DW: Da li je Evropi dosta zelenih?

BON/BERLIN - "Zelena agenda" bila je jedna od glavnih tema u EU prošle godine, mnogi protestuju zbog ukidanja klasičnih automobila ili smanjenja udela nafte i gasa, a to bi moglo da košta zelene partije na izborima za Evropski parlament, ocenjuje Dojče vele.

Kako se navodi, ankete pokazuju da situacija za evropske Zelene nije baš sjajna i da bi na izborima u junu mogli da izgube oko trećinu mesta u Evropskom parlamentu.

Trenutno oni imaju četvrti najveću poslanički klub sa 72 poslanika, a u Evropskoj komisiji ih predstavlja Virginijus Sinkevičijus.

U očima javnosti, Zeleni su, kao ni jedna druga stranka, simbol borbe za zaštitu životne sredine, a na izborima 2019. godine postigli su bolji rezultat nego ikada.

Ipak, uticaj zelenih partija neravnomerno je raspoređen širom EU, ističe DW.

Zeleni su tradicionalno jaki u zemljama zapadne Evrope kao što su Francuska, Nemačka i Austrija, kaže Tobijas Gerhard Šminke, osnivač platforme "Europe Elects", koja je vodeća u Evropi u analizi anketa i izbornih podataka.

U tim zemljama su obično osvajali desetak, ponekad i do 20 odsto glasova.

"Ali u mnogim delovima južne Evrope, posebno u istočnoj Evropi, mnogo su slabije ukorenjeni. U Slovačkoj, na primer, čak i ne postoje", objašnjava politikolog za DW.

Zelene stranke su deo vlasti u nekoliko država EU.

U Nemačkoj Zeleni imaju petoro ministara, uključujući i ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok i vicekancelara i ministra privrede Roberta Habeka.

Zelene stranke su takođe deo vlade u Irskoj, Austriji, Belgiji, Letoniji i Španiji.

U aktuelnom mandatu Evropskog parlamenta zaštita klime je važna tema.

Evropska unija želi da postane klimatski neutralna do 2050. godine takozvanim "Evropskim zelenim dogovorom", ali politički vetrovi su se ponovo promenili i zakoni o zaštiti klime su manje prihvatljivi, ukazuje DW i dodaje da su poljoprivrednici protestovali u mnogim zemljama EU i da je njihov bes usmeren i protiv evropskog zakonodavstva.

Otpor dolazi i iz drugih političkih tabora.

Manfred Veber, lider poslaničke grupe Evropske narodne partije (EPP), najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu, već je u novembru najavio da želi da preispita teško donetu odluku o zabrani motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Prema istraživanjima evropskih portala Politiko i Euraktiv, taj zahtev je čak ušao u još neobjavljeni manifest stranke.

Žestoka rasprava vodila se i o zakonu za obnovu prirode.

Uoči evropskih izbora, Karin Talberg, koja na Institutu "Žak Delor" istražuje evropsku energetsku politiku primećuje "zabrinjavajući trend", ne samo iz ekstremno desničarskog tabora, već i iz mejnstrima.

Na primer, liberalni francuski predsednik Emanuel Makron je govorio o "zakonodavnoj pauzi", a Evropska narodna partija izjasnila se za nešto poput "moratorijuma na zakone o životnoj sredini".

Međutim, evropski Zeleni pokazali su se borbeno na kongresu početkom februara u Lionu u Francuskoj.

Holanđanin Bas Ajkhut najavio je "tešku predizbornu kampanju", koju će voditi zajedno s nemačkom koleginicom Teri Rajntke, odlučili su delegati.

Evropska zelena partija se sastoji od 49 zelenih partija unutar i van EU.

Ekspertkinja Talberg smatra da je Zelenima trenutno veoma teško, jer moraju da balansiraju između trenutnog raspoloženja i onoga što je neophodno za zaštitu klime.

"Pozitivno u vezi s njihovim izbornim programom, a u poređenju s drugim programima, jeste to što imaju vrlo konkretne predloge", kaže ona.