MMF: Ove godine očekivani privredni rast 2,1 odsto, 2026. povratak na tri odsto

BEOGRAD - Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je danas da se očekuje da će privredni rast u Srbiji ove godine iznositi 2,1 odsto i da je to posledica nižih javnih investicija, smanjenih priliva stranih direktnih investicija i slabije potrošnje, kao i da se za 2026. godinu očekuje da se rast vrati na nivo od 3 odsto.

"Privredna aktivnost u Srbiji usporila je u uslovima spoljnih i domaćih izazova. Nakon privremenog probijanja gornje granice ciljanog koridora NBS-a zbog većih cena hrane prouzrokovanih nižim prinosima, ukupna inflacija je opala na 2,9 procenata u septembru, zahvaljujući ograničenjima cena i trgovačkih marži na hranu i osnovne potrepštine", navodi se u saopštenju koje je MMF izdao na kraju posete tima koji je sa vlastima u Srbiji postigao sporazum o drugoj reviziji u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) Fonda.

U saopštenju dodaju da su projekcije vraćanja rasta na nivo od 3 odsto u 2026. godini donete na osnovu kontinuiranih povećanja raspoloživog dohotka domaćinstava, povoljnih kreditnih uslova, novih prerađivačkih izvoznih kapaciteta i razrešenja neizvesnosti u pogledu snabdevanja energijom u vezi sa NIS-om.

Kako se navodi u saopštenju, inflacija će verovatno zabeležiti umeren rast u 2026. godini.

"Očekuje se da će se deficit bilansa tekućih transakcija povećati na oko 6 odsto BDP-a, nakon čega bi trebalo da usledi njegov pad, a devizne rezerve bi trebalo da ostanu na solidnim nivoima. Rizici po projekcije su na negativnoj strani. Prolongiranje rešavanja pitanja NIS-a i domaćih političkih tenzija moglo bi da oslabi ekonomsku aktivnost. Rizike ublažavaju značajni fiskalni i eksterni baferi, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, rezilijentan bankarski sektor i umeren javni dug", dodaje se u saopštenju MMF-a.

Održavanje oprezne makroekonomske politike je od ključne važnosti za očuvanje kredibiliteta, kao i prostora u pogledu politike za reagovanje na šokove, navodi se i dodaje da je ograničenje fiskalnih deficita na nivou od 3,0 odsto BDP-a, čime se uspostavlja odgovarajuća ravnoteža između potreba tekuće potrošnje i investicija.

Ističe se da Vlasti Srbije jačaju upravljanje javnim investicijama, gde se dodatna unapređenja mogu postići kroz unapređenu analizu troškova i koristi, procene fiskalnih rizika, i bolje prakse nabavki.

"Vlasti su takođe opredeljene za unapređenje fiskalne transparentnosti i ostvaruju dobar napredak ka izradi prvog izveštaja Srbije o poreskim rashodima, sprovođenju aktuarske studije o penzionom sistemu, i objavljivanju dodatnih fiskalnih podataka o mineralnim resursima, državnim preduzećima (DP), i lokalnim finansijama", navode iz MMF-a u saopštenju.

Kako se dodaje, reforme energetskog sektora napreduju ali su potrebni dodatni napori da bi se obezbedila finansijska održivost i operativna efikasnost energetskih DP.

Navode i da Srbija sprovodi različite ključne energetske investicije i s obzirom na znatne potrebe sektora za finansiranjem, davanje prioriteta najisplativijim projektima biće presudno za unapređenje kako ekonomskih rezultata, tako i energetske bezbednosti.

"Trenutni stav monetarne politike i dalje je odgovarajući i nastavlja da podržava makroekonomsku stabilnost Srbije, pored ostalog tako što se ne fokusira na privremene fluktuacije cena. S obzirom na to da bi efekti ograničenja cena i trgovačkih marži trebalo da nestanu tokom vremena, vlasti bi trebalo da budno prate potencijalne rizike od porasta inflacije", ukazali su iz MMF-a.

Tim MMF-a pozdravio je nameru vlasti da ukine ograničenja cena i trgovačkih marži do kraja februara, u skladu sa planom.

"Vlasti su odlučne u nameri da razreše pitanje sankcija NIS-u na način koji obezbeđuje nesmetano snabdevanje Srbije naftnim proizvodima", navedeno je u saopštenju.

Tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji predvodi Anet Kjobe, boravio je u Beogradu od 22. oktobra do danas, kako bi razgovorali o drugoj reviziji Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).