Francuska skupština usvojila zakon o finansiranju sistema socijalnog osiguranja

PARIZ - Francuska skupština je danas glasanjem u Senatu definitivno usvojila zakon o finansiranju sistema socijalnog osiguranja za 2026. godinu, što je prvi budžetski zakon usvojen bez primene člana 49.3 od gubitka apsolutne većine u parlamentu 2022. godine.

Budžet socijalnog osiguranja, koji uključuje suspenziju simbolične reforme penzionog sistema, usvojen je sa 247 glasova za i 232 protiv, prenosi "Figaro".

Francuski premijer Sebastijan Lekorni obezbedio je usvajanje zakona nizom kompromisa, naročito sa Socijalističkom partijom.

Svake godine, parlament izrađuje budžet socijalnog osiguranja za narednu godinu glasanjem o PLFSS-u (Zakonu o finansiranju socijalnog osiguranja), koji je predstavila vlada, prenosi portal Tut l'Erop.

Sačinjen 1996. godine, ovaj tekst dopunjuje Zakon o finansijama (PLF) , odnosno državni budžet.

Od zakonodavnih izbora 2022. godine, izvršna vlast više nema apsolutnu većinu u narodnoj skupštini.

Do sada je vlada stoga odlučivala o usvajanju ova dva zakona koristeći Član 49.3 Ustava, čime je izbegavala glasanje u parlamentu.

Međutim, ove godine Lekorni je odlučio da ne koristi ovaj član, koji je doveo do pada njegovog prethodnika Mišela Barnijea u decembru 2024. godine.

Shodno tome, premijer je morao da pregovara o kompromisima sa različitim političkim grupama, posebno o nekoliko mera koje se smatraju osetljivim: povećanje poreza na kapital, obustavljanje penzione reforme ili čak reevaluacija potrošnje nacionalnog zdravstvenog osiguranja.

Zakon o finansiranju socijalnog osiguranja iz 2026. godine (PLFSS) posebno predviđa ograničenje trajanja bolovanja, izuzetno oporezivanje dopunskog zdravstvenog osiguranja u iznosu od milijardu evra, ili povećanje opšteg socijalnog doprinosa (CSG) na kapital.

Ovome se dodaje važno pitanje ONDAM-a, budžeta namenjenog za troškove zdravstvenog osiguranja.

Nakon što je skupština 9. decembra usvojila vladin amandman u poslednjem trenutku, izvršna vlast sada ima za cilj povećanje od tri odsto u poređenju sa početnih dva odsto.

Grupa Zelenih i socijalista je ovu meru učinila ključnom, čineći potencijalno uzdržavanje od nje uslovom za konačno glasanje.

Što se tiče brojki, nacrt budžeta socijalnog osiguranja za 2026. godinu, koji je podnet na konačno čitanje na glasanje poslanicima, projektuje deficit od 19,4 milijarde evra, u poređenju sa 23 milijarde evra u 2025. godini, prema rečima ministarke za javne finansije Ameli de Monšalen.

Ovaj ukupan iznos je postignut transferima od 4,5 milijardi evra iz državne kase u kasu sistema socijalnog osiguranja.

Bez ovog budžeta, deficit bi dostigao "30 milijardi evra, što je ogromno", izjavio je ministar rada i solidarnosti Žan-Pjer Farandu u skupštini.

Sa konačnim usvajanjem Zakona o finansiranju socijalnog osiguranja (PLFSS), penziona reforma sada može da bude stavljena na čekanje.

Drugim rečima, za one rođene između januara 1964. i marta 1965. godine, nastaviće da se primenjuju trenutna pravila.

Stoga će moći da se penzionišu sa 62 godine i 9 meseci, tri meseca ranije nego što je reforma prvobitno planirala.

Takođe će im biti potrebno samo 170 četvrtina doprinosa da bi dobili punu penziju, umesto 171.

Reforma, koju je zagovarala Elizabet Born 2023. godine, biće nastavljena u januaru 2028. godine, sa ciljem da se zakonska starosna granica za penzionisanje podigne na 64 godine 2033. umesto 2032. godine.

Predsednik koji bude izabran 2027. godine moći će da bira da li će da nastavi ovu reformu ili da predloži novu.

Generacije rođene posle 1965. godine, čiji je početak penzionisanja 2027. godine, stoga će zavisiti od odluka većine koje će proizaći iz predsedničkih izbora.

U međuvremenu, prmeijer se nada da će organizovati konferenciju sa socijalnim partnerima u proleće 2026. godine da bi preispitao penzioni sistem i osigurao njegovu finansijsku stabilnost.

Čak je već predložio da im se poveri njegovo upravljanje.

Sada francusku vladu čeka još jedan veliki izazov: usvajanje državnog budžeta.

Kako se približava rok - 31. decembar, parlamentarci su uključeni u završne pregovore.

Nakon ključnog glasanja u Senatu, sve oči su sada uprte u rad Zajedničkog odbora (ZO), sastanka sedam članova Narodne skupštine i sedam senatora, zaduženih za pronalaženje zajedničkog jezika o budžetu.

Sastanak ZO je zakazan za 19. decembar.

U slučaju neuspeha, vlada bi trebalo da predstavi poseban zakon, koji bi mogao biti razmatran 22. decembra, najavio je predsednik finansijskog odbora Erik Kokerel.