Novom metodom za lečenje Alchajmerove bolesti za tri meseca vidljiva poboljšanja

MOSKVA - Tri meseca nakon primene nove terapije lečenja Alchajmerove bolesti, naučnici sa ruskog Univerziteta "Sečenov" zabeležili su kod pacijenata poboljšanje niza kognitivnih funkcija.

Specijalisti sa Univerziteta "Sečenov" prvi su u svetu koji su predložili i primenili selektivnu plazma adsorpciju ekstracelularne DNK kao terapiju za pacijente sa Alchajmerovom bolešću, saopštila je pres služba univerziteta.

"Kliničari u Kliničkoj bolnici broj 3 Univerziteta Sečenov su pioniri u novoj strategiji lečenja pacijenata sa Alchajmerovom bolešću - selektivnoj plazma sorpciji ekstracelularne DNK", navodi se u saopštenju koje je objavila agencija TASS.

Prema rečima Vladimira Parfenova, direktora Klinike za bolesti nervnog sistema "A. Ja. Koževnikov" na Univerzitetu "Sečenov", inhibitori acetilholinesteraze i blokatori glutamatnih receptora trenutno se koriste za poboljšanje kognitivnih funkcija kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.

Mono- i poliklonalna antitela se takođe proučavaju kao patogenetska terapija, ali je njihova efikasnost ograničena, a njihova upotreba je povezana sa značajnim neželjenim efektima.

"Jedan od ključnih faktora sistemske upale su neutrofilne ekstracelularne zamke (NET). One povećavaju vaskularnu propustljivost i podstiču akumulaciju β-amiloida, što uzrokuje progresiju bolesti. Formiranje NET-ova u moždanom tkivu i mikrovaskulaturi uzrokuje oštećenje neurona. Uticanjem na ovaj proces i smanjenjem nivoa cirkulišućih NET kompleksa, možemo smanjiti sistemsku upalu kod pacijenata", naglasila je specijalista za transfuziju i šef odeljenja za transfuziju u Kliničkoj bolnici br. 3 Univerziteta "Sečenov" Natalija Sivcevič.

Ona je navela da ranije nisu postojale metode koje bi mogle da selektivno smanje opterećenje ekstracelularnih zamki neutrofila i cirkulišuće ekstracelularne DNK kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.

Adsorpcija struktura koje sadrže DNK u plazmi omogućava selektivno uklanjanje cirkulišuće ekstracelularne DNK i povezanih inflamatornih faktora.

Novi pristup je testiran u pilot kliničkom ispitivanju. Tok lečenja se sastojao od tri sesije, razmaknute dva do tri dana. Pacijenti su procenjeni pre i posle lečenja korišćenjem neuropsihološkog testiranja, analize biomarkera cerebrospinalne tečnosti i MRI mozga.

Kako je navedeno u izveštaju, tri meseca nakon lečenja, specijalisti su zabeležili poboljšanja u pamćenju, pažnji i brzini obrade informacija, kao i pozitivnu dinamiku u svakodnevnom funkcionisanju pacijenata mereno ADCS-MCI skalom.