ajdaha, okrenule su se protiv Trampa, a najveći preokret beleži Oklahoma, gde je ranije bilo 27 odsto više onih koji su ga podržavali, a sada su nezadovoljni njegovom politikom brojniji za 12 procenata.

Trampov rejting je najniži u državama koje glasaju za demokrate, a najviši u onima koje su naklonjene republikancima.

Rezultati analize, međutim, pokazuju da je nezadovoljstvo rašireno i u državama koje su pre samo nekoliko meseci glasale za njega.

Kao što je slučaj i sa ranijim republikanskim političarima pre njega, među belcima i muškarcima je najviše birača koji odobravaju njegov učinak, dok su među najnezadovoljnijim mlađi glasači i pripadnici etničkih manjina.

Amerikanci sa najvišim obrazovanjem, diplomci i oni na postdiplomskim studijama, su među najmanje zadovoljnim Trampovom politikom, a iznenađujuće je da i penzioneri, koji su uobičajeno solidno biračko telo republikanaca, pokazuju mlak stav prema predsedniku, navodi se u analizi.

Imigracija ostaje ključno pitanje za Trampovu republikansku izbornu bazu, kao i porezi i potrošnja vlade.

Demokrate su zabrinutije zbog pitanja zdravstvene zaštite i klimatskih promena.

Tramp je reizabran na talasu ekonomskog pesimizma, pri čemu je obećao biračima da će "plate drastično skočiti, inflacija potpuno nestati, veliki broj radnih mesta ponovo biti otvoren, a srednja klasa će doživeti procvat kao nikada do sada".

Birači su, međutim, do sada razočarani, a ocene njegovog upravljanja ekonomijom bile su veoma pozitivne ubrzo posle inauguracije, da bi od tada znatno oslabile nakon njegovog pokretanja trgovinskog rata i reakcije investitora.

Podaci američke vlade takođe sugerišu da su Amerikanci sada nezadovoljni i Trampovom politikom prema migrantima, što je bilo drugo centralno pitanje prilikom njegovom ponovnog izbora, zaključuje u analizi Ekonomist.