SAD upozorile građane na oprez ako putuju u Pariz, zbog nasilja, pljački i suzavca

VAŠINGTON - Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Francuskoj upozorila je američke državljane da izbegavaju lokacije na kojima se održavaju nasilni protesti u toj zemlji, nakon što su neredi, pljačke i upotreba suzavca doveli do uvođenja policijskog časa u pojedinim gradovima, objavio je danas Foks njuz.

Upozorenje je usledilo nakon protesta 17. oktobra, koji su prerasli u nasilje u više francuskih gradova, uključujući Pariz, Lion i Lil.

Američka ambasada navela je da su u nekoliko gradova uvedena delimična ograničenja kretanja, uz mogućnost uvođenja dodatnih mera, kao i da bi sporadični protesti mogli da se nastave.

U Parizu su vlasti uvele noćni policijski čas u pojedinim delovima grada, uključujući područja oko Trga Republike i trgovačke četvrti Le Al. Policija je tokom sukoba koristila suzavac kako bi rasterala okupljene, dok su zapaljena vozila i požari na ulicama dodatno otežavali situaciju.

Turistima koji posećuju francusku prestonicu savetuje se da izbegavaju mesta na kojima se često održavaju protesti, među kojima su Trg Republike, Trg Bastilje i Trg Nacije, kao i bulevar Volter.

Nasilje je pogodilo i druge delove Francuske. U Lionu je tokom demonstracija zapaljena turistička kancelarija na trgu Belkur, dok je u Limožu izbio požar u istorijskoj zgradi gradske skupštine. Gradonačelnik Bordoa izjavio je da je tokom demonstracija opljačkano čak 100 prodavnica.

Uprkos nemirima, avionski saobraćaj ka Parizu i iz tog grada uglavnom se odvija redovno, navodi Foks njuz. Ipak, putnicima se savetuje da provere eventualne izmene u radu metroa i drugih vidova javnog prevoza, potvrde raspored letova direktno kod avio-kompanija i planiraju dodatno vreme za dolazak na aerodrom.

Ambasada je, takođe, pozvala američke državljane da prate lokalne medije i zvanična obaveštenja o bezbednosnoj situaciji i eventualnim ograničenjima kretanja.

U utorak je više evropskih i azijskih zemalja upozorilo svoje građane koji borave ili planiraju da putuju u Francusku da budu oprezni zbog mogućnosti novih nereda i nasilnih demonstracija, uz preporuku da izbegavaju protestna okupljanja i poštuju uputstva lokalnih vlasti.

Prema navodima Frans24, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je da ne mogu da se isključe novi neredi u narednim danima i pozvalo nemačke državljane da postupaju u skladu sa uputstvima policije.

Italija je pozvala svoje građane da prijave boravak u Francuskoj putem veb-sajta ili aplikacije kako bi se olakšalo njihovo lociranje u slučaju potrebe, dok je Češka preporučila svojim državljanima da izbegavaju demonstracije, protestne šetnje i javna okupljanja.

Slična upozorenja izdale su Poljska i Holandija, koje su savetovale putnicima da se klone područja na kojima se održavaju protesti.

Danska, Švedska, Finska i Norveška takođe su pozvale svoje građane da izbegavaju demonstracije i pridržavaju se uputstava lokalnih vlasti.

Upozorenja su izdale i azijske zemlje.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova i diplomatska predstavništva te zemlje u Francuskoj pozvali su kineske državljane da budu oprezni, preduzmu dodatne mere bezbednosti i izbegavaju područja u kojima se održavaju protesti, preneli su kineski državni mediji.

Malezijsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da prati situaciju i navelo da putovanja u Francusku nisu ograničena, ali je savetovalo građanima da razmotre odlaganje putovanja koja nisu neophodna dok se stanje ne poboljša.

Talas masovnih protesta u Francuskoj počeo je sredinom septembra kao lokalni štrajk i bunt učenika i nastavnika u jednoj srednjoj školi u siromašnijem predgrađu Pariza, a povod su bili loši uslovi u prosveti, hroničan nedostatak profesora, prenatrpane učionice i zapuštene školske zgrade.

Protesti su se proširili na srednje škole i fakultete širom zemlje, a praćeni su masovnim blokadama i sukobima sa policijom.

Demonstracijama su se pridružili sindikati, roditelji i aktivisti nekadašnjeg pokreta ''Žuti prsluci'', a prvobitnim zahtevima za reformu obrazovanja priključili su se i masovni ulični protesti zbog visokih troškova života, rasta cena goriva i vladinih mera štednje.