Gevin Njusom: Trampovi napadi ujedinili Evropu

MINHEN - Guverner Kalifornije Gevin Njusom izjavio je danas da su napadi predsednika Donalda Trampa na Evropu ujedinili taj kontinent na ključne načine.

Njusom, žestoki kritičar američkog predsednika je, tokom panela na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, rekao da Trampovo ponašanje prema NATO-u, od pretnji da će anektirati Grenland, do dovođenja u pitanje Alijanse i uvođenja oštrih tarifa, primorava evropski kontinent da bliže sarađuje po važnim pitanjima, preneo je Politiko.

“Verujem da se Evropa danas oseća ujedinjenije nego što je to bilo u poslednje vreme“, rekao je Njusom, dodajući da je to možda jedini doprinos Donalda Trampa.

Njusomov komentar upućen predsedniku usledio je dok su prisutni u Minhenu slušali govor državnog sekretara Marka Rubija, koji je zauzeo umeren ton prema zategnutim transatlantskim odnosima i pozvao na oživljavanje veza između ugroženih saveznika.

Aleksandar Stub: Imperijalizam i ekspanzija ''ugrađeni u DNK'' Putina i Rusije

Predsednik Finske Aleksander Stub izjavio je danas na Minhenskoj bezbednosnoj konferenicji da su imperijalizam i ekspanzija ''ugrađeni u DNK'' predsednika Rusije Vladimira Putina i Rusije.

On je rekao da Putin ne želi da okonča rat "ne zato što misli da može da napreduje, jer on zapravo ne napreduje", već zbog visokih političkih i društvenih troškova povlačenja ruskih vojnika, prenosi Gardijan.

"Šta treba da učinimo? Prvo, pojačati ekonomski pritisak - sankcije, pomorske službe, 'flota iz senke', napasti koliko god je moguće. Drugo, nastaviti da Ukrajini obezbeđujemo sve potrebne resurse, uključujući tomahavke. Na kraju, ovaj cilj ćemo ostvariti i Ukrajina će pobediti u ovom ratu", rekao je Stub.

On je kazao da trenutno ne vidi direktnu bezbednosnu pretnju od Rusije.

"Ali kada se rat u Ukrajini završi, pretnja neće nestati za ostatak Evrope, Centralnu Aziju ili južni Kavkaz", rekao je predsednik Finske. 

Radoslav Sikorski: Završetak rata u Ukrajini zavisi od toga ko će prvi popustiti

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski izjavio je danas na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da rat u Ukrajini sve više zavisi od toga "ko će prvi popustiti", jer Rusija deluje odlučno da testira otpornost ukrajinskog naroda dok njena ekonomija sve više trpi pritisak.

"Putin kaže da želi mir i u nekom smislu…svaki diktator i svaki osvajač želi mir: ako odustaneš i kapitulišeš, imaćeš mir", istakao je on, prenosi Gardijan.

"Ali pitanje je pod kojim uslovima i (čini se da) Rusija možeda toleriše Ukrajinu kao neku provincijsku verziju ruskog folklora, ali Rusija ne može da toleriše Ukrajinu, ili bar (predsednik Rusije Vladimir) Putin ne može, kao naciju sa sopstvenim identitetom, istorijom, interesima, uključujući i bezbednosne interese i sopstvenom željom da se integriše u druge organizacije osim Rusije", naveo je Sikorski.

Prema njegovim rečima, pitanje u ovom ratu je, ko će prvi popustiti?

"A Ukrajinci pokazuju da na frontu ne popuštaju. Ruski napredak je minimalan, a istorija nas uči da bombardovanje civilnog stanovništva ne funkcioniše. Luftvafe nije slomila duh Londona, a Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo nije slomilo volju naroda Nemačke. Naprotiv, njihova odlučnost se učvrstila", kazao je Sikorski. 

