Futurolog: Srbija može biti jedna od laboratorija budućnosti, zemlja sa visokim prihodima

KOPAONIK - Jedan od vodećih svetskih futurologa Magnus Lindkvist, ocenio je danas na 32. Kopaonik biznis forumu da Srbija ima preduslove da postane eksperimentalna ekonomija - zemlja u kojoj se zbog fleksibilnosti tržišta, tehnološke agilnosti i rastuće digitalne scene mogu testirati inovacije koje će kasnije biti usvojene na globalnom nivou.

"Mali, agilni sistemi često su najbolja mesta za testiranje velikih ideja. Srbija sa svojom kombinacijom tehnološkog talenta i tržišne dinamike može biti jedna od tih laboratorija budućnosti", rekao je Lindkvist pred panel "U razgovoru sa: Kako stvroti budućnost - rast i optimizam u turbulentim vremenima'', na kojem je nakon uvodnog izlaganja razgovarao sa zamenikom predednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke Dejanom Janjatovićem.

Prema rečima futurologa, u svetu koji se menja eksponencijalno, a ne linearno, pravo pitanje nije samo šta dolazi, već kako se prilagoditi pre nego što promene postanu neizbežne.

Lindkvist, koji je istraživao globalne trendove, ulogu veštačke inteligencije i budućnost finansijskog sektora, govorio je i o onome što Srbiju čini jedinstvenim poligonom za ekonomske inovacije.

Švedski futurolog je naveo i da će svako domaćinstvo u skorijoj budućnosti imati svoje genomske sekvence i da će tako moći personalizovano da se leči.

"Kako Srbija teži da bude bio-ekonomski hab budućnosti, imaće fantastičnu priliku da trasformiše ceo pejsaž zdravstvenog sistema", rekao je Lindkvist i ocenio da Srbija može da postane ekonomija sa visokim prihodima.

Nakon izlaganja, Lindkvist je učestvovao u panel razgovoru sa zamenikom predsednika IO NLB Komercijalne banke, osvrnuvši se na ključne izazove i prilike koje su pred Srbijom, kao rastućim tehnološkim i finansijskim liderom u regionu.

Na pitanje šta Srbiji nedostaje da bi od "potencijala" prešla u rang globalnih lidera u inovacijama, Lindkvist je naveo da su ključni faktori ulaganja u istraživanje i razvoj, otvaranje prostora za startape i jačanje povezanosti između tradicionalnih industrija i tehnološkog sektora.

"Ponekad je najveći izazov promena mentaliteta. Najuspešnije zemlje ne postaju inovativne jer imaju najbolje resurse, već zato što imaju hrabrost da eksperimentišu i prihvate neuspeh kao deo procesa rasta", rekao je Lindkvist, koji je podsetio i na činjenucu da su poslenjih 200 godina bile turbulentne po globalnu ekonomiju, a da posle jakih turbulencija dolazi period mirnog napretka.

Na temu eksperimentalne ekonomije, ispričao je priču o svetski poznatom prodavcu paste za zube koji je sa Tajlanda doneo u Austriju tonik koje je postao Red Bul, o njegovim padovima i uspesima, ali je podsetio i na početke festivala Egzit.

Futurolog je naveo i da je Danska, zemlja bez mnogo nacionalnih resusa, shvatila da je profitabilnije za nju da pravi Lego kockice nego da prozvodi naftu.

Dodao je i da kao Šveđanin, kada je reč i o digitalizaciji, voli da podseti na pojavu ''IKEAfikejšn'' - da se velike stvari koje su nekada mogli da priušte samo bogati pretvore u svima dostupne.

Jedna od takvih stvari bio je i prvi svetski portabl kompjuter DYSEAC, koji je imao težinu od 20 tona, dok se danas jedan terabajt nosi u džepu, podsetio je čovek koji za sebe kaže da se u vremnu brzih promena bavi "intelektualnom akupunkturom" - pronalaženjem tačaka koje bole društva, kompanije i pojedince.

Lindkvist kaže da je danas najmoćnija mašina upravo ona koju svi imamo - mozak, zbog čega bi zemlja poput Nemačke mogla mnogo da dobije.

Dodao je i da će zemlje koje budu mogle da privuku i integrišu migrante biti među dobitnicima.

Prema njegovim rečima, u budućnosti najveći gubitnici će biti knjigovođe, ali i škole i obrazovni sistemi koji već sada zaostaju, a što će dodatno ubrzati razvoj veštačke inteligencije.

.