Ambasador Finske u Beogradu: Rat u Ukrajini, energetska kriza i inflacija ubrzale napuštanje fosilnih goriva

BEOGRAD - Ambasador Finske u Beogradu Kimo Lahdevirta izjavio je danas da je ruska agresija na Ukrajinu donela poteškoće zbog povećanja cena energenata i inflacije, ali da je to dovelo i do veće političke volje da se napuste fosilna goriva, izgradi energetski miks i razviju lokalni zeleni izvori energije.

Ambasador Finske je rekao, gostujući na TV K1, da se ide ka tome da se napravi raznoliki energetski miks, odnosno da države ne zavise samo od jednog izvora ili jednog snabdevača.

Kaže da su se nordijske zemlje usaglasile sa vizijom da postanu najintegrisaniji region, ekonomski i društveno, kao i ekološki održiv.

Takođe, nordijske zemljle usvojile su i zajednički akcioni plan za period do 2024. godine, dodao je ambasador.

On je rekao da Finska ima sopstveni cilj da postane potpuno ugljenično neutralna do 2035. godine, dok je EU odredila za to rok do 2050. godine.

Lahdevirta je rekao da je u Finskoj procenjeno da za obnovu sistema električne energije do 2035. godine treba uložiti 10 milijardi evra, a da je u Srbiji procenjeno da je u sektor energetike potrebno in investirati 15 do 20 milijardi evra.

Ako Srbija želi da ostane konkurentna na evropskom tržištu, država nešto mora da uradi, dodao je ambasador.

Ambasador je podsetio da su u Srbiji u okviru Nordijskog zelenog projekta održane četiri konferencije, u Novom Sadu gde je Danska bila domaćin, zatim Finska u Nišu, Norveška u Beogradu i Švedska u Čačku.

Cilj konferencija je bio da se podigne svest i da se uspostave partnerstva u oblasti cirkularne i održive ekonomije, kao i zelene energije, rekao je ambasador Finske Lahdevirta.

"Cirkularna ekonomija je nešto što je još dosta ranije postalo predmet ragovora u Finskoj. Mi smo zapravo prva zemlja koja je 2016. razvila mapu puta ka cirkularnoj ekonomiji i koja je revidirana 2019. godine", rekao je on.

Kaže da finska vlada ima sopstvenu klimatsku politiku koja je u velikoj meri povezana sa cirkularnom ekonomijom.

"Digitalizacija, konektivnost, kroz 5G mrežu i korišćenje podataka u realnom vremenu je veoma važan način da se obebedi efikasnost za proizvodne procese", rekao je Lahdevirta i napomenuo da je Finska trentno rangirana kao digitalno najnaprednija zemlja u EU.

Kada je reč o ratu u Ukrajini, naveo je da je pre napada Rusije na Ukrajinu članstvo u NATO bilo samo jedna od opcija za Finsku i da se o tome nije mnogo diskutovalo.

"Napad Rusije promenio je celokupnu situaciju u Evropi, ali i u Finskoj. U Finskoj 82 odsto stanovništva podržava članstvo Finske u NATO. Sve zemlje članice NATO-a odobrile su status kandidata Finske i Švedske. Verujem da ćemo stići tamo pre ili kasnije", rekao je ambasador.