Krkobabić: Očuvati ustavni poredak, do pre nekoliko godina nismo imali politiku za selo

BEOGRAD - Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić poručio je danas da je ustavni poredak neprikosnoven i da se čuvajući taj poredak, ne čuva ni vlada, ni predsednik, niti političke stranke, već uzlet Srbije od 1804. godine do danas.

On je to rekao na sednici Skupštine Srbije komentarišući aktuelnu situaciju u Srbiji i dodao da je prisustvo nekoliko opozicionih poslanika na današnjoj sednici dobar znak jer to društvo izvlači iz prokletstva paralelnih monologa.

"To je preduslov da uđemo u jedan ozbiljan dialog. Nema dialoga ako ne sučeljavamo argumente, ako nemamo kritičko mišljenje", kazao je Krkobabić.

Navodeći da se u poslednje vreme mogu čuti izjave da je Srbiji neophodna neposredna demokratija i da predstavnička demokratija, demokratija koja je danas u parlamentu zamenjiva, Krkobabić je istakao da je Srbija prešla dug put do parlamentarizma primeren evropskim načelima i da ta vrstu najvišeg stupnja demokratskog razvoja, mora da se očuva.

Krkobabić je podsetio da smo kroz istoriju od 1804. godine imali i neposrednu demokratiju, zborove građana i radnika i dodao da sada imamo plenume koji su osnov, kako ističe, takozvane neposredne demokratije.

"Ustavni poredak jedne zemlje je nepovrediv i tu nema mesta bilo kakvim kolebanjima i razmišljanjima", kazao je Krkobabić.

Govoreći o evrointegracijama Srbije, ministar za brigu o selu je istakao da neće samo gradovi ući u Uniju, već i ruralni deo zemlje u kome živi 38 odsto ukupnog stanovništva, odnosno 2,5 miliona ljudi u 4.500 naseljenih mesta.

Prosečno, kako dodaje, jedno selo broji 560 stanovnika, a prosečna starost žena je 46, a muškaraca 44 godine, koji žive i rade na 508.000 poljoprednih polovičnih gazdinstava.

Navodeći da je 45 odsto njih starije od 65 godina te da su svega 129.000 korisnici starosne, porodične ili invalidske penzije, a da 92 odsto raspolaže zemljištem manjim od 10 hektara, Krkobabić je naveo da je spisak problema sa kojima selo suočava dugačak, a da se rešava jedan po jedan.

Krkobabić je istakao da nijedna vlada u Srbiji od 1804. godine nije imala definisanu politiku o selu do vlade Aleksandra Vučića, što je nastavila prvo Ana Brnabić, a nakon toga i Miloš Vučević.

Veliki doprinos definisanju te politike, kako je rekao, dala je Srpska akademija nauka i umetnosti.

"Svi mi vrlo dobro znamo da bi neki problem rešavali moramo da imamo novca, a ako je to državni problem mora da postoji i jasno izražena politička volja. Uspeli smo da postignemo upravo to da imamo jasnu i izraženu političku volju i u tom smislu dugujemo zahvalnost i SANU i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću", kazao je Krkobabić.

Govoreći da savremenoj poljoprivredi nisu neophodna sela, već nepregledne oranice gde mehanizacija može da dođe do punog izražaja, Krkobabić je podsetio šta je to što je učinjeno za razvoj klasičnog sela, a kao prvu stvar istakao program razvoja zadrugarstva.

"Proizvod na poljoprivrednom gazdinstvu postaje roba tek kada se odnese na tržište i kada bude razmenjena. Upravo zadruga predstavlja organizacioni oblik koji omogućuje da se mali proizvođači, a oko 92 odsto njih ima ispod 10 hektara, objedine i postanu značajni robni proizvođači", kazao je on.

Jedno od ključnih pitanja za selo je, kako kaže Krkobabić, kako zadržati mlade ljude u seoskim sredinama i kako omogućiti drugim mladim ljudima da iz gradskih sredina odu u seoske sredine.

U tom smislu je naveo da je program dodele praznih seoskih kuća, napuštenih koje imaju vlasnika, više nego uspešan i kazao da je 3.520 kuća u seoskim sredinama dobilo nove stanare sve mlađe od 30 godina.

"Karakteristika ovog programa je da je jedna trećina tih mladih ljudi napustila gradske sredine i otišla put sela. A ono što je posebno interesantno, jeste da je 90 odsto tih mladih ljudi visokoobrazovano", naveo je ministar za brigu o selu.

Navodeći da su te kuće raspoređene po celoj teritorije Srbije, Krkobabić je naglasio da se ne sme dozvoliti da nijedan deo Srbije ostane prazan.

Podsetio je i da se i jesenas krenulo sa podrškom preduzetnicima i kazao da je 14 lokalnih opština dobilo sredstva za one stvari koje ljudima u selu nedostaju za šta se izdvaja do 1,2 miliona bespovratnih sredstava.

"Lokalne samuprave imaju punu slobodu od javnog poziva koju oglašavaju, pa do dodele tih sredstava i kontrole tih sredstava", dodao je.

Krkobabić je naveo i da se istovremeno krenulo sa obnovom domova kulture širom Srbije.

"Sređujemo enterijer, instalacije i sve ono što je neophodno. Ako imamo dom kulture, onda imamo tačku gde ti ljudi mogu da se sreću, da se susreću, da upražnjavaju najrazličitije sadržaje", istakao je Krkobabić.

Najavio je da je u planu da se rade i atarski putevi, kao i elektrifikacija, vodosnabdevanje.

Ističući da je važno da se omogući mladim ljudima da se osamostale, Krkobabić je naveo da za to služe subvencionisani krediti za mlade u čijem je sklopu i dodela kuća na selu.

Krkobabić je pozvao da se što pre odradi reforma sistema penzijskog osiguranja.

"Poljoprivrednik koji nas sad gleda, ima 65 godina i kaže šta će biti sa njim, kakva je njegova socijalno-ekonomska sigurnost kroz četiri, pet godina. Ova država mora da ide napred, mora da se razvija, ovaj budžet mora da se puni", poručio je Krkobabić.