PKS: Zelena transformacija, digitalizacija i edukacija ključni za industrijski razvoj

BEOGRAD - U Privrednoj komori Srbije (PKS) danas je održana Javna rasprava povodom Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije industrijske politike Republike Srbije 2026–2027, koji predstavlja treći akcioni plan u okviru strateškog ciklusa do 2030. godine.

Kako je saopšteno iz PKS, Javna rasprava predstavlja važan korak u procesu finalizacije ovog dokumenta, koji ima za cilj dalje unapređenje konkurentnosti, inovativnosti i održivosti industrije Srbije u narednom periodu.

Zamenik predsednika PKS-a Mihailo Vesović rekao je na javnoj raspravi da su zelena transformacija, digitalizacija i edukacija ključni stubovi razvoja industrije Srbije i da zahtevaju stalno unapređenje znanja i tehnoloških kapaciteta domaće privrede.

Predstavnik Ministarstva privrede Nenad Milivojević ukazao je na značaj akcionog plana u kontekstu brojnih promena koje su se dogodile od usvajanja Strategije 2021, a koje su imale značajan uticaj na industriju.

Ukazano je i da se Predlog akcionog plana zasniva na principima kontinuirane aktivnosti kroz javno-privatni dijalog, usklađivanja sa industrijskom politikom EU i obavezama u procesu pristupanja, kao i unapređenja poslovnog ambijenta uz podršku industriji u pravcu održivog razvoja, primenom horizontalnog pristupa.

Istaknuta je usaglašenost sa Strategijom pametne specijalizacije Srbije, koja važi do 2027, što predstavlja važan okvir za planiranje i sprovođenje mera industrijske politike.

Tokom rasprave je rečeno i da je opšti cilj Strategije industrijske politike povećanje konkurentnosti domaće industrije, a navedeno je i da je prerađivački sektor od 2020. zabeležio rast uprkos brojnim izazovima, uključujući povećanje fizičkog obima proizvodnje, bruto dodate vrednosti i robnog izvoza.

Predstavljene su i mere predviđene akcionim planom, razrađene kroz posebne ciljeve koji obuhvataju digitalizaciju, inovacije, investicije, restrukturiranje izvoza, kao i transformaciju industrije iz linearnog u cirkularni model.

U radu skupa učestvovali su i predstavnici relevantnih institucija i organizacija, među kojima su Ministarstvo zaštite životne sredine, GIZ, Fond za nauku Srbije, Zavod za intelektualnu svojinu, kao i Razvojna agencija Srbije (RAS).