Šef Minhenske bezbednosne konferencije: AfD mora da učestvuje u debati o bezbednosti

BERLIN - Predsednik Minhenske bezbednosne konferencije Volfgang Išinger branio je odluku da se na ovogodišnji skup u februaru pozove krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), nakon ponovljenih kritika iz Sjedinjenih Američkih Država da evropske zemlje i institucije ograničavaju slobodu govora.

Išinger, koji je bivši nemački diplomata, rekao je da uključivanje "dva ili tri stručnjaka za spoljnu politiku" iz AfD-a, koji nije bio pozivan prethodne dve godine, neće naneti štetu konferenciji i da će "izjednačiti uslove za igru", preneo je Rojters.

"Time se AfD-u neće ponovo omogućiti da se predstavlja kao žrtva, marginalizovana i isključena iz nemačkog političkog života", rekao je Išinger za Rojters u intervjuu u Berlinu.

Nemačke obaveštajne službe su prošle godine AfD klasifikovale kao "ekstremističku" organizaciju.

Ipak, prema anketama, stranka trenutno uživa najveću podršku birača u zemlji i predstavlja glavnu opozicionu snagu u Bundestagu.

Išinger je rekao da je zbog toga stranim učesnicima teško objasniti zašto se na konferenciji ne bi razgovaralo sa njenim predstavnicima.

On je naglasio da se ne slaže sa spoljnom politikom AfD-a, posebno sa njenim protivljenjem zapadnoj vojnoj pomoći Ukrajini, ali je dodao da bi "prisustvo debatama u Minhenu moglo da ima i obrazovni efekat" na njene predstavnike.

AfD je tokom protekle godine jačao veze sa Trampovim pokretom "Učinimo Ameriku ponovo velikom" (MAGA) i predstavlja sve veći izazov konzervativcima kancelara Fridriha Merca, posebno uoči pokrajinskih izbora 2026. godine, ističe Rojters.

Prošlogodišnju Minhensku bezbednosnu konferenciju obeležile su oštre kritike američkog potpredsednika Džej Di Vensa, koji je evropske lidere optužio za gušenje slobode govora i neuspeh u kontroli imigracije.

Njegovi komentari, kao i sastanak sa liderkom AfD-a Alis Vajdel, uznemirili su evropske saveznike.

Išinger je rekao da još nije poznato da li će Vens prisustvovati ovogodišnjoj konferenciji, ali je naglasio da je svrha skupa upravo suočavanje sa "teškim transatlantskim pitanjima".

"Ako dođe, nadam se da će iskoristiti priliku da objasni sadašnje i buduće odluke američke spoljne politike, od kojih neke u Evropi zahtevaju mnogo dodatnih objašnjenja", zaključio je Išinger.