Mali: Izvlačenje zaključaka iz jednog meseca vodi pogrešnim interpretacijama

BEOGRAD - Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da tekst urednika ekonomske rubrike lista "Radar" Milana Ćulibrka, objavljen u tom listu, problematično izvodi zaključke iz izolovane dinamike decembarskog izvršenja budžeta i da izvlačenje zaključaka iz jednog meseca vodi pogrešnim interpretacijama.

"Posmatrati decembar izdvojeno i prikazivati ga kroz retoričke konstatacije zamagljuje suštinu. Isto tako kao što je decembar tradicionalno mesec pojačane realizacije rashoda, januarski rashodi su po pravilu slabiji u odnosu na ostatak godine, pa se ni na osnovu niskog januarskog izvršenja ne bi izvodili zaključci o navodno odličnoj fiskalnoj politici - kao što se ni na osnovu visokog decembarskog izvršenja ne može izvoditi zaključak o navodno neodgovornoj fiskalnoj politici", objavio je Mali na svom Fejsbuk profilu.

On navodi da je sezonski obrazac izvršenja budžeta takav godinama, da se krajem godine ubrzava realizacija ugovorenih obaveza, naročito kapitalnih rashoda i drugih dospelih plaćanja.

"Budžet se ocenjuje na nivou cele godine i u odnosu na Zakon o budžetu koji usvaja Narodna skupština. Pritom, i sam tekst navodi da je godišnji deficit procenjen na 2,3 mlrd evra, što je bolje od planiranih 2,67 mlrd evra", istakao je ministar.

Dodao je da je metodološki korektno da se tvrdnje o neobičnom decembru testiraju poređenjem istih meseci kroz više godina.

"Ako se obrazac ponavlja, što u praksi budžetskog izvršenja i jeste čest slučaj, onda to nije alarm, već sezonalni profil realizacije budžeta.

Merodavno je da li je godišnji rezultat u skladu sa Zakonom o budžetu i fiskalnim ciljem, a ako je ostvarenje bolje od plana, to potvrđuje fiskalnu disciplinu i odgovorno upravljanje javnim finansijama, uz uobičajenu sezonalnu dinamiku realizacije na kraju godine", naglasio je Mali.

On je objasnio da se izvršenje sprovodi kroz sistem planiranja likvidnosti i kvota, pri čemu korisnici mogu vršiti plaćanja do visine kvota za dati period, što isključuje interpretaciju o nekontrolisanom trošenju.

"Dakle, narativ u tekstu je zasnovan na izdvajanja jednog meseca (decembra) i na senzacionalističkim tvrdnjama o milionima evra na sat, što nije fiskalni pokazatelj i ne može biti osnova za zaključke o odgovornosti fiskalne politike. Budžetsko izvršenje se ocenjuje prema godišnjem cilju usvojenom Zakonom o budžetu, a ne prema izolovanim mesečnim oscilacijama", naglasio je ministar.

Objašnjava da je sezonska dinamika izvršenja budžeta takva godinama unazad da se u poslednjem kvartalu, a posebno u decembru, ubrzava realizacija ugovorenih obaveza i plaćanja koja dospevaju do kraja fiskalne godine.

"To uključuje i kapitalne rashode, transfere i druge budžetske stavke koje se najvećim delom realizuju krajem godine. Zato decembarski intenzitet isplata nije indikator iznenadnog trošenja", istakao je Mali.

Kako je rekao, ključna činjenica je da se fiskalna disciplina meri ishodom u odnosu na godišnji plan koji je usvojila Narodna skupština.

"U samom tekstu se navodi da je procenjeni godišnji deficit niži od planiranog, što znači da je budžetski rezultat bolji od cilja postavljenog budžetom. Takav ishod je dokaz konzervativnijeg planiranja i opreznog izvršenja rashoda tokom izuzetno turbulentne godine (globalna ekonomska i politička neizvesnost). Oprezno trošenje tokom godine nije dokaz nekontrolisanog trošenja u decembru mesecu", rekao je ministar.

On navodi da je važno je razdvojiti dve stvari koje se u medijskim interpretacijama često mešaju, kao npr. mesečni gotovinski tok/likvidnost (kada se plaća) i godišnji fiskalni rezultat (koliki su ukupni prihodi i rashodi u periodu/godini).

"Ubrzanje plaćanja u decembru može privremeno pogoršati mesečni saldo u gotovinskom smislu, ali samo po sebi ne govori ništa o tome da li je politika bila odgovorna ili ne - merodavan je kumulativ od početka godine i godišnji ishod prema planu", rekao je Mali.

Pored toga, dodaje, relevantno je posmatrati strukturu promene, a ne samo mesečnu dinamiku.

"U javnim finansijama nije isto da li rast rashoda potiče iz kapitalnih ulaganja (jednokratno, razvojno) ili iz trajnog povećanja tekućih obaveza. Isto važi i za prihode: mesečne oscilacije mogu biti posledica tajminga uplata, sezonske komponente ali i ekonomskog ciklusa u kome se privreda nalazi, dok se pouzdani zaključci donose na osnovu kumulativnih podataka i strukture naplate", naveo je Mali.

Na kraju, ministar ističe da je važno je naglasiti da izvršenje budžeta nije prostor slobodnog trošenja, već se sprovodi kroz trezorski sistem, planiranje likvidnosti i odobrene aproprijacije, uz periodične limite (kvote) za korisnike.

"To znači da se i decembarska dinamika dešava unutar unapred definisanog institucionalnog okvira i odobrenih budžetskih okvira, a ne ad hoc i van kontrole", rekao je ministar.

Urednik ekonomske rubrike lista "Radar" Milan Ćulibrk napisao je u svom tekstu da se Ministarstvo finansija Siniše Malog javno pohvalilo da je deficit budžeta do kraja novembra 2025. bio manji od 80 milijardi dinara, ali je, kako je rekao, "đavo odneo šalu u decembru, kada je taj manjak bio dva i po puta veći nego u prethodnih 11 meseci, jer su rashodi za 191 milijardu premašili prihode".