Milić: Za 28 nedelja primene Zakona "Svoj na svome" biće upisano 320.000 objekata

BEOGRAD - Procena je da će za 28 nedelja primene Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima biti upisano 320.000 objekata u Republičkom geodetskom zavodu, koliko je bilo upisano ukupno u poslednjih 28 godina, izjavio je danas privremeni direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Srbije Đorđe Milić.

On je za Tanjug rekao da će zahvaljujući ovom zakonu poznatom kao "Svoj na svome" konačno biti rešen problem neupisanih objekata u Srbiji.

"Rezultati su dosta dobri. Mi smo zadovoljni. Naravno, uvek može bolje, ali samo ću dati jedno poređenje: za poslednjih 28 godina upisano je 320.000 objekata. Mi sada, za 28 nedelja, procenjujemo da ćemo imati 320.000 potvrda koje će biti obrađene i objekti upisani u Republičkom geodetskom zavodu, tako da to su nemerljivi rezultati", rekao je Milić.

Dodao je da se sada radi u drugačijim uslovima i u digitalnom okruženju.

"I baš iz tog razloga mi smo optimisti da ćemo uspeti konačno da rešimo problem neupisanih objekata, odnosno bespravne gradnje u Republici Srbiji", rekao je Milić.

Naveo je da je, do sada primljeno više od 2,6 miliona zahteva i da se i dalje primaju, s obzirom da je portal otvoren do 24. oktobra ove godine.

"Mogu ljudi i dalje da prijavljuju, s obzirom da nisu možda mogli u zakonskom roku od 60 dana, kako je zakonodavac propisao, da prijave, uz dobro obrazloženje zašto su bili sprečeni", naveo je on.

Istakao je da je duboko ubeđen da će taj zakon uspeti konačno da reši problem neupisanih objekata, za razliku od prethodnih zakona, koji su se zvali o legalizaciji ili o ozakonjenju.

"Ovaj postupak mi zovemo formalizacija, evidentiranje i upis. To je postupak koji su već sprovele i zemlje Evropske unije i zemlje južne Evrope: Portugalija, Italija, Grčka, Španija, Turska. I prema prvim rezultatima zakona, i to što imamo i potvrdu od kolega iz Ujedinjenih nacija, koji su vrlo zadovoljni, mi smo zadovoljni dosadašnjim rezultatima", naglasio je Milić.

Milić: Izmene zakona "Svoj na svome" ne menjaju koncept zakona, donose preciziranja

BEOGRAD - Izmene Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima predložene su jer je tokom šest meseci primene zakona, zakonodavac uočio da je potrebno da se urade određena preciziranja, ali da to ne menja osnovni koncept zakona, izjavio je danas privremeni direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Srbije Đorđe Milić.

"Ideja je da sve nepokretnosti u Srbiji budu blagovremeno evidentirane, a one i jesu već evidentirane, kroz satelitske snimke, i naravno na osnovu podnetih zahteva da se izvrši njihov upis u katastar nepokretnosti. To je važno jer nijedna nepokretnost ne bi smela da bude, kako mi to kažemo popularno, 'pravno nevidljiva', odnosno da nema svog titulara, vlasnika", izjavio je Milić za Tanjug.

Na pitanje zašto se posle samo šest meseci vrši izmena zakona, Milić je rekao da je to sasvim uobičajena praksa.

"Prilikom razmatranja i donošenja zakona rečeno je da je ovo poseban zakon, i da se posebnim zakonom zapravo derogiraju, odnosno ne primenjuju redovni zakoni. Jedan poseban zakon ne može da zameni nekoliko zakona koji su u redovnom postupku. I ovde se pokazalo da je potrebno, na osnovu ove analize, precizirati kako bi se ujednačila praksa, kako bi agencija, koja je važna institucija u obradi ovih zahteva, i Republički geodetski zavod ujednačili praksu u postupanju", naveo je Milić.

Dodao je da su i jedinice lokalne samouprave postavljale dosta pitanja, s obzirom da je na šalterima jedinice lokalne samouprave 40 odsto građana prijavilo svoje objekte koji nisu upisani.

