Dom lordova uputio pismo Dejvidu Kameronu: Izvršiti pritisak na Beograd i Prištinu da sprovedu obaveze

LONDON - Komitet za međunarodne odnose i odbranu gornjeg doma britanskog parlamenta, Doma lordova, uputio je pismo ministru spoljnih poslova Velike Britanije Dejvidu Kameronu, u kojem se navodi da bi britanska vlada trebalo da nastavi da vrši pritisak na Beograd i Prištinu da sprovedu obaveze iz Briselskog i Ohridskog sporazuma, na koje su obe strane usmeno pristale.

Kako je navedeno u pismu, to uključuje osnivanje Zajednice srpskih opština, što je obaveza Prištine, kao i da Beograd prihvati pristupanje tzv. Kosova međunarodnim i evropskim institucijama.

"Od vitalnog je značaja da Ujedinjeno Kraljevstvo, sa saveznicima u EU i Kvinti (SAD, UK, Francuska, Nemačka i Italija), održava koordiniran i uravnotežen diplomatski pritisak da bi se podstakle obe strane da normalizuju odnose", piše u pismu.

Dom lordova takođe traži da Britanija blisko sarađuje sa EU i Kvintom da bi se, kako se navodi, "jasno stavilo do znanja da su secesionistička retorika i delovanja entiteta Republike Srpske u Bosni i Hercegovina neprihvatljivi".

Dom lordova traži i da se ponovo proceni mogućnost da se britanske trupe ponovo pridruže operaciji Altea, mirovnoj misiji u BiH koju vodi EU i ocenjuje da bi pridruživanje operaciji Altea signaliziralo posvećenost britanske vlade bezbednosti i stabilnosti u regionu.

Jedna od preporuka je i da se obezbede finansijska sredstva za formiranje servisa Bi-Bi-Si-ja (BBC) na albanskom jeziku, koji bi bio ekvivalent servisu Bi-Bi-Si-ja na srpskom jeziku.

"Vlada Ujedinjenog Kraljevstva treba da produbi svoje ekonomske veze sa regionom kako bi promovisala dugoročni rast i dopunila napore EU da stabilizuje region i integriše ga u evroatlantske institucije", navodi se u pismu.

Ocenjuje se da su tenzije na Zapadnom Balkanu nedavno eskalirale, kada je došlo do, kako se navodi, sukoba na severu Kosova i Metohije i protesta u Srbiji, dok je, kako se navodi, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pojačao upotrebu secesionističke retorike, dovodeći, kako se ocenjujue, "u opasnost teško stečeni međuetnički mir postignut Dejtonskim sporazumom".