Politiko: Najveća prepreka sporazumu sa Iranom mogla bi da bude Trampov ego

VAŠINGTON - Konstantno omalovažavanje iranskih lidera američkog predsednika Donalda Trampa uznemirava pojedine američke i arapske zvaničnike koji brinu da bi takve uvrede mogle da postanu glavna prepreka za okončanje rata koji je opteretio svetsku ekonomiju, navodi se u analizi lista "Politiko".

Iransko rukovodstvo, prema sagovornicima iz teksta, ne može politički da prihvati dogovor koji bi izgledao kao potpuna kapitulacija pred Vašingtonom. Čak i kada bi pristali na američke zahteve koji bi ih vojno oslabili, potrebno im je da domaćoj javnosti predstave da su ipak nešto dobili i sačuvali dostojanstvo režima, piše "Politiko".

Analiza sugeriše da je problem u Trampovoj političkoj i pregovoračkoj reputaciji koja se zasniva na "negovanju zamerki, ismejavanju protivnika i insistiranja da on sve pobeđuje" zbog čega deo američkih i arapskih zvaničnika sumnja da bi Trampov ego bio spreman na diplomatski kompromis koji može da okonča rat, prema intervjuima deset sadašnjih i bivših američkih i arapskih zvaničnika. "On očajnički želi da se ovo završi. Ali Iranci za sada odbijaju da mu daju ono što mu je potrebno da sačuva obraz i ode. I čini se da ne razume da i oni moraju da sačuvaju ugled", rekao je o Trampu visoki zvaničnik iz arapskih zemalja Persijskog zaliva upoznat sa mirovnim pregovorima.

Zvaničnici ostaju anonimni kako bi mogli da govore o osetljivim diplomatskim pitanjima. Pojedini zvaničnici imaju direktno iskustvo u radu sa Iranom i izjavili su da, iako je očuvanje ugleda važno u svakom diplomatskom pregovaravanju, posebno je ključno za Irance iz kulturnih i političkih razloga.

Poslednjih nedelja, Tramp je nazvao iranske zvaničnike "ludim kopiladima" koji su "mentalno bolesni" i pretio da će okončati "celu iransku civilizaciju" u trenutku kada su njegovi izaslanici pregovarali o kraju sukoba koji je uticao na dostupnost nafte, đubriva i drugih dobara ključnih za svetsku ekonomiju. Trampov prezir prema iranskom rukovodstvu, kako navodi "Politiko", datira skoro 50 godina unazad, kada je režim uzeo Amerikance za taoce ubrzo nakon što je iranska revolucija zbacila šaha sa vlasti 1979. godine. Takođe, Tramp je izjavio da će biti zadovoljan sporazumom samo ukoliko je bolji od sporazuma koji je bivši američki predsednik Barak Obama postigao sa Iranom 2015. godine. 

Teheran ima malo poverenja u Trampa jer se iransko rukovodstvo oseća iznevereno njegovom odlukom da tokom prvog mandata napusti nuklearni sporazum, kao i potezima u drugom mandatu kada su u napadima stradali visoki iranski zvaničnici, računajući i vrhovnog vođu Alija Hamneija, navodi se u analizi. Tramp je insistirao na "bezuslovnoj predaji" Irana i postavio zahteve koji prevazilaze crvene linije Irana, poput insistiranja da Teheran trajno odustane od obogaćivanja uranijuma.

Prema analizi, iranska kultura pridaje veliku važnost očuvanju ugleda, jer se sramota ne vezuje samo za pojedinca već i za porodicu i naciju, zbog čega mnogi Iranci, uključujući i one koji ne podržavaju sadašnji režim, negoduju zbog američkog mešanja u unutrašnju politiku Irana, posebno zbog uloge CIA u puču 1953. godine. "Deo predsednikove strategije izgleda da ima za cilj da primora Teheran da bira između očuvanja ugleda i gubitka glave" rekao je Behnam Ben Taleblu, iranski analitičar za "Politiko".

Tramp pauzira operaciju u Ormuskom moreuzu nakon reakcija saveznika

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp privremeno je obustavio plan pod nazivom "Projekat sloboda", čiji je cilj bio da se osigura bezbedni prolazak brodova kroz Ormuski moreuz, nakon što su američki saveznici u Persijskom zalivu izrazili neslaganje sa načinom sprovođenja operacije, izjavili su američki zvaničnici.

Prema navodima iz Vašingtona, ključni saveznik u regionu privremeno je ograničio korišćenje svojih vojnih baza i vazdušnog prostora američkim snagama, što je otežalo sprovođenje plana i dovelo do njegove pauze, preneo je NBC.

Operacija je bila osmišljena kao odgovor na napetosti u Ormuskom moreuzu i navodne iranske poteze u tom strateški važnom pomorskom pravcu, a američka vojska je već počela pripreme za obezbeđivanje tranzita brodova.

Međutim, regionalni saveznici, uključujući Saudijsku Arabiju i druge zemlje Zaliva, izrazili su zabrinutost zbog nedovoljne koordinacije, dok su diplomatski izvori naveli da su kontakti u vezi sa operacijom tek naknadno intenzivirani.

Uprkos pauzi operacije, američka vojska zadržava značajno vojno prisustvo u regionu, uključujući borbene avione, tankere i protivvazdušne sisteme u bazama u Zalivu.