Govoreći o konkretnim izmenama zakona, popularno nazvanog "Svoj na svome", Milić je rekao da je zakonodavac primetio da je potrebno da se izvrše izmene i dopune zakona u tri segmenta, od kojih je prvi da se elaborat geodetskih radova pojednostavi, da se omogući da se posebni delovi objekata upisuju na osnovu skice.

"Kroz podzakonski akt biće propisana sadržina skice, a širi se i krug ljudi koji će moći da rade te skice, tako da je to jedna dobra novina. Bez obzira na reakcije stručne javnosti, mislimo da, pored geodetskih inženjera koji su tu, naravno, prvi prilikom izrade ovih skica i elaborata geodetskih radova, da tu i inženjeri arhitekture i diplomirani inženjeri građevine mogu da daju snažan doprinos, kako bi se otklonila eventualna uska grla", objasnio je Milić.

Kako je rekao, u drugoj fazi, kada se napravi dublja analiza svih podnetih zahteva, a ima ih više od 2,6 miliona, od građana će se tražiti dodatna dokumentacija, a predložena izmena će im omogućiti da blagovremeno dopune dokumentaciju.

"Poziv građanima je da samoinicijativno ne donose svoju dokumentaciju, nego da sačekaju obaveštenje agencije, i onda će to u digitalnom formatu, te skice, da ubace u svoje postojeće zahteve", rekao je Milić.

Druga stvar koja se pokazala u praksi, naveo je Milić, je slanje potvrda kao isprava, na osnovu kojih se vrši upis u Republičkom geodetskom zavodu, i plaćanje naknada, odnosno slanje obaveštenja.

"Taj postupak će sada biti efikasniji, potvrde će se slati na osnovu obaveštenja koje agencija bude slala podnosiocima zahteva, i na osnovu evidentiranih uplata, na osnovu naknada za upis, i onda će da se šalje potvrda. Tako da neće biti zabeležbe da nije plaćena naknada, pa da se naknadno posle šalje zahtev za skidanje zabeležbe, tako da će ova procedura kroz ove izmene i dopune zakona biti ukinuta", rekao je Milić.

Naveo je da je treća važna izmena, s obzirom da je u zakonuom omogućeno da se upisuju objekti koji su završeni u konstruktivnom smislu, zakonodavac sada predložio i dao neke upućujuće odredbe kako dalje nastaviti radove na tim objektima, jer su to grubo završeni objekti u građevinskom smislu.

"Posle te objekte treba opremiti, i tu negde ide upućujuća odredba na Zakon o planiranju i izgradnji, gde se pribavljaju odgovarajuća rešenja o izvođenju radova na osnovu člana 145 Zakona o planiranju i izgradnji. Važno je napomenuti da, na osnovu upisa, ovi objekti koji su upisani, ne dobijaju u redovnom postupku dozvolu za rad, nego ukoliko su to neki objekti u javnom korišćenju, oni onda moraju da pribave odgovarajuće dozvole po posebnim zakonima, da li se radi o protivpožarnoj zaštiti, da li se radi o nekim zakonima za zaštitu životne sredine", naveo je Milić.

Naglasio je da kroz upis dobijamo vlasnike objekta.

"Kada oni postanu pravno vidljivi, mogu posle da raspoložu njima u svakom smislu: da se radi prenos apsolutnih prava, da se radi raspolaganje tih objekata, kao i da se stavlja hipoteka na takvu vrstu nepokretnosti", naglasio je Milić.

Dodao je da postoje izmene zakona vezane za objekte veće od 400 metara kvadratnih.

"Tu je zakonodavac video da je potrebno, s obzirom da je zakon, pre svega, usmeren na porodičnu imovinu, na stambene objekte, da neki objekti koji su preko 400 kvadrata, oni imaju fiksnu naknadu do 400 kvadrata. To je ona naknada koja je propisana zakonom od 100 do 1.000 evra, a kasnije ova naknada za svaki metar kvadratni preko 400 kvadrata tih porodičnih objekata, plaćaće se naknada u visini punog doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta", objasnio je Milić.