Siniša Mali: U zdravstvu se može uštedeti oko 18 odsto od troškova ili 13 milijardi dinara

BEOGRAD - Nakon sedam meseci od uvodjenja sistema robno materijalnog knjigovodstva u zdravstvu, mogle bi se postići velike uštede koje iznose oko 18 odsto u odnosu na ukupne troškove, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali precizirajući da je reč o oko 13 milijardi dinara odnosno oko 100 miliona evra godišnje.

Ministarstvo finansija organizovalo je danas konferenciju na kojoj su bili prisutni direktori domova zdravlja u Srbiji, kao i ministarka zdravlja Danica Grujičić i direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić, a na skupu se razgovaralo o digitalizaciji u finansiranju zdravstvene zaštite.

Mali je novinarima rekao da je u cilju racionalnijeg korišćenja novca koji država izdvaja za zdravstvo u proteklom periodu, osim robno materijalnog knjigovodstva, uveden koncept centralizovanih javnih nabavki, kao i e-recept.

“Ovogodišnji budzet za zdravstvo iznosi 490 milijardi dinara. Država je dakle odvojila najviše novca do sada za zdravstvo i želimo da se taj novac racionalno koristi i da se vodi računa o svakom utrošenom dinaru”, istakao je Mali.

Prema njegovim rečima, pre uvođenja centralizovanih javnih nabavki, sve ustanove su nabavljale za sebe i kako je rekao, bilo je raznih nelogičnosti pa je medicinska igla kod jednih koštala jedan a kod drugih 70 dinara, i "stalno se dugovalo nekim dobavljačima".

Mali je naveo da država tu neodgovornost više nije htela da toleriše pa su uvedene centralizovane javne nabavke a njihova suština je da država nabavlja za sve, veće su količine i postiže se bolja cena a dobavljačima se više ne duguje kao ranije.

"Uveli smo i e-recept i sada se zna koji doktor daje koliko recepata za koje bolesti. Danas sam na konferenciji pomenuo neke doktore koji najviše ne poštuju e-recept", rekao je Mali i naveo da uštede od uvodjenja e-recepta mogu da budu i veće od milion evra mesečno.

Dodao je da se uvođenjem sistema robnog materijalnog knjigovodstva, od juna prošle godine znaju tačne zalihe po domovima zdravlja, kada je i koliko nečega neophodno nabaviti a zna se i koliko je lekova trošeno po pacijentu.

"Ispostavilo se da ima dosta nelogičnosti pa domovi zdravlja koji imaju isti broj poseta pacijenata u jednom mesecu imaju potpuno drugačiju vrednost zaliha ili utrošaka. Direktori imaju još mesec dana da se razjasne sve nelogičnosti i nejasnoće i da se reše problemi, a nakon toga, to sam im i rekao, više neće biti razumevanja", naglasio je Mali.

Ukazao je da cilj racionalnog ponašanja i ušteda od strane direktora domova zdravlja nije da se ušteđeni novac vrati u budžet nego da se upotrebi za nabavku opreme, podizanje plata, poboljšanje usluga, uvodjenje inovativnih lekova i u druge svrhe za koje zdravstvo misli da su neophodne.

Mali je naveo da će se slična konferencija za desetak dana održati sa direktorima ustanova u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti.