Minkenski bezbednosni indeks:Opada poverenje u demokratsko uprtavljanje u zemljama G7

MINHEN - Novi Minhenski bezbednosni indeks za 2026. godinu otkrio je rastuću krizu poverenja u demokratsko upravljanje u zemljama grupe G7, kao i da je poverenje u sposobnost vlada da oblikuju bolju budućnost sve manje zbog čega "politika rušenja" uzima maha.

U izveštaju nazvanom "Urušavanje", objavljenom uoči Minhenske bezbednosne konferencije, koja će se održati od 13. do 15. februara, navodi se da je svet ušao u period politike rušenja, a da je uobičajeno postalo sveobuhvatno uništenje umesto pažljivih reformi i korekcija politika.

Na čelu onih koji obećavaju da će osloboditi svoje zemlje ograničenja postojećeg poretka i obnoviti jače, prosperitetnije nacije je sadašnja američka administracija, a kao rezultat toga, više od 80 godina nakon početka izgradnje, međunarodni poredak koji su predvodile SAD posle 1945. godine sada izgleda kao da je uništen.

U ovogodišnjem izveštaju, autori se fokusiraju na različite regione i političke oblasti na kojima odustajanje američke administracije od ključnih elemenata postojećeg poretka ostavlja posebno snažan trag i ističu obim izazova, ali ukazuju na zajedničke napore da se smanji široko rasprostranjena zavisnost od vođstva Vašingtona.

Kako se navodi u mnogim zapadnim društvima, političke snage koje favoriziraju destrukciju umesto reformi dobijaju na zamahu - vođeni ogorčenjem i žaljenjem zbog liberalne putanje kojom su njihova društva krenula, oni nastoje da sruše strukture za koje veruju da će sprečiti nastanak jačih, prosperitetnijih nacija.

"Njihove revolucionarne agende grade se na široko rasprostranjenom razočaranju učinkom demokratskih institucija i sveprisutnom gubitku poverenja u značajne reforme i korekcije političkog kursa", navodi se u izveštaju.

U svim zemljama G7 koje su anketirane za Minhenski sigurnosni indeks 2026, samo mali broj ispitanika kaže da će politike njihove trenutne vlade poboljšati život budućih generacija, a političke strukture se sada doživljavaju kao previše birokratizovane, nemoguće za reformu i prilagođavanje kako bi bolje služile potrebama ljudi.

"Rezultat je nova klima u kojoj se oni koji koriste buldožere, kugle za rušenje i motorne testere često oprezno, ako ne i otvoreno slave", navodi se u izveštaju.

Navodi se i da je najmoćniji od onih koji seče postojeća pravila i institucije je američki predsednik Donald Tramp i njegova "vašingtonska politika buldožera" za koju njegove pristalice smatraju da će razbiti institucionalnu inerciju i prisiliti na rešavanje problema u izazovima.

Ipak, dodaje se, nije jasno da li uništavanje zaista čisti teren za politike koje će povećati bezbednost, prosperitet i slobodu ljudi, a umesto toga, mogli bismo da vidimo svet oblikovan transakcijskim dogovorima, a ne principijelnom saradnjom, privatnim, a ne javnim interesima, i regionima oblikovanim regionalnim hegemonima, a ne univerzalnim normama.

"Ironično, ovo bi bio svijet koji privileguje bogate i moćne, a ne one koji su polagali svoje nade u politiku rušenja", navodi se u izveštaju.

Dodaje se i da u vreme kada Rusija naizgled vraća taktičku inicijativu duž delova fronta s Ukrajinom i intenzivira svoju hibridnu ratnu kampanju širom Evrope, postepeno povlačenje Vašingtona, kolebljiva podrška Ukrajini i preteća retorika o Grenlandu pojačavaju osećaj nesigurnosti u Evropi.

"Američki pristup evropskoj bezbednosti sada se doživljava kao nestabilan, oscilirajući između uveravanja, uslovljavanja i prisile. Suočene s promenjivim signalima iz Vašingtona, evropske nacije nastoje da zadrže angažman SAD dok se istovremeno pripremaju za veću autonomiju", navodi se u izveštaju.

U izveštaju se navodi i da obuzdavanje najgorih izraza politike uništenja zahteva od glavnih aktera da se aktiviraju - pre svega, značajnim ulaganjem u vlastite resurse moći i njihovim udruživanjem kroz bližu saradnju.

"Vlade koje se protive politici rušenja takođe će morati verodostojno da pokažu da su značajne reforme i korekcije političkog kursa održive - i da će mnogo verovatnije zadovoljiti rastuće zahteve za poboljšanjima nego politika široko rasprostranjenog uništenja", zaključuje se u izveštaju.

Minhenski bezbednosni indeks (MSI), zajednički projekat MSC-a i Kekst CNC-a, je godišnje istraživanje zemalja G7 i "BICS" (BRIKS minus Rusija), a prvi put je predstavljeno 2021. godine.