Makron: Predlog mirovnog sporazuma o Ukrajini treba ponovo razmotriti; Starmer: Fokus je sada na sastanku u Ženevi

JOHANESBURG - Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da je američki mirovni plan za okončanje rata između Ukrajine i Rusije dobra osnova za rad, ali da ga je potrebno ponovo razmotriti.

"Postoji mirovni plan koji se pojavio, a koji uključuje ideje koje su prilično poznate, bez obzira da li su deljene ili ne. Dobar je jer predlaže mir i priznaje važne elemente o pitanjima suvereniteta i bezbednosnih garancija", rekao je Makron novinarima na sastanku G20 u Južnoafričkoj Republici, prenosi Rojters.

On je kazao da je američki plan "osnova za rad koju je potrebno ponovo razmotriti", kao što je to urađeno prošlog leta, jer plan "pre svega, nije bio dogovoren sa Evropljanima".

"Ipak, on predviđa mnoge stvari za Evropljane. Zamrznuta sredstva drže Evropljani. Evropska integracija Ukrajine je u rukama Evropljana. Informacije o tome šta NATO radi su u rukama članica NATO-a. Dakle, postoje mnoge stvari koje ne mogu jednostavno biti američki predlog, već zahtevaju šire konsultacije", zaključio je Makron.

Starmer: Fokus za Ukrajinu sada je na sastanku u Ženevi

Britanski premijer Kir Starmer izjavio je danas da je fokus za Ukrajinu sada na sastanku u Ženevi, izražavajući nadu da će biti napretka u razgovorima o američkom mirovnom planu. "Mislim da je fokus sada pre svega na sutrašnjem sastanku u Ženevi i na tome da li možemo da postignemo napredak sutra ujutro", rekao je Starmer novinarima na sastanku G20 u Južnoj Africi, prenosi Rojters.

On je dodao da očekuje razgovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u narednim danima i da će razgovarati večeras sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Starmer je rekao da Ukrajina "mora biti u mogućnosti da se brani" u slučaju bilo kakvog primirja, zbog čega su on i saveznici izrazili zabrinutost povodom plana o ograničenju ukrajinske vojske, prenosi Skaj njuz. "Uglavnom su to bili saveznici iz Koalicije voljnih, koji su prisutni na G20, i konsenzus je bio da postoje elementi u planu od 28 tačaka koji su ključni za trajni mir, ali da je potrebna dodatna obrada i da ćemo se time baviti", istakao je on.

Prema njegovim rečima, zbog toga je postignut dogovor da će sutra u Ženevi prisustvovati visoki američki zvaničnici, evropski savetnici za nacionalnu bezbednost, uključujući i britanskog savetnika, i naravno Ukrajinci, da bi se dalje radilo na nacrtu. Najvažnije evropske države, kao i Japan i Kanada, odbacuju američki mirovni plan za Ukrajinu u njegovom sadašnjem obliku, što su saopštile danas u kratkom saopštenju, navodeći da plan doduše sadrži važne elemente, ali da mu je potrebna dorada.

"Jasno zastupamo princip da granice ne smeju da se menjaju silom. Takođe smo zabrinuti zbog predloženih ograničenja za ukrajinske snage, koja bi Ukrajinu učinila ranjivom na buduće napade", stoji u tekstu.

Dalje se navodi da se pojedine tačke plana, takođe, tiču EU i NATO-a zbog čega bi članice tih organizacija morale da se saglase sa njihovom primenom. Naglašavaju trajnu podršku Ukrajini i spremnost da se narednih dana nastavi "blisko usklađivanje sa Ukrajinom i SAD".

Merc predočio Trampu: Evropa mora da bude deo procesa za okončanje rata u Ukrajini

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je danas da je jasno stavio do znanja američkom predsedniku Donaldu Trampu, u dugom telefonskom razgovoru, da Evropa mora biti deo bilo kakvog procesa za okončanje ruskog rata u Ukrajini.

Merc je, nakon samita G20 u Johanesburgu, izjavio da je Trampu, u telefonskom razgovoru tokom protekle noći, rekao da ratove ne mogu okončati velike sile preko glava pogođenih zemalja, kao i da se rat može okončati samo uz saglasnost Ukrajine i Evrope, prenosi Rojters.

"Ako Ukrajina izgubi ovaj rat i eventualno se raspadne, to će imati uticaj na evropsku politiku u celini, na celom evropskom kontinentu. I zato smo toliko posvećeni ovom pitanju. Trenutno postoji prilika da se ovaj rat okonča, ali smo još uvek prilično daleko od dobrog ishoda za sve", kazao je Merc.

Dodao je da je podsetio Trampa i na to kako se Rusija nosila sa Budimpeštanskim memorandumom, sporazumom iz 1994. godine u kojem se Kijev odrekao svog nuklearnog arsenala u zamenu za bezbednosne garancije koje su se pokazale nedovoljnim da odvrate Rusiju.

"Zato sada moraju biti date druge bezbednosne garancije, moraju se napraviti drugi pouzdaniji sporazumi", zaključio je Merc.