Dragan Bisenić: Argentinski tango s NATO

BEOGRAD - Argentina je pre nekoliko dana zvanično zatražila da se pridruži NATO-u kao "globalni partner", status koji bi omogućio veću političku i bezbednosnu saradnju imajući u vidu da predsednik Havijar Milej očekuje čvršće veze sa Zapadom navodi novinar Dragan Bisenić i ocenjuje da NATO traži sve koji su radi i spremni da se priključe davaocima pomoći Ukrajini, a Argentina se pozitivno izjasnila i u tom smislu.

Na drugoj strani, kako kaže, nije malo onih koji podozrevaju da se iza ovakve Milejeve ljubaznosti nalazi promena taktike kada je reč o Foklandskim ostrvima, a napominje i da bi ovakav njegov kurs moga da godi NATO, ali je pitanje koliko u ovom trenutku Amerika želi nove obaveze, pa makar se one kretale u pravcu "globalnog NATO".

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenic piše:

Argentina je pre nekoliko dana zvanično zatražila da se pridruži NATO-u kao „globalni partner“, status koji bi omogućio veću političku i bezbednosnu saradnju imajući u vidu da predsednik Havijar Milej očekuje čvršće veze sa Zapadom.

Argentina je tako nastavila kurs za puno partnerstvo sa Sjedinjenim Državama i zapadnim zemljama nakon što je Milej u decembru prošle godine pobedio na predsedničkim izborima.

Jedan od prvih poteza novog predsednika bio je prekid saradnje sa zemljama BRIKS-a, koju je potencirao njegov prethodnik i okretanje na sasvim drugu stranu. Milej je odmah poslao zvanična pisma šefovima zemalja BRIKS-a u kojima ih obaveštava o odbijanju Buenos Ajresa da se pridruži ekonomskom bloku.

Milej je početkom aprila rekao da je najbolji način da se zaštiti suverenitet Argentine jačanje saveza sa Sjedinjenim Državama. Najvažniji korak u tom pravcu jeste namera Argentine da se poveže s NATO na najbliži način. Argentinski ministar odbrane Luis Alfonso Petri sastao se prošle nedelje sa zamenikom generalnog sekretara NATO Mirčeom Goanom kako bi podneo zvaničan zahtev zemlje za pridruživanje listi „partnera širom sveta“ bezbednosnog saveza.

Goana je rekao da pozdravlja nastojanja Argentine da postane akreditovani partner u alijansi - što je cenjena uloga koja je manja od 'saveznika' za nacije koje nisu u geografskom području NATO-a i nije obavezna da učestvuju u kolektivnim vojnim akcijama.

Članstvo u NATO-u je trenutno ograničeno na evropske zemlje, Tursku, Kanadu i Sjedinjene Države. Za formalno partnerstvo sa NATO-om potreban je konsenzus svih 32 članice NATO-a.

Ovo zbližavanje bi moglo da omogući Argentini pristup naprednoj tehnologiji, bezbednosnim sistemima i obuci koji joj ranije nisu bili dostupni, saopštilo je argentinsko predsedništvo.

„Argentina igra važnu ulogu u Latinskoj Americi“, rekao je Goana u sedištu NATO-a. „Bliža politička i praktična saradnja mogla bi nam oboma biti od koristi.“

Prema NATO-u, globalni partneri sarađuju sa članicama alijanse, na primer kroz razmenu obaveštajnih podataka i učešće u vojnim operacijama.

Trenutni globalni partneri NATO-a su Australija, Irak, Japan, Južna Koreja, Mongolija, Novi Zeland i Pakistan. Kolumbija je jedina južnoamerička zemlja koja ima partnerstvo sa NATO-om.

Sve ovo dolazi pošto je šef NATO-a Jens Stoltenberg upozorio da Ukrajina ima „hitnu, kritičnu potrebu za više protivvazdušne odbrane“, dok je prisustvovao sastanku ministara inostranih poslova G7 u Italiji.

Dok su NATO saveznici dali 'ohrabrujuće' znake za ispunjenje nedavnih obaveza u vezi sa vojnom podrškom, on je rekao: 'Trebalo je da im to damo još ranije. "Devedeset devet odsto vojne podrške Ukrajini dolazi od NATO saveznika, i od životnog je značaja da NATO saveznici održavaju i pojačavaju svoju podršku“, dodao je generalni sekretar.

Na sastanku sa zvaničnicima NATO-a, argentinski ministar Petri je, kako se navodi, razgovarao o kontinuiranoj podršci Argentine, Ukrajini. Predsednik Zelenski podržava argentinskog predsednika Milija i prisustvovao je njegovoj inauguraciji u decembru i kada ga je pozdravio kao "novi početak za Argentinu".

Milej je najavljivao radikalni ekonomski program, pun neočekivanih i dramatičnih poteza, koji ima za cilj da preokrene godine protekcionističkih trgovinskih mera, prekomerne potrošnje i rezanje međunarodnog duga koji je gurnuo ekonomiju zemlje u zastoj.

