Danijela Božanić: Da nema klimatskih samita ni mali koraci ne bi bili postignuti

BEOGRAD - Srbija formalno pravno ispunjava obaveze na polju klimatskih promena, rekla je meteorolog Danijela Božanić nakon učešća na Klimatskom samitu u Belemu (COP30) u Brazilu i dodala da će Srbija ove godine imati veće smanje gasova sa efektom staklene bašte nego što je bilo.

Gostujući na TV Tanjug, Božanić je na pitanje koliko je Srbija ambiciozno pristupila na samitu u Brazilu kada je trebalo da sve zemlje, deset godina posle Pariza predstavljaju nacionalne planove, navela da veruje da će se rezultati uskoro videti pošto je Srbija pripremila izveštaj o transparentnosti, a u međuvremenu izrađuje i svoj inventar gasova sa efektom staklene bašte.

"Srbija je u Brazilu izašla sa novim planom akcija, i tu je prikazala smanjenje koje je do 2035. godine veće nego što je bilo prethodno, ali je očekivano da će biti smanjenje gasova sa efektom staklene bašte veće nego što je bilo", rekla je ona.

"S druge strane, ono što možda nije samo bitno da se pomene u smislu izrade dokumenta za sam sporazum iz Pariza, je uređen integrisani plan za klimu i energetiku, koji zahteva proces pristupanja EU, gde se prave koraci usklađivanja strategije energetike i zahteva iz promena klime", kazala je meteorolog.

Prema njenim rečima, Srbija formalno-pravno ispunjava obaveze.

"Verujem da će se uskoro pokazati, kako stojimo na tom putu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte", navela je i naglasila da je jako brine prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove "koje nije baš preterano ni prepoznato u novom planu".

Kaže da veruje da je to stvar na kojoj treba stvarno jako ozbiljno da se radi.

Božanić je ocenila kao neophodno održavanje klimatskih skupova bez obzira na to koliko koštaju i koliko se ciljevi sporo realizuju, jer nije moguće rešavane pitanja klimatskih promena na bilateralnom nivou.

"Pitanje klimatskih promena ne možete da rešavate na bilateralnom nivou. Ako dve države urade bilo šta, a ne postoji globalni konsenzus rešenja neće biti i globalno zagrevanje će ostati na tri stepena Celzijusa, nećemo doći do 1,5", rekla je Božanić i naglasila da su konferencije veoma bitne.

Na konstataciju da u brazilski novinari rekli da je COP30 koštao 77 miliona evra, a hotel dnevno 700, ona je dodala da hoteli uvek koštaju mnogo, bez obzira gde se održavaju, ali da je ipak ovogodišnji izbor lokacije bio hrabar i dobar izbor.

"Verujem da tek kada se nađete u toj šumi i kad shvatite kolika je njena moć možete da razumete zašto neko traži da se one zaštite", rekla je meteorolog i dodala da se uz plan o prestanku korišćenja fosilnih goriva, radni i na uspostavljanju sitema prestanka krčenja šuma.

Ocenila je da bi bilo nepravedno da se nekoj siromašnoj zemlji koja je najviše pogođena klimatskim promenama kaže da snosi troškove konferencije.

"Verujem da su konferencije neophodne da bi se postigao konsenzus i duboko verujem da i ti mali koraci koji nam izgledaju kao jako mali, ne bi bili postignuti da nema konferencija", rekla je učesnica više od 10 klimatskih samita i podsetila na istorijski samit u Parizu, sporazum donet te 2015. godine kada je rečeno da će važiti od 2021.

"Verujem da smo sa sporazumom iz Pariza svi mnogo više i mnogo brže očekivali da će se videti rezultati", navela je meteorolog.

Kaže i da godinama smatra da bi možda tih 70 miliona bilo bolje uložiti u neke male ostrvske zemlje nego u konferenciju, iako se "masa toga i uradi na bilateralnoj osnovi, a masa se dogovori pre same konferencije".

Na konstatciju da neki smatraju da je licemerno govoriti o klimatskim promena kada se šume krče i da bi se pravili mali aerodromi za privatne avione .... naglašava da je pitanje klimatskih promena davno prestalo da bude samo pitanje etike i zaštite životne sredine, odnosno zaštite klime.

"Ono je jako značajno ekonomsko pitanje. Tako da čim imate ekonomiju, interes u ekonomskom smislu ima i licemerija", rekla je ona i dodala da bi emisije bile manje da nema ni ratova.

Na pitanje šta je lično najviše brine kaže da je to "što nećemo uhvatiti baš apsolutno onaj trenutak koji treba da uhvatimo da bi svet dostigao tih 1,5 stepen Celzijusa".

Božanić kaže da joj veoma znači da što učestvuje u celoj ovoj priči jer ona definitivno predsavlja novi industrijsku revoluciju. transformaciju sistema i sveta kakvog znamo, ka nekim drugačijim tehnologijama, navikama...