Nenad Đurđević: Srednje kompanije treba pomoći na putu ka zelenoj tranziciji

BRISEL - Učestvovanje delegacije Privredne komore Srbije (PKS) koju su činile kompanije iz sektora energetike i građevine na zasedanju parlamenta privrednika iz cele Evrope u Briselu veoma je značajno za privrednike Srbije, jer su upravo oni ti koji prvi treba da čuju iskustva kolega iz EU na temu zelene tranzicije, izjavio je savetnik predsednika PKS-a Nenad Đurđević.

On je Tanjugu kazao da je ta tranzicija veoma komplikovana i da će dosta da košta.

"Tu ima stvari koje kompanije jako interesuju, a koje su nedovoljno poznate u Srbiji, ali vidim da i nove kompanije u EU imaju dosta nepoznanica kako će taj mehanizam funkcionisati", rekao je Đurđević.

Naglasio je da su na sastanku u kabinetu komesara za proširenje koji je održan istaknuto da na putu zelene tranzicije treba naći način pomoći kompanijama srednje veličine, preciznije ne velikim multinacionalnim kompanijama koje imaju pristup drugim fondovima, kao ni malim i srednjim preduzećima jer je njima namenjena većina šema podrške EU Srbiji.

"Kompanije kojima trebamo pomoći su one koje imaju 200, 300 do 500 zaposlenih i koje većinu svoje proizvodnje plasiraju na tržište EU. One mogu da budu najviše pogođene tim režimom i mi tu sada tražimo i sagovornike u Evropskim institucijama i među drugim kompanijama kako bi razmenili iskustva", kazao je Đurđević.

Prema njegovim rečima, PKS radi na informisanju i povezivanju kompanija, ali još mnogo toga treba uraditi kako bi imali instrumente koje će podržati kompanije u njihovoj zelenoj transformaciji.

Naglasio je da Izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku i novi Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je predstavljen prošle sedmice, otključava Srbiji dve milijarde evra direktne podrške i još četiri milijarde evra kroz povoljne garantne šeme, odnosno da nam EU garantuju zaduživanje po povoljnim kamatnim stopama i dugom roku otplate.

"Prepoznat je i značaj pristupa kompanija regiona jedinstvenom tržištu EU i što EU sad želi da otvori, a na šta PKS već neko vreme ukazuje kao nešto što je nužno", naveo je on.

Đurđević je dodao i da su u odnosu na nekoliko godina ranije geopolitički odnosi u svetu sada potpuno drugačiji i da sada zemlje poput Moldavije, Gruzije i Ukrajine usled ubrzanog plana približavanja EU imaju mnogo bolje uslove pristupa jedinstvenom tržištu od zemalja Zapadnog Balkana, o čemu, kako je naglasio, postoji i svest u EK.

Planom rasta za Zapadni Balkan, kako kaže sagovornik Tanjuga, teži se da se nekako malo promeni ta situacija.

"Ono što stvar komplikuje je to da mi govorimo o šest država i ekonomija, a znamo kakvi su politički odnosi među njima. U tom planu i u toj politici jasno je istaknuto da je preduslov učešća zemalja u jedinstvenom tržištu EU je stvaranje jedinstvenog tržišta na samom Balkanu, odnosno jedinstvenog zajedničkog tržišta čiji akcioni plan je razvijen u Berlinskom procesu", naglasio je Đurđević.

Međutim, kako dodaje, ako se pravi novi okvir, odnosno plan učešča u jedinstvenom tržištu mora se promeniti okvir u kome funkcioniše regionalna integracija.

"Svi koji to prate znaju da je regionalna integracija na institucionalnom nivou stagnirala već tri godine zbog političkih, da ne kažem nesuglasica u najmanje na nivou Prištine i Beograda. Zajednički plan, znači zajedničko jedinstveno tržište, a najveći uspeh je praktično ukidanje roaminga na Zapadnom Balkanu, a to je u stvari uspeh kompanija koje su prihvatile da taj roaming ukinu", rekao je on.

Prema njegovim rečima, gde god su države i institucije trebalo da se umrežavaju ili povezuju, odnosno da rade zajedničku sinergiju, tu je bilo dosta komplikacija.

"Nadam se da će i EK prepoznati potrebu modernizovanja i reorganizovanja regionalne saradnje i da će se sada očekivati da svaka zemlja Zapadnog Balkana sa EU napravi takozvanu reformsku agendu, odnosno da preduzme neke korake kako bi se ta sredstva koja su namenjena otvorila", istakao je Đurđević.

Nglasio je da države Zapadnog Balkana moraju da sarađuju i komuniciraju sa EU i to se omogućava kroz proces priključenja jedinstvenom tržištu, ali još dobro nije objašnjeno kako stvoriti tu sinergiju u regionu.

"Mislim da postoje zaista dobri preduslovi za neki optimizam, ali puno energije i politika će biti potrebno da se primene u samoj Srbiji kako bi mogli da budemo ravnopravni korisnici ovog novog plana razvoja", zaključio je savetnik predsednika PKS-a.