Boris Pistorijus: NATO postaje više evropski da bi ostao transatlantski

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je danas na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da su Sjedinjene Američke Države jasno stavile do znanja novu podelu tereta i da Evropa reaguje, pa NATO postaje više evropski da bi ostao transatlantski. Pistorijus je rekao da nije iznenađujuće što SAD počinju da smanjuju angažman u Evropi, ističući da oslanjanje na SAD za evropsku bezbednost nikada nije trebalo da bude norma, već uvek izuzetak.

"Naravno, izuzetni aranžmani nikada ne traju zauvek. Nisu ni namenjeni da traju" rekao je Pistorijus.

On je kazao da mu je ministarski sastanak NATO, održan ove nedelje, dao osećaj da Evropa postaje realistična i pragmatična i pruža razloge za optimizam.

"Da, naše međunarodne organizacije nisu uspele da reše mnoge krize i sukobe, ali odgovor ne može biti da velika sila deluje sama. To možda funkcioniše na kratke staze, ali u svetu sa sve više konkurentnih velikih sila, to definitivno ne može funkcionisati na duge staze", istakao je Pistorijus.

Mete Frederiksen: Zainteresovanost SAD za preuzimanje Grenlanda nije prošla

Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je danas na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da interesovanje Sjedinjenih Američkih Država za kontrolu Grenlanda "nažalost nije prošlo".

"Mislim da je želja američkog predsednika ista kao i ranije" rekla je Frederiksen i dodala da je američki predsednik Donald Tramp i dalje "veoma ozbiljan" kada je reč o kontroli te teritorije, prenosi Gardijan.

Danska premijerka je naglasila da je otvorena za razgovore o jačanju bezbednosnih aranžmana na Arktiku, ali da postoje očigledna ograničenja.

Na pitanje da li može da se odredi cena za Grenland ako Tramp nastavi da insistira, Frederiksen je odgovorila da ne može.

"Možete li da odredite cenu za deo Španije, ili deo SAD, ili deo bilo kog drugog mesta u svetu?", upitala se ona. 

Pedro Sančez: Putin mora da se zaustavi, treba da se ojača sposobnost odvraćanja

Španski premijer Pedro Sančez izjavio je danas na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da ruski predsednik Vladimir Putin mora da se zaustavi i da mora da se ojača sposobnost odvraćanja, ali i naglasio da to treba činiti koordinisano i ciljano, na način koji može da se kontroliše.

"Hajde da izgradimo pravu evropsku vojsku, ne za 10 godina, već sada. Španija će dati sve potrebne resurse", rekao je Sančez, prenosi Gardijan.

Na početku sesije pitanja i odgovora istaknuto je da Španija još uvek ne ispunjava NATO cilj od dva odsto BDP-a za odbranu, sa jednim od najnižih nivoa u alijansi prema poslednjim podacima. Sančez je odgovorio da postoje "kompromisi oko pet odsto BDP-a i odbrane" i da fokus treba da bude na načinu trošenja sredstava, a ne nužno na američkoj odbrambenoj tehnologiji.

Šef španske Vlade je, takođe, naglasio da se protivi nuklearnom naoružavanju.

"Iako je Španija daleko od Rusije, dobro znamo da je Putin stvarna pretnja. Svet postaje sve nestabilniji i mi Evropljani moramo da ojačamo naše odbrambene kapacitete kako bismo zaštitili našu slobodu i način života, ali i kako bismo pružili sigurnosne garancije našoj međunarodnoj zajednici", istakao je Sančez. 

Peter Mađar: Posle promene vlasti Mađarska i Poljska obnoviće političke i ekonomske odnose

Nakon promene vlasti, Mađarska i Poljska će odmah obnoviti političke, ekonomske i kulturne odnose, izjavio je danas lider mađarske opozicione stranke Tisa Peter Mađar, nakon razgovora sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom na marginama Minhenske bezbednosne konferencije.

"Saglasili smo se da i Mađarska i Poljska moraju da učine sve kako bi se što pre postigao rusko-ukrajinski mirovni sporazum", poručio je Mađar na platformi X nakon razgovora.

