Premijerka Letonije i predsednik Estonije pozvali EU na pregovore s Rusijom

BRISEL - Premijerka Letonije Evika Silina i predsednik Estonije Alar Karis pozvali su danas Evropsku uniju (EU) da imenuje specijalnog izaslanika koji bi ponovo uspostavio diplomatske kanale sa Rusijom, u okviru napora da Evropa dobije veću ulogu u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini.

U odvojenim intervjuima za Juronjuz, Silina i Karis ocenili su da bi EU trebalo aktivnije da se uključi u mirovni proces, koji trenutno predvode Sjedinjene Američke Države, a u kojem učestvuju Ukrajina i Rusija.

Silina je istakla da bi svaki kontakt sa Rusijom morao da se odvija u bliskoj koordinaciji sa Ukrajinom i ocenila da budući izaslanik treba da bude ličnost oko koje postoji konsenzus.

"U diplomatiji je važno razgovarati, ali Rusija mora ostati izolovana i pod sankcijama", rekla je Silina na marginama Samita svetskih vlada u Dubaiju.

Letonska premijerka navela je da Evropa mora da bude za pregovaračkim stolom, ukazujući da su Ukrajinci već započeli razgovore.

Kao moguće evropske predstavnike pomenula je predsednika Francuske Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Fridriha Merca, premijera Poljske Donalda Tuska i britanskog premijera Kira Starmera, iako se Merc protivi direktnim pregovorima sa Moskvom.

Predsednik Estonije Alar Karis nije želeo da navodi imena, ali je naglasio da bi izaslanik trebalo da dolazi iz velike evropske zemlje i da uživa kredibilitet "na obe strane".

On je istakao da EU mora da ima svoje mesto u razgovorima, s obzirom na dugogodišnju podršku Ukrajini.

"Pre nekoliko godina nismo želeli da razgovaramo sa agresorima, a sada smo zabrinuti jer nismo za pregovaračkim stolom", rekao je Karis.

Njihove izjave, prema oceni briselske televizije, ukazuju na promenu strateškog razmišljanja u Evropi, nakon što je EU ostala po strani u direktnim razgovorima o miru.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je ranije ove sedmice da je već započet rad "na tehničkom nivou" na imenovanju specijalnog izaslanika, što je podržala i italijanska premijerka Đorđa Meloni, a iako je ta ideja prvi put pomenuta prošlog leta, tada nije imala podršku većine evropskih lidera.

Pitanje ponovnog uspostavljanja diplomatskih kanala sa Rusijom, koji su u velikoj meri prekinuti od februara 2022. godine, dobilo je na značaju poslednjih nedelja, kako napreduje proces koji predvode SAD i razrađuju se bezbednosne garancije za Ukrajinu.

Francuska, Italija, Austrija, Luksemburg i Češka podržale su ideju direktnih razgovora, dok se Nemačka tome protivi, navodeći maksimalističke zahteve Moskve i nastavak napada na ukrajinske gradove kao dokaz da Kremlj nema iskrenu volju za pregovore.

U Estoniji su se, međutim, pojavile razlike u stavovima, pošto je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje upozorilo da ne treba obnavljati dijalog dok Rusija ne promeni svoje postupke i ciljeve u agresiji na Ukrajinu.

Evropska komisija, suočena s podelama među državama članicama, poručila je da Rusija mora ozbiljno da se posveti miru pre bilo kakvog ponovnog diplomatskog angažmana.

Komisija nije komentarisala Makronove navode o tehničkim pripremama, a očekuje se da u narednim danima predstavi novi paket sankcija protiv Rusije.