Nakon preuzimanja dužnosti, političar je potpisao hitnu uredbu kojom se uvodi više od 300 ekonomskih reformi. Sindikati i levičarski pokreti održali su nekoliko velikih protesta i štrajkova u kojima su učestvovale stotine hiljade ljudi.

Tokom prva četiri meseca kao predsednik, Milej je preoblikovao spoljnu politiku Argentine u gotovo bezuslovnu podršku SAD. Njegova vlada takođe traži bezbednosne prednosti kroz otopljavanje veza sa zapadnim zemljama. U svemu ovome, mnogi vide pokušaj da drugom taktikom Milej olakša ekonomski položaj Argentine, a da su strateškom smislu nadomesti Brazil koji je bio šampion proameričke politike u Južnoj Americi sve dok je na njegovom čelu bio rpedsednik Bolsanaro. Bolsanaro i Tramp bili su neka vrsta idejnog para, ali su i jedan i drugi odneti izbornim talasom s vlasti.

Bolsanaro, međutim, nije išao tako daleko, da je želeo ulazak Brazila u američku bezbedonosnu orbitu. Istina, tada nije bilo ukrajinskog sukoba, pa tad ani američka strana nije bila mnogo zainteresovana da prima u okrilje nacije koje po svaku cenu traže pomoć.

Sada je situacija drugačija, pa NATO traži sve koji su radi i spremni da se priključe davaocima pomoći Ukrajini. Argentina se pozitivno izjasnila i u tom smislu. Argentina je objavila da kupuje 24 borbena aviona američke proizvodnje F-16 od Danske, što je dogovor koji podržava Vašington.

Na drugoj strani, nije malo onih koji podozrevaju da se iza ovakve Milijeve ljubaznosti nalazi promena taktike kada je reč o Foklandskim ostrvima. Na to ukazuju pre svih Britanci.

Milej je optužen da igra „dve različite igre“, pošto je čuveni nepredvidivi lider nedavno obećao da će uspostaviti diplomatsku „mapu puta“ prema Velikoj Britaniji koja će u tom slučaju predati Foklandska ostrva.

Sporno pitanje pojavilo se tokom sastanka između Mileja i britanskog ministra inostranih poslova, lorda Kamerona u januaru, tokom kojeg su dvojica rekli da će se „složiti da se ne slažu, i to ljubazno“, naveo je Forin ofis.

Veze Argentine sa ključnim saveznikom Britanijom u NATO-u bile su opterećene još od Foklandskog rata 1982. godine, a Milejeva retorika o spornim ostrvima ostala je snažna tokom celog njegovog predsedavanja.

Govoreći na nedavnoj ceremoniji povodom 42. godišnjice početka sukoba između Argentine i Ujedinjenog Kraljevstva, on je rekao prisutnima: „Želim da ponovim našu nepokolebljivu tvrdnju o ostrvima.“

U Velikoj Britaniji smatraju da Milej pojačava emocija zbog Foklanda i da igra s nacionalističkom, desničarskom agendom, a takođe odvlači pažnju ljudi od domaćih ekonomska pitanja.

Milej, opet, o sebi govori kao o “samopouzdanom anglofilu”, koji je u prošlosti priznao da je obožavatelj Margaret Tačer i Vinstona Čerčila.

Ranije je rekao da ga je otac, kada je kao jedanaestogodišnjak kritikovao invaziju argentinske vojne hunte na ostrva 1982. godine, pretukao zbog toga što “nije patriota”.

Tokom svoje predsedničke kampanje, Milej je insistirao na tome da se o vraćanju Foklandskih ostrva Velikoj Britaniji ne može pregovarati, dodajući da je teritorija, u Argentini poznata kao Malvini, argentinska. Prestao je da govori da će Argentina da zarati zbog njih, umesto toga uporedivši novi proces s vraćanjem Hong Konga Kini, i više puta je rekao da ostrvljani moraju da imaju reč u svojoj budućnosti.

Foklandi su bili predmet kratkog, ali brutalnog rata nakon što je Argentina izvršila invaziju 1982. godine, odnevši živote 649 Argentinaca i 255 britanskih vojnika.

Argentina i dalje polaže pravo na ostrva, dok Britanija kaže da su Foklandi samoupravni entitet pod njenom zaštitom. Referendum 2013. tamo je rezultirao sa 99,8 odsto glasova za ostanak Britanaca.

Ovakav Milejev kurs moga bi da godi NATO, ali se pitanje koliko u ovom trenutku Amerika želi nove obaveze, pa makar se one kretale u pravcu “globalnog NATO”, što je ideja koja može često da se čuje iz redova NATO. Amerika i NATO, sada je izvesno, nemaju često identične prioritete, a posebno ako je reč o stvaranju novih troškova i obaveza. Južna Amerika ne izgleda da je posebna briga SAD u ovom trenutku, pa ovaj “argentinski tango” može da bude primljen kao ljubaznost i kompliment, ali ne i kao stvarni odbrambeni izbor.