Republički zavod za statistiku: Rast životnog standarda u prethodnih 10 godina rezultat rasta zarada

BEOGRAD - Rast životnog standarda stanovništva u periodu od 2015. do 2024. godine rezultat je, pre svega, dinamičnog rasta zarada, objavio je danas Republički zavod za statistiku, navodeći da je 2015. godine za prosečnu potrošačku korpu domaćinstvu bila potrebna 1,51 prosečna neto zarada, a 2024. godine 1,06 plata.

Kada je reč o kupovnoj moći građana u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prethodni, ona je ostala nepromenjena, pošto je za pokriće prosečne potrošačke korpe u drugom kvartalu bilo je potrebno izdvojiti jednu prosečnu zaradu, a za pokriće minimalne potrošačke korpe 0,52 prosečne zarade, koliko je bilo potrebno i u prethodnom kvartalu.

Poređenje odnosa prosečne potrošačke korpe i neto zarade sa istim kvartalom prethodne godine ukazuje na rast kupovne moći, jer je u ovogodišnjem drugom kvartalu za prosečnu potrošačku korpu bila neophodna jedna plata a u drugom kvartalu 2024. godine 1,06 plata. Minimalna potrošačka korpa iznosila je 0,52 prosečne zarade, dok je u istom kvartalu prethodne godine ovaj odnos bio nepovoljniji-0,55.

Posmatrano po gradovima, u drugom kvartalu 2025. godine, kupovnu moć iznad republičkog proseka imali su Beograd gde je odnos prosečne potrošačke korpe i prosečne zarade bio 0,83, Novi Sad - 0,98, Kragujevac i Smederevo sa 0,99 i Niš- 0,96). 

U ostalim gradovima, koji se statistički prate, prosečne zarade pokrivale su minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu domaćinstava, navodi se u publikaciji RZS "Trendovi, II kvartal".

U prvom polugodištu prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena 4,3 odsto

U prvom polugodištu 2025. ostvaren je prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena od 4,3 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS) i naveo da su najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena imali voće, duvan, kafa, komunalne usluge, povrće i čokolada.

Ovakvim redosledom grupa proizvoda u najkraćim crtama može se opisati jezgro inflacije potrošačkih cena u prvom polugodištu 2025, u čijoj su međugodišnjoj stopi rasta ove grupe proizvoda učestovale sa 43,6 odsto, navodi se u publikaciji zavoda "Trendovi, II kvartal" i dodaje da su deflatoran uticaj na ukupne potrošačke cene u prvom polugodištu ostvarili samo goriva za putničke automobile i čvrsta goriva, odnosno ogrev.

Rast cene voća od 18,1 odsto u prvom polugodištu najviše je bio uslovljen rastom cene jabuka, 28,2 odsto i citrusnog voća, odnosno limuna, 31,9 odsto, pomorandži, 16,6 odsto i mandarina, 33,5 odsto, do čega je, kako navode iz RZS, došlo zbog globalnog rasta cena ovog voća izazvanog sušom i bakterijskim infekcijama na najvećim svetskim plantažama na Floridi i u Brazilu.

Kada je reč o strukturi prosečne godišnje stope rasta potrošačkih cena od 4,3 odsto, prema nameni i osnovnim grupama proizvoda, usluge su učestvovale sa 35,0 odsto, industrijski proizvodi bez hrane sa energijom sa 26,7 odsto, prerađena hrana sa 22,9 odsto i neprerađena hrana sa 15,4 odsto.