Počela gradnja dalekovoda od trafo-stanice Obrenovac do trafo-stanice Bajina Bašta dug 109 km

OBRENOVAC - Gradnja dvosistemskog 400 kV dalekovoda od trafo- stanice (TS)Obrenovac do trafo-stanice Bajina Bašta koji ce biti dugačak 109 kilometara i imati 309 stubova, počela je danas kao sastavni deo Treće sekcije Transbalkanskog koridora za prenos električne energije.

Ukupna vrednost ove sekcije, koja podrazumeva izgradnju ovog 2x400 kV prenosnog dalekovoda, opremanje dva nova 400 kV dalekovodna polja u TS Obrenovac i podizanje TS Bajina Bašta na 400 kV naponski nivo, iznosi oko 100 miliona evra.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Dedović Handanović rekla je da je ono što je autoput i železnica u transportu to je izgradnja ovakvih dalekovoda u energetici.

"Bez snažne mreže nema snažne energetike i zato je ovo najvažniji projekat u našem prenosnom sistemu. On je važan za svakog našeg građanina zato što će obezbediti bolje i sigurnije snabdevanje, manje gubitaka u mreži i da se svi osećamo komfornije ako dođe do prekida u napajanjima da možemo brže da reagujemo i da budemo zaštićeni", navela je ona.

Rekla je da ovog projekta ne bi bilo bez pomoći Evropske unije i Nemačke vlade.

Transbalkanski koridor, kako kaže, je i evropski koridor, a on je važan ne samo sa Srbiju već za celu jugoistočnu Evropu zato što povećava naše kapacitete, ali i prenos kroz našu zemlju.

"To je vazno za susedne zemlje, to je važno za nas, za bezbednost čitavog ovog regiona. Mi ćemo praktično izgraditi nove dalekovode i pojačati stare od Obrenovca do Bajine Bašte, što znači da će se dobar zapadne Srbije ojačati u tom smislu", naglasila je Đedović Handanović.

Istakla je da je ova deonica važna za buduću reverzibilnu hidroelektranu "Bistrica" koja treba da počne sa izgradnjom sledeće godine, gde će omogućiti da se ona poveže na prenosni sistem i da imamo jednu zaokruženu celinu i kada je proizvodnja i prenos u pitanju.

"Već smo ojačali mrežu sa Rumunijom, to sad radimo o u narednoj sekciji koja će početi da se gradi veoma brzo sa Bosnom i Hercegovinom, sa Crnom Gorom. U planu je i izgradnja novog koridora sa Mađarskom. Mi smo zemlja sa puno granica, ali je to prednost u energetskom smislu, imamo čak osam interkonekcija, što nam daje dodatnu sigurnost ukoliko imamo problema", kazala je ona.

Prema njenim rečima, nema sigurnosti ako se ne ulaganja i završetka ovakvih projekata.

Podsetila je da je u poslednjih 10 godina značajne investicije u prenosnu mrežu završene.

Navela je da je Vlada usvojila polazne osnove razvoja energetske infrastrukture, odnosno spisak projekata koji su prioriteni za energetski sistem kada je naša mreža u pitanju .

"Pričamo o 500 miliona prioritetnih projekata u narednih pet do šest godina", rekla je ministarka.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasador Emanuele Žiofre rekao je da je Evropska unija samo za ovaj treći segment obezbedila donaciju u iznosu od 18,9 miliona, koji je deo šire podrške, gde je za ceo Transbalkanski koridor obezbeđeno donaciju od 38,3 miliona evra.

"Zajedno sa tim imamo i povoljne kredite nemačke razvojne banke, znaci da zajedno radimo kao tim, cela Evropa, naravno u saradnji sa domaćim vlastima", kazao je Žiofre.

On je podsetio da je Evropska unija od 2000.godina obezbedila više od jedne milijarde za energetski sektor kako bi on bio stabilniji i jači.

Ukazao je da je ovaj projekat bitan i za ostatak Evrope jer će doprineti stvaranju šireg, integrisanog sistema što će omogućiti da se obezbedi stabilnije snabdevanje korisnika na celom kontinentu, kao i da se izbegnu problemi u budućnosti.

Šefica odeljenja za privrednu saradnju Ambasade Savezne Republike Nemačke Judit Hofman navela je da je Nemačka snažan i pouzdan partner Srbije kada je reč o održivom razvoju, kao i da ove godine obeležavamo 25 godina saradnje u oblasti razvoja.

"Energetika je sektor u kojem je naša podrška najveća i zadovoljstvo nam je što sa Nemačkom razvojnom bankom KfW podržavamo realizaciju Tranbalkanskog koridora. Ovaj projekat će doprineti povezivanju prenosnih sistema i od velikog je značaja za razvoj mreže i priključenje projekata obnovljivih izvora", rekla je Hofman.

Generalna direktorka Akcionarskog društva Elektromreža Srbije (EMS AD) Jelena Matejić izjavila je da realizacija ovog projekta doprinosi ostvarivanju strateških ciljeva , kao što su jačanje energetske stabilnosti, podrška energetskoj tranziciji i čvršće povezivanje tržišta istočne i zapadne Evrope.

Kamen temeljac za ovaj jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike u Srbiji i regionu položili su Đedović Handanović, Matejić, Žiofre iHofman.

Događaju su prisustvovali i predstavnik WBIF-Mauro di Veroli, predstavnica KfW-a Jasmina Vulović, predsednik Republičke komisije za energetske mreže Boris Dumnić i drugi gosti.

Projekat se finansira kreditom KfW banke u iznosu od 64,5 miliona evra, donacijom Western Balkans Investement Framework (WBIF) od približno 21 milion evra, kao i sopstvenim sredstvima EMS AD.

Vrednost gradnje samog dalekovoda iznosi 71 milion evra.

Pored izgradnje dalekovoda, treća sekcija obuhvata i opremanje dva nova dalekovodna polja u TS Obrenovac, kao i podizanje TS Bajina Bašta na 400 kV naponski nivo.

Zamena starih 220 kV dalekovoda u zapadnoj Srbiji novim 400 kV vodovima povećaće prenosni kapacitat i otvoriće mogućnosti za priključenje buduće RHE Bistrica, koja će predstavljati jedan od najvažnijih resursa za balansiranje sistema u nastupajućim godinama.

Izvođač radova, firma Kodar Energomontaža, izabran je posle sprovođenja kompleksnog međunarodnog tenderskog postupka, a planirano je da radovi budu završeni do 2027. godine.

Transbalkanski koridor za prenos električne energije obuhvata četiri sekcije.

Prva sekcija, od Pančeva do rumunske granice, završena je 2017. godine, dok je druga sekcija, od Kragujevca do Kraljeva, uz radove na trafostanicama u tim gradovima, realizovana 2022. godine.

Planirana je izgradnja četvrte sekcije koja će povezati Bajinu Baštu sa Višegradom u Bosni i Hercegovini i Pljevljima u Crnoj Gori.

Sredstva za četvrtu sekciju su obezbeđena i ona će biti završena 2028. godine.

Ukupna vrednost svih faza projekta Transbalkanski koridor za prenos električne energije iznosi preko 200 miliona evra, u šta spada izgradnja 323 kilometra 400 kV dalekovoda, podizanje naponskih nivoa dve trafostanice i dogradnja dalekovodnih polja u tri trafostanice.