Jelena Bačić Alimpić: Život ima kraj, ali ljubav nema

BEOGRAD  - Autorka Jelena Bačić Alimpić rekla je danas da joj je najveća nagrada kad čitaocima njena knjiga promeni život, da veruje da se u životu stvari dešavaju sa razlogom, da je odbila ponudu da se vrati na televiziju i da su botovi duboko nesrećni ljudi.

Bačić Alimpić je rekla Tanjugu da je novi roman "Krojačev sin" počela rečenicom da "život ima kraj, ali ljubav nema", a knjigu je završila u za nju izuzetno teškim okolnostima, pošto joj je preminula majka.

"Ona je pet godina bila u domu, ali vrlo svesna, pokretna. Dan pre nego što će otići zauvek, bila sam da je vidim i na tome sam zahvalna jako. Zagrlila sam je i rekla joj koliko koliko je volim", navela je Bačić Alimpić.

Sutradan kada joj je javljeno da joj je preminula Majka, Bačić Alimpić je doživela šok, završila je u Urgentnom centru zbog tahikardije, a potom joj je bilo teško da završi knjigu i onda je promenila njen kraj.

"Onda sam rekla - ne, biće ovo srećan kraj, jer je život samo trenutak, jer treba da uživamo u trenutku, jer bi trebalo da budem zahvalna što sam imala takve divne roditelje. Neki nemaju tu sreću", rekla je Bačić Alimpić.

Prema njenim rečima, "život ima kraj, a ljubav nema" zato što će dok je živa voleti svoje roditelje.

Bačić Alimpić je ocenila da ne postoji recept za sreću, ali da bi trebalo da znamo "da smo na ovom svetu kratko, da život proleti i divno je ako nešto uradimo za života", kao što je to izroditi decu, što je veće od poslovnog uspeha.

Dok je u njenim knjigama kraj uvek bio otvoren ili ostavljen da čitaoci sami nađu odgovore, Bačić Alimpić je u "Krojačevom sinu" "uprkos smrti, bolu i tuzi namerno napisala srećan kraj".

"Za mene je, kada sada pogledam, sreća što su moja deca srećna, što mogu da priuštim da negde putujem, da još učim i vidim nešto novo i sa 57 godina. Za mene je sreća što sam postala baka. U ovim godinama slažeš prioritete. A prioritet u ovim godinama sam ja", navela je autorka.

Prema njenim rečima, "trebalo bi prvo sebi da budemo izuzetno važni".

Bačić Alimpić je navela da joj je najveća moguća nagrada kad se desi da čitateljka dođe na potpisivanje, zaplače i kaže koliko joj je neka njena knjiga promenila život.

Prema njenim rečima, jedna devojka joj je poslala sliku sa tetovažom "Nema predaje", što je majt motiv romana "Nigde nema te".

"Znači, bila je u životnoj situaciji verovatno kada je moja knjiga došla pod ruke i stalno je sebi govorila 'nema predaje, nema predaje'. Napisala je: 'Hvala vam do neba što sam u tom trenutku pročitala knjigu i shvatila koliko postoji mnogo težih sudbina, pa se ljudi ne predaju. A ja sam bila na ivici da se predam", rekla je Bačić Alimpić.

Takve situacije daju Bačić Alimpić novu snagu i novi su pokretač da se ne žali i da nema prava da kuka, jer ima ispunjen život.

Iako priznaje da joj je jako teško da to uradi, jer je previše empatična i emotivna, Bačić Alimpić je shvatila da treba neke ljude i ono što ti ne prija odstraniti iz svog života.

"Treba seći u životu, ono što ti ne prija odstraniti. Treba činiti sebi. Sada uvek slušam svoju intuiciju. Nekad nisam. I kad nisam - pogrešila sam", priznala je autorka.

Navevši da ne veruje u proročanstva, Bačić Alimpić je dodala da smatra da postoje sudbinski trenuci i da se nekad neke stvari dese sa razlogom.

"Volela bih da su mi se neke stvari desile ranije ili kasnije, ili u drugom nekom trenutku, lai na kraju jeste. Tako se desilo, tako se pogodilo, tako nam je Krojač sašio, koliko se trudili da prekrojimo", rekla je autorka.

Bačić Alimpić je navela da je nedavno imala finansijski vrlo primamljiv poziv da se vrati na televiziju, čime bi sebi obezbedila budućnost kad ode u penziju, ali da je u međuvremenu naučila da kaže - ne.

"Ne mogu da zaspim, pa me uhvati grč u stomaku, pa se probudim, pa ustanem. Nemir. I onda sam rekla - ipak ne. Možeš reći ne i možeš odoleti iskušenju, koje je veliko, ako ti unutrašnji glas i osećaj kaže - nemoj. Tu si školu već prošla, ne idi", navela je autorka.

Upitana da li je nešto vuče da napiše roman o današnjoj ženi, koja se vrti u krug, ne zna gde da se okrene, šta da traži, Bačić Alimpić je odgovorila da zahvaljujući tom pitanju već sad ima "u glavi rečenicu narednog romana, a počeće rečenicom: 'Ko sam ja'".

Bačić Alimpić je za sebe rekla da je ispunila ono što je govorio otac bratu i njoj - da je puno poštenih ljudi, ali malo časnih.

Za sebe, Bačić Alimpić je rekla da može reći da je častan čovek, i da nikome nije nanela zlo u životu, jer je nesposobna da to učini ili poželi.

"Volim ljude, zaista sam i više nego empatična, emotivna preko svake mere, ali sam dobar čovek. Biti dobar čovek danas nije lako. Nisam se nikad bavila manipulacijama, lažima, kalkulacijama, podmetanjem nogu, konkurencijama, nisam sujetna", navela je autorka.

Bačić Alimpić je rekla da je kao autor sačuvala svoj integritet, navevši kao primer odbijanje dozvole jednoj hrvatskoj izdavačkoj kući da je objavi na ijekavici, pošto u Srbiji se čitaju na njoj čitaju hrvatski autori kao Vedrana Rudan (1960-2026) ili Ante Tomić.

Govoreći o botovima, koji na društvenim mrežama pišu komentare pune mržnje, Bačić Alimpić je ocenila da su to "ljudi koji nemaju svoj identitet, koji su duboko nesrećni i nisu pronašli svoje mesto u svetu i vremenu".

Bačić Alimpić je u početku bila zgrožena komentarima punim mržnje i uvek se pitala šta je učinila toj osobi, zašto pišu ružne stvari iako je ne poznaju.

"Zašto neki ljudi imaju potrebu da javno mrze, blate druge? Pa zato što su duboko nesrećni. Trebalo mi je vremena da shvatim da zapravo njih treba žaliti, a ne mene koja sam dobila salvu uvreda", rekla je Bačić Alimpić.