Iran obeležava 45. godišnjicu Islamske revolucije u jeku tenzija na Bliskom istoku

TEHERAN - U jeku tenzija koje su zahvatile šire područje Bliskog istoka zbog nastavka izraelskog rata protiv Hamasa i okupacije Pojasa Gaze, Iran danas obeležava 45. godišnjicu Islamske revolucije koju je 1979. pokrenuo ajatola Homeini.

Širom zemlje, hiljade Iranaca defilovale su glavnim gradskim ulicama i trgovima ukrašenim zastavama, balonima i transparentima sa revolucionarnim i verskim parolama, prenosi AP.

U Teheranu, masa građana je mahala iranskim zastavama, skandirala slogane i nosila plakate na kojima su bile ispisane uobičajene poruke "Smrt Americi" i "Smrt Izraelu".

Neki učesnici uličnih defilea su palili zastave SAD i Izraela, što je uobičajena praksa na svim provladinim skupovima, a u svim većim gradovima Irana bilo je prisutno snažno obezbeđenje.

Obeležavanje godišnjice Islamske revolucije je usledilo mesec dana nakon smrtonosnog napada ekstremista Islamske države u gradu Kermanu u centralnom Iranu u kojem je tokom komemoracije istaknutom iranskom generalu Kasemu Sulejmaniju, koga su SAD ubile u napadu dronom 2020. godine, poginulo najmanje 95 ljudi.

Iran je za ovaj napad pokušao da okrivi SAD i Izrael zbog čega su iranske snage izvršile raketne napade na Irak i Siriju, a zatim i na navodne mete antiiranske sunitske militantne grupe Džaiš al Adl u Pakistanu, dodatno podižući regionalne tenzije.

U napadu dronom izvedenom u januaru ubijena su tri američka vojnika u Jordanu, a krovna proiranska frakcija poznata kao Islamski otpor u Iraku preuzela je odgovornost.

SAD su saopštile da smatraju da je zvanični Teheran odgovoran za ovaj napad i najavile odmazdu, ali Iran je zapretio da će "odlučno odgovoriti" na svaki američki napad na Islamsku Republiku.

Islamska revolucija počela je nemirima i protestima zbog vladavine šaha Muhameda Reze Pahlavija, koji je, teško bolestan, pobegao iz Irana u januaru 1979. Posle toga se ajatola Homeini vratio iz egzila a vlada je pala 11. februara te godine posle masovnih demonstracija i sukoba demonstranata i bezbednosnih snaga, podseća AP.