On je dodao da su se sagovornici saglasili i da treba dati novi zamah saradnji zemalja Višegradske grupe, kao i da je neophodno ojačati zaštitu spoljašnjih granica Evrope, prenosi MTI.

"Obojica podržavamo unapređenje konkurentnosti Evrope i jačanje transatlantskih odnosa", naveo je Mađar.

Volodimir Zelenski: SAD ponudile 15-godišnje garancije bezbednosti, ali Kijev želi više

Sjedinjene Američke Države su ponudile Kijevu 15-godišnje garancije bezbednosti, ali Ukrajina želi više i računa na period od najmanje 30 godina, izjavio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na marginama Minhenske bezbednosne konferencije.

Prema njegovim rečima, Ukrajina sarađuje sa svim partnerima kako bi se osigurale bezbednosne garancije.

“Generalno smo blizu ovog projekta. Danas smo se sastali sa američkim senatorima. Rekli smo da zaista želimo da produžimo bezbednosne garancije, kako bi bile efikasnije za investitore kojima su potrebne garancije duže od pet do deset godina”, ukazao je Zelenski, prenela je agencija Unian.

On je dodao da je američka strana danas predložila garancije od 15 godina, dok Ukrajina želi da na to doda 20 godina, kako bi taj period iznosio između 30 i 50 godina.

“To zavisi od toga šta će administracija i Kongres odlučiti, videćemo“, rekao je Zelenski. Ponovio je i da ruskog predsednika Vladimira Putina ne zanima ništa osim rata i osvajanja.

Imamo više od 4.000 ruskih zarobljenika, spremni smo za razmenu "svi za sve"

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da ukrajinska strana trenutno drži više od 4.000 ruskih vojnika u zarobljeništvu, dok se oko 7.000 ukrajinskih ratnih zarobljenika nalazi u Rusiji.

„Razmena ratnih zarobljenika. Rusi trenutno drže približno 7.000 ukrajinskih ratnih zarobljenika. Mi trenutno imamo preko 4.000. To su dobre vesti, jer smo imali 1.500. Trenutno imamo nešto više od 4.000. To jest, možemo da izvršimo razmenu“, rekao je Zelenski tokom razgovora sa novinarima u Minhenu, prenosi Ukrinform.

On je napomenuo da bi idealna situacija bila kada bi ruska strana pristala na razmenu „svi za sve“, a da je Ukrajina spremna i na razmene „hiljadu za hiljadu“.

„Bilo bi dobro kada bi bili spremni da zamene čak i „sto za sto“.

Svaki korak za nas u ovom pravcu je pozitivna odluka“, rekao je ukrajinski predsednik.

Važniji su mi sutra i prekosutra nego predviđanja za 2026. godinu

Ukrajinskog predsednika, Volodimira Zelenskog, trenutno više od dugoročnih prognoza brinu neposredni izazovi, pa je tako poručio da mu je važnije "sutra i prekosutra" nego predviđanja za 2026. godinu ili narednih šest meseci.

Zelenski je naveo da će Ukrajina nastaviti razgovore o miru i izrazio nadu da će u njima učestvovati veći broj evropskih lidera, prenosi Gardijan.

On je dodao da će nastaviti da insistira na članstvu Ukrajine u Evropskoj uniji, iako, kako je rekao, pojedini lideri EU ne gledaju blagonaklono na njegove ponovljene zahteve da se odredi jasan datum pristupanja.

Bez jasne obaveze, predsednik Rusije Vladimir Putin učiniće sve da poremeti proces pristupanja, "svojim rukama ili rukama nekih malih zemalja", rekao je Zelenski, u izjavi koja se tumači kao nova kritika na račun Mađarske, navodi britanski list.

Spreman sam da raspišem izbore ako bude obezbeđen dvomesečni prekid vatre

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas u Minhenu da je spreman da raspiše izbore ukoliko se obezbedi dvomesečni ili tromesečni prekid vatre, ističući da Ukrajina ne može da pravi teritorijalne ustupke kao "kompromis" u pregovorima sa Rusijom.

Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji o pritiscima iz Vašingtona nakon izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je poručio da bi Kijev trebalo da "požuri" sa postizanjem dogovora, Zelenski je priznao da oseća "mali" pritisak, ali je naglasio da Ukrajina ne može da "pobegne sa sopstvene teritorije sa stotinama hiljada ljudi", prenosi Gardijan.

Zelenski je izjavio da SAD često postavljaju pitanje o ustupcima koje bi Ukrajina mogla da učini, ali isto ne traže od Rusije.

"Ne čujemo kompromise sa ruske strane. Želimo da i od njih čujemo nešto", rekao je Zelenski, ponovivši da će organizovati izbore ako Sjedinjene Američke Države obezbede privremeni prekid vatre. 

Zelenski upozorio na obim ruskih napada, pozvao saučesnike na snažniju i bržu podršku

Volodimir Zelenski izjavio je danas u Minhenu da obim ruskih napada pokazuje razmere izazova sa kojima se njegova zemlja suočava, i pozvao je saveznike na snažniju i bržu podršku, upozoravajući da se bezbednosni rizici produbljuju sa nastavkom rata.

Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Zelenski je poručio liderima da se zapitaju da li su spremni ne samo za izazove "ruske agresije i modernog ratovanja, već i za stalne napore da se svet ubedi da podrži odbranu sopstvene zemlje svakog dana", prenosi "Gardijan".

Zelenski je istakao da je Ukrajina samo u januaru bila prinuđena da se brani od oko 6.000 jurišnih dronova, više od 150 raketa različitih tipova i hiljada vođenih bombi. "Zamislite to iznad svog grada - razrušene ulice, uništene kuće, škole pod zemljom.

I tako je svakog meseca.

Kir Starmer: Velika Britanija će na Arktik poslati udarnu grupu nosača aviona

Velika Britanija poslaće na Arktik udarnu grupu nosača aviona, predvođenu brodom HMS Princ od Velsa, izjavio je danas premijer Kir Starmer na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, ističući da će to biti "demonstracija posvećenosti Britanije saveznicima".

“Danas mogu da objavim da će Velika Britanija ove godine rasporediti našu udarnu grupu nosača aviona na Severni Atlantik i Daleki sever, predvođenu brodom HMS Princ od Velsa, a koja će delovati zajedno sa SAD, Kanadom i drugim saveznicima NATO-a, što je snažan pokazatelj naše posvećenosti evroatlantskoj bezbednosti“, poručio je Starmer, preneo je Skaj njuz.

Starmer je obećao i posvećenost Članu 5, jednom od osnivačkih principa NATO-a, u kojem se navodi da je napad na jednu članicu napad na sve.

“Zato kažem svim članicama NATO-a, naša posvećenost Članu 5 je sada duboka kao i uvek, i nemojte sumnjati da će, ako bude pozvana, Velika Britanija danas priteći u pomoć“, poručio je on.

Starmer istakao potrebu za jačanjem "tvrde moći" i spremnosti za borbu

Premijer Velike Britanije Kir Starmer istakao je danas u Minhenu potrebu za jačanjem "tvrde moći" i spremnosti za borbu ako to bude potrebno.

Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji nakon uvodne reči predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, Starmer je naglasio da Evropa mora da "odvrati agresiju" i, po potrebi, da se brani kako bi zaštitila narod, vrednosti i način života, preneo je Rojters.

"Danas nismo na raskrsnici, put ispred nas je prav i jasno je da moramo izgraditi našu 'tvrdu moć', jer je to valuta ovog doba.

Moramo da budemo u stanju da odvratimo agresiju i da, ako je potrebno, budemo spremni da se borimo, da učinimo sve što je potrebno da zaštitimo naš narod, naše vrednosti i naš način života i, kao Evropa, moramo da stojimo na svojim nogama", rekao je on.

Ursula fon der Lajen: EU treba da postane nezavisnija u svim dimenzijama

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas u Minhenu potrebu da EU postane "nezavisnija" u svim dimenzijama koje utiču na bezbednost i prosperitet - uključujući odbranu, energetiku, ekonomiju, trgovinu, sirovine i digitalnu tehnologiju.

Ona je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji naglasila da je Evropa suočena sa "šok terapijom" u pogledu bezbednosti i da se "budi" iz decenija zatišja, što uključuje stalne napade Rusije na Ukrajinu i pretnju spoljnih sila koje pokušavaju da oslabe EU iznutra, preneo je "Gardijan".

Fon der Lajen je odbacila ideju da nezavisna Evropa znači slabije veze sa SAD.

"Nezavisna Evropa je jaka Evropa, a jaka Evropa stvara jači transatlantski savez", rekla je Fon der Lajen, pozivajući se na govor državnog sekretara Marka Rubija, koji je pre nje održao govor na konferenciji.

Vang Ji u Minhenu o bezbednosti, Ukrajini i međunarodnoj saradnji

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji istakao je danas u Minhenu da Kina ostaje "važan stub mira u Aziji", ali je priznao da postoje "izazovi".

On je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji posebno kritikovao japansku premijerku Sanae Takaiči zbog komentara o kineskom regionu Tajvanu, navodeći da oni direktno "krše teritorijalni suverenitet Kine" i da su neprihvatljivi, preneo je "Gardijan".

Kada je reč o odnosima sa EU, rekao je da su Kina i EU "partneri koji nisu sistemski rivali ili strateški konkurenti" i da je "veoma negativno razmišljanje" gledati Kinu kao rivala EU.

Vang Ji je naglasio da Kina nastoji da bude "pouzdana sila za stabilnost" i da su "Kina i Evropa partneri, a ne rivali".

Rubio razgovarao sa ministrima G7 o sukobima koji ugrožavaju svetski mir i stabilnost

Američki državni sekretar Marko Rubio sastao se danas sa ministrima spoljnih poslova iz Grupe sedam (G7), na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, sa kojima je razgovarao o aktuelnim sukobima koji ugrožavaju mir i stabilnost u Africi, Evropi i na Bliskom istoku, saopštio je Stejt department.

Tema sastanka šefova diplomatija G7, koju uz SAD čine Kanada, Japan, Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka, uz EU koja ima status posmatrača, bili su i izazovi u regionalnoj bezbednosti u Indo-Pacifiku i zapadnoj hemisferi, navodi se u saopštenju.

Rubio je tokom razgovora ponovio posvećenost SAD promociji stabilnosti u Venecueli i pregovorima o okončanju rata između Rusije i Ukrajine.

Američki državni sekretar i njegove kolege ponovo su potvrdili važnost jačanja saradnje G7, kako bi se rešile globalne pretnje međunarodnom miru i bezbednosti, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.

SAD i Evropa su stvorene da budu zajedno

Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Marko Rubio izjavio je danas na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da su SAD i Evropa "stvorene da budu zajedno" i poručio da je Vašington spreman da predvodi "restauraciju" svetskog poretka.

On je naglasio da SAD žele da "Evropa bude snažna", a još više da "Evropa može da opstane", dodajući da SAD znaju da sudbina Evrope nikada neće biti izolovana od američke i da će SAD "uvek biti dete Evrope".

"Ne želimo da naši saveznici budu slabi, jer to slabi nas. Želimo saveznike sposobne da se brane kako nijedan protivnik nikada ne bi došao u iskušenje da testira našu kolektivnu snagu", rekao je Rubio.

Kako je istakao, SAD ne žele da stvaraju podele, veća da revitalizuju staro prijateljstvo i obnove veliku civilizaciju ljudske